Otvorenost prema veštačkoj inteligenciji u zdravstvu u porastu u Evropi

OKO 39% Evropljana pre prihvata konsultacije sa veštačkom inteligencijom umesto sa lekarom, poručuje ŠTADA zdravstveni izveštaj za 2025. godinu.

Foto: Štada grupa

Među mlađim generacijama (18–45 godina), ta brojka je još veća i iznosi 45%. Pobornici veštačke inteligencije u zdravstvu ističu stalnu dostupnost, brze odgovore i objektivne povratne informacije. Neki se čak osećaju sigurnije deleći lične zdravstvene podatke sa digitalnim interfejsom nego sa ljudskim bićem.

Pristupačnost/dostupnost AI sistema 24/7 i obezbeđenje trenutnog odgovora je glavni razlog za 57% Srba, 56% Mađara, 55% Čeha i 54% Slovaka.

Ali postoji i oprez: više od polovine Evropljana (52%) je i dalje neodlučno. Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Ipak, ovaj skepticizam možda neće trajati zauvek – čak četvrtina građana koji sumnjaju u AI kažu da bi mogli da promene mišljenje ukoliko veštačka inteligencija postane pouzdanija.

Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Nedostatak poverenja u sposobnost veštačke inteligencije da pruži tačne medicinske savete je glavni motiv za 61% Iraca, 60% Šveđana i Portugalaca, 59% Kazahstanaca, 58% Danaca, ali i 49% Srba. 

Lična interakcija u medicinskim/psihološkim konsultacijama je važna za 54% Šveđana, 53% Francuza, 52% Bugara,, ali i 44% Srba. Zabrinutost da će njihovi lični podaci biti pohranjeni ili deljeni od strane AI sistema pokazalo je 25% Iraca, 24% Britanaca, po 22% Francuza i Nemaca, i svega 8% Srba. 

Veliko poverenje u zdravstvene radnike

Građani Evrope u značajnom broju najveće poverenje imaju u izabranog lekara/doktora opšte prakse, ali i  i ostale zdravstvene radnike. Kada je u pitanju poverenje, ljudi su i dalje na prvom mestu. Lekari opšte prakse vode na rang listi (69%), a odmah iza njih su zdravstveni radnici (61%) i farmaceuti (58%). Nakon toga, nivo poverenja naglo opada: svega 24% građana ima poverenje u specijalizovane zdravstvene biltene, 20% veruje Guglu, a samo 15% veruje veštačkoj inteligenciji. Ipak, i to je više od poverenja u masovne medije (12%) ili zdravstvene influensere na društvenim mrežama (11%). Na samom dnu su političari, kojima veruje svega 8% Evropljana.

Poverenje u lekare opšte prakse ukazuje 81% Danaca, 80% Belgijanaca, 79% Portugalaca, po 77% Španaca i Holanđana, ali i 65% Srba. Veliko poverenje u ostale zdravstvene radnike je najvidljivije kod Španaca (80%), Holanđana i Čeha (po 74%), dok naučnicima najviše veruju građani Španije (73%) i Portugalije (71%), ali i Srbije i Slovačke (po 59%).

Irci i Belgijanci (po 69%) imaju poverenje u farmaceute, ali i Holanđani (68%), u manjoj meri i Srbi (51%).

AI tj. veštačka inteligencija najveće poverenje ostvaruje kod Uzbekistanaca (30%) i Rumuna (20%), u manjoj meri kod građana Srbije (15%).

Ovogodišnje istraživanje pokazuje da građani stariji od 55 godina, kao i oni sa dobrim fizičkim zdravljem znatno više veruju svojim izabranim lekarima. Nasuprot njima, mlađe generacije više veruju zdravstvenim „influenserima“ na društvenim mrežama, ali i veštačkoj inteligenciji. I pored toga što veštačka inteligencija budi radoznalost i polako stiče poverenje, kada je u pitanju zdravlje, Evropljani i dalje stavljaju ljude na prvo mesto – posebno one sa medicinskim obrazovanjem.

Saznajte više o tome kako Evropljani razmišljaju o veštačkoj inteligenciji u zdravstvu i još mnogo toga u ŠTADA zdravstvenom izveštaju za 2025. godinu. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije