Dr Novosti

NEKI DEFORMITETI I NASLEDNI Savet ortopeda: Bilo da se krive ka unutra, ili spolja, stopala bi trebalo korigovati

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

10. 02. 2026. u 07:00

U NAŠOJ populaciji od 1.000 dece jedno do dvoje ima deformitet stopala. Najčešće je reč o grudvastom (pes equinovarus lat.) i pasuljastom (pes metatarsus varus).

НЕКИ ДЕФОРМИТЕТИ И НАСЛЕДНИ Савет ортопеда: Било да се криве ка унутра, или споља, стопала би требало кориговати

Foto: freepik.com

Osim ovih strukturalnih anomalija, postoje i položajni deformiteti, od kojih je najučestalije fleksibilno ravno stopalo (pes planus ili pes planovalgus). Bez obzira o kojoj nepravilnosti je reč, ove deformitete neophodno je korigovati, jer značajno mogu da utiču na pravilan rast, razvoj i funkcionalnost deteta.

U intervjuu za "Novosti" prim. dr Bojan Bukva, specijalista dečje hirurgije i dečje ortopedije, načelnik odeljenja dečje ortopedije i traumatologije Univerzitetske dečje klinike u Beogradu i klinički asistent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da deformiteti stopala imaju značajan uticaj na posturu budući da se kod deformiteta menjaju fiziološke tačke oslonca, kao i sam mehanizam hoda:

Različita dužina nogu

o Šta kada se utvrdi da postoji deformitet stopala?

- U svakom slučaju neophodno je redovno praćenje svih segmenata skeleta, a ne samo stopala, i pravovremeni tretman, naročito tokom perioda brzog rasta jer svako odlaganje adekvatnog lečenja može ne samo da pogorša deformitet stopala, već i da dovede do pojave sekundarnog deformiteta na drugim segmentima tela, pre svega kolenima i kičmenom stubu. Jedan od segmenata kliničkog pregleda stopala je obavezno merenje dužine potkolenica i natkolenica, budući da neki od deformiteta stopala mogu da se manifestuju i nejednakom dužinom nogu. Kod većine deformiteta stopala nejednaka dužina nogu se retko razvija, mnogo češće se javlja nejednaka dužina stopala, što značajno manje remeti i posturu i funkcionalnost stopala.

- Takva promena fizioloških opterećenja na stopala prilikom aktivnosti se odražava na druge zglobove: kolena, kukove i kičmeni stub, što dodatno povećava značaj lečenja deformiteta stopala kod dece. Što je deformitet teži, odnosno izraženiji to je poremećaj uobičajenih aktivnosti deteta naglašeniji, naročito prilikom sportskih aktivnosti. To rezultuje ubrzanim zamaranjem, diskomforom ili bolovima, ne samo u stopalima, već i potkolenicama, kolenima, butinama, kukovima ili kičmenom stubu.

o Da li su to uglavnom nasledni deformiteti?

- Nasleđe svakako ima značajnu ulogu u pojavi deformiteta stopala, ali ne i presuđujuću, odnosno ne mora da znači da će dete čiji jedan od roditelja ima deformitet stopala obavezno imati isti. Značajnu ulogu u pojavi oboljenja ima period trudnoće, rasta i razvoja deteta, misleći pre svega na položaj i veličinu ploda u materici i, količini plodove vode. Naravno, treba uzeti u obzir i navike majke tokom trudnoće, pre svega pušenje, konzumiranje droga, pojavu infekcije ili upotrebu određenih lekova. Ako bismo matematički želeli da izrazimo nasleđivanja deformiteta stopala, ukoliko jedan od roditelja ima deformitet onda je verovatnoća da ga ima i dete od tri do pet odsto, ali u slučaju deformiteta stopala kod oba roditelja, verovatnoća raste na oko 30 procenata.

FOTO: Privatna arhiva

o Koji su najčešći urođeni deformiteti stopala?

- Urođene deformitete stopala možemo ugrubo podeliti u deformitete gde je stopalo pozicionirano ka unutra (varus deformitet) ili ka spolja (valgus deformitet), pri čemu stopalo može istovremeno da bude i podignuto na gore, spušteno na dole ili rotirano, što daje široku paletu komlikovanih udruženih deformiteta, što najčešće srećemo u kliničkoj praksi.

o Da li ove deformitete treba korigovati i na koji način?

- Deformitete stopala svakako treba korigovati što je pre moguće. Način lečenja zavisi od uzrasta, vrste i stepena deformiteta, udruženih deformiteta ili oboljenja, i od socijalnog miljea u kome dete odrasta. U slučaju lakših deformiteta fizikalni tretman u vidu istezanja skraćenih mišića, tetiva i ligamenata daje dobre rezultate, naročito ukoliko je lečenje započeto u prva tri meseca života. Kod umereno teških formi neophodno je kombinovati fizikalni tretman sa korektivnim gipsevima ili ortozama, i to je u direktnoj korelaciji sa kliničkim nalazom. Kod teških formi deformiteta svakako se sprovodi navedeni metod lečenja u vidu fizikalnih procedura i korektivnih gipseva/ortoza uz veliku verovatnoću hirurškog lečenja po završenom konzervativnom lečenju.

Udružena oboljenja

o Da li su deformiteti stopala nekada specifični?

- Svaki od ovih poremećaja je specifičan i daje samo ugrubo tipičnu kliničku sliku, koja zavisi od toga kada je nastao deformitet, kako se razvijao (pre i posle rođenja), da li postoji još neki drugi deformitet vezan za kliničku sliku, pre svega misleći na klinički nalaz na potkolenicama, kolenima i kukovima, i da li postoji neko udruženo oboljenje, u smislu poremećaja vezivnih tkiva, metaboličko, neurološko ili endokrinološko oboljenje. Kao što je specifična klinička slika za svaki od ovih deformiteta, tako je specifičan i pristup praćenja i lečenja deformiteta stopala i zavisi od težine deformiteta, uzrasta deteta, udruženosti sa drugim oboljenjima i/ili deformitetima i socijalnim okolnostima, pre svega misleći na okruženje i saradljivost roditelja ili staratelja. Za sve ove deformitete stopala neophodna je prvenstveno pravovremena dijagnostika, od čega će direktno zavisiti način i rezultat lečenja.

o Koliko to uspešno može da bude?

- Poslednjih 20-ak godina metode konzervativnog lečenja u vidu istezanja mekih tkiva i korektivnih gipseva/ortoza su znatno smanjile neophodnost hirurškog lečenja, tako da oko 80 odsto urođenih deformiteta stopala rešavamo neoperativnim metodama lečenja ili se operativno lečenje svodi na male hirurške intervencije, koje rezultuju dobrim kliničkim rezultatom, brzim oporavkom i, pre svega, urednom funkcijom stopala.

o Kada se predlaže operativno lečenje?

- Princip hirurškog lečenja se svodi na takozvane a la carte hirurške procedure, što u prevodu znači da je hirurški pristup individualan za svakog pacijenta, a ne univerzalna i standardna hirurška tehnika. Postoperativni tok zavisi od vrste hirurške intervencije koja je sprovedena, i on svakako uključuje nošenje korektivnih gipseva, najčešće šest sedmica, uz obavezan fizikalni tretman po skidanju gipseva. Značajno je napomenuti da je razvoj stopala dinamički proces, koji zahteva angažovanje i posle hirurškog lečenja u vidu fizikalnih procedura, korektivnih ortoza ili ortopedskih cipelica. Generalno uzevši, operativno lečenje se svodi na korekciju onog segmenta deformiteta koji nismo uspeli iskorigovati neoperativnim metodama lečenja, bez neophodnog sprovođenja preventivnih hirurških intervencija.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALJE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine
Politika

0 3

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALjE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine

MAĐARSKI premijer Viktor Orban izjavio je da je 1999. godine, tokom svog prvog premijerskog mandata, dok su trajali sukobi u AP Kosovu i Metohiji i NATO agresija, dobio poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da Mađarska otvori drugi front i napadne Srbiju ili "bar da puca iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda", ali da je odbio takav poziv, preneo je danas Telex.

09. 02. 2026. u 11:13

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
BOLEST JE BILA JAČA: Kako su izgledali poslednji dani Nebojše Glogovca?

BOLEST JE BILA JAČA: Kako su izgledali poslednji dani Nebojše Glogovca?