FUNKCIONALNO SU VEOMA VAŽNI I POVEZANI: Kada oboli srce proverite rad bubrega i obrnuto

SEDMI međunarodni kongres kardionefrologije se, u organizaciji Udruženja za kardionefrologiju Srbije, održava od danas do 31. maja.

Foto: Profimedia

Tim povodom stručnjaci iz ove oblasti šalju poruku kako stručnoj, tako i celokupnoj javnosti da kada se leči srce trebalo bi da se misli i na bubrege, a kada pacijent ima bolest bubrega trebalo bi se stiti da mu se uradi i kardiološki pregled.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Sonja Radenković, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i predsednica Udruženja za kardionefrologiju Srbije kaže da veza između srca i bubrega postoji od rođenja i bez nje život ne bi bio moguć. Ovi organi su samo anatomski daleko, a funkcionalno jako blizu. Regulacija cirkulacije, održavanje balansa vode i tečnost u organizmu zavisi isključivo od njih:

- U patologiji, odnosno oboljenjima kardiorenalni sindrom (KRS) obuhvata složen međusobni odnos između srca i bubrega u kome otkazivanje funkcije u jednom organu, dovodi do promena u funkciji drugog. Danas znamo da i srce i bubreg poseduju složenu biološku povratnu spregu, koja koristi razne mehanizme, počev od molekularnog i ćelijskog, do hemodinamskih, metaboličkih i hormonskih, za očuvanje homeostaze organizma. Narušavanje ove homeostaze je glavni patofiziološki mehanizam nastnaka kardiorenalne disfunkcije.

Foto: Privatna arhiva

o Kako pacijent, a kako lekar može da prepozna kardiorenalni sindrom?

- Nažalost, nema karakteristične i jedistvene siptomatologije koja bi pacijentu pomogla da prepozna da je u KRS. Simptomatologija će u prvom redu zavisiti od osnovne bolesti koja je dovela do disfunkcije srca, odnosno bubrega. Pri prvom pregledu teško je utvrditi etiologiju, jer se pacijenti mogu javiti bez klasičnih karakteristika, što svakako otežava postavljanje dijagoze. Izuzetno je važno uzeti dobro anamnezu, neizostavni su i podaci o upotrebi lekova, prethodne laboratorijske analize i funkcionalni testovi, kao i prisustvo hipertenzije, hipotenzije, hroničnog umora, abnormalnosti u srčanom radu, pojava otoka, smanjen periferni puls, komplikacije sa drugim organima poput otkazivanje funkcije jetre, respiratorna insuficijencija.

o Da li je svaki KRS isti?

- Donedavno smo razlikovali pet osnovih tipova udruženih bolesti srca i bubrega. Danas znamo da postoje multipni subtipovi KRS i svaki subtip ima jedinstvenu patofiziologiju i to je jako bitno, jer su strategije lečenja za svaki podtip drugačije. Interesantna su i najnovija saznanja o genetskim predispozicijama za razvoj KRS.

o Šta kada se otkrije da pacijent ima ovaj sindrom, kako se leči?

- Lečenje je usmereno generalno na etiološku pozadinu osnovne bolesti, na njeno poreklo. Neohodno je dizajniranje terapije koja ne samo da može da spreči odnosno zaustavi progresiju bolesti, ka drugom organskom sistemu, već može da preokrene tok bolesti. Zato je najbitnije da se češće govori o prevenciji KRS. Nedostaje nam kontiuirana koordinacija i koomunikacija na relaciji kardiolog - nefrolog. U praksi, ona je svedena na rutinske konsultativne preglede, u situacijama kada je problem već generisan. Kontuinuirana saradnja imala bi svakako odraz u poboljšanju ishoda lečenja. Svakako, potrebna je i dobra edukacija lekara, počev od lekara primarne zdravstvene zaštite do specijalista i supspecijalista. U ovom lancu, važnu ulogu imaju i farmaceuti i biohemičari.

o Koliko često treba kontrolisati fukciju bubrega, a koliko često srca?

- Kod zdrave populacije, odnosno one bez siptoma i znakova bolesti ovih organa, bar jedanput godišnje. Svakako da prisustvo šećerne bolesti, hipertenzije tu dinamiku kontrola značajno povećava. Ove dve bolesti su na prvom mestu kao uzrok oštećenja bubrega, a hipertenzija je i jedan od glavnih faktora u nastanku oštećenja srca.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 2

UVRNULI STE, ILI UGANULI SKOČNI ZGLOB? Ovih 8 vežbi pomoći će vam da ga ojačate i sprečite novu povredu

26. 05. 2025. u 13:00

Dr Novosti

0 3

BENSEDIN IZ PRIRODE; Kada ste nervozni, pijte čaj od lipe

26. 05. 2025. u 07:00

Dr Novosti

0 1

MOŽE I SLADOLED, ALI SA MANjE KALORIJA: Uživajte u omiljenoj hladnoj poslastici i - smršajte (JELOVNIK)

27. 05. 2025. u 07:00

Dr Novosti

0 0

DA LI JE BOLjE U LEVU, ILI DESNU RUKU, GDE PRIMITI BUSTER DOZU? Australijski naučnici objavili sve što je važno o vakcinama

27. 05. 2025. u 23:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije