FELJTON - GLOBALNI FINANSIJSKI ZOO-VRT: Evropski novac se uliva u američki finansijski sistem

Momir Bulatović

14. 07. 2021. u 18:00

EVROPSKA unija davi se u moru nevolja. Nijedna nije naivna, ali neke su pod većom pažnjom javnosti.

ФЕЉТОН - ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ЗОО-ВРТ: Европски новац се улива у амерички финансијски систем

Foto Arhiva

Užasnuta pred monstruoznim terorom bombaša samoubica i pritisnuta talasima izbjeglica i imigranata, između sebe posvađana i sve sebičnija, ona je gurnula ekonomske teme u drugi plan. Već mjesecima ekonomski analitičari gotovo da nemaju posla. Ne zbog nedostatka tema i vijesti već zbog pristojnosti koja nalaže poštovanje ljudskih života, prava i sloboda, kao prioriteta u svemu.

U igru nas je, ipak, vratio čuveni Mario Dragi ("Super Mario"), prvi čovjek Evropske centralne banke (ECB) - do 2019, nizom novih mjera u cilju spasa evra i privrede EU.

ECB je, 2012, ustanovila politiku kvantitativnog popuštanja, odnosno štampanja novca u cilju podsticaja posustale privrede evrozone i borbe protiv deflacije. Nedeljnik "Pečat" je taj trenutak propratio (br. 235 - 21. 9. 2012) predviđajući da će ova politika "lakog novca" doživjeti krah i prerasti u svoju suprotnost.

U TIM dugim i kriznim godinama se, uvijek i iznova, pokazivalo da "ono što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi". Ali iako su činjenice bile jasne i neprijatno bolne, "Super Mario" i bankari, koji sa njim posluju i koji ga uporno hvale, nisu imali snage da se sa njima suoče.

Štampanje novog novca koji je trebalo da bude pretočen u kredite privredi i građanima, u cilju povećanja proizvodnje i potrošnje, totalno je promašilo metu. Inflacija, kao drugi cilj, takođe, nije dostigla željeni nivo od dva odsto i kretala se oko nule. Bauk deflacije, kao najgori od svih ekonomskih scenarija, godinama i neprestano kruži Evropom. Ko god pažljivije pogleda, to mora da vidi. Naravno, ukoliko želi da vidi.

STRAH OD ZDRAVE PAMETI

IMA mnogo surovih šala i oštrih ocjena na račun centralnih bankara. Ukupno stanje svjetske ekonomije, na opštu žalost, daje osnova za takve grubosti. Kažu, naime, da kada okupite centralne bankare u jednoj prostoriji, oni će zaključati vrata ne dopuštajući stvarnosti i zdravoj pameti da uđu među njih. Drugi se prosto naslađuju količinom gluposti koju oni, svojim pogrešnim odlukama, pokazuju. Ali još bi to bila i povoljna varijanta po njih, da su zaista glupi koliko se predstavljaju.

Oktobra 2015. godine, ECB je konstatovala da je njen paket omanuo u pospješivanju kreditiranja privrede. Naime, od septembra 2014. u bankarski sistem upumpan je ukupan iznos od 400 milijardi evra, ali je korporativno kreditiranje do avgusta 2015. povećano za samo četiri milijarde evra. Ova katastrofa (stepen ostvarenosti plana jedan odsto), proglašena je uspjehom - istina, kazali su "skromnim" - i obavezali se da nastave sa programom.

U JANUARU 2016. godine, prema pisanju "Fajnenšnel tajmsa", Mario Dragi , koji je odavno razmazio investitore (krupne špekulante), objavio je nove mjere koje su izazvale njihovo razočaranje i kritike. Nije da oni njima nisu dobili ništa, ali su se nadali mnogo većem plijenu. Tada je ECB dodatno snizila kamatnu stopu na depozite (na minus 0,3 odsto), zalazeći dublje u nepoznatu zonu negativnih kamatnih stopa. Program je produžen do 2017, i najavljena je mogućnost reinvestiranja novca dobijenog od povraćaja datih kredita. Tada su sebi pripisali i velike zasluge za slabljenje evra, što (kažu) predstavlja podsticaj za rast izvoza evrozone, ali i za osjetno snižavanje troškova zaduživanja za kompanije i, posebno, vlade država evrozone.

U februaru 2016, prilikom obraćanja Evropskom parlamentu, Mario Dragi je naglasio da banka "neće oklijevati da djeluje". Konačno, sredinom marta, program je predstavljen (zainteresovanoj) javnosti. Investitori su ga odmah ocijenili kao "razuman način da se banke ohrabre da daju kredite fizičkim licima", jer banke pozajmljuju novac bez ikakvih troškova, a zatim bivaju nagrađene (plaćene kroz olakšice) na osnovu odobrenih kredita.

DAKLE, sve je veoma jednostavno i ne postoje razlozi za brigu. ECB će "nastaviti da djeluje". Novi novac će podstaći kreditiranje i pokrenuti ekonomiju, a ako tako ne bude, banke će biti primorane da ga vrate i to sa kaznenom kamatom. Ali da li će tako, barem ovog puta, zaista da bude? Naravno da neće, jer je u pitanju nemoguća misija, zasnovana na logici "malog Đokice". To znaju svi ozbiljniji ekonomisti, pod uslovom da ne pripadaju centralnom bankarstvu ili su od njega plaćeni. Desiće se ono što se, svih ovih godina, uporno ponavljalo.

Mario Dragi i njegova sabraća kao da su zaboravili prvu lekciju bankarstva: "Novac ide tamo gdje je najbolje tretiran." Budući da su sami uveli kaznenu kamatnu stopu na novac koji su besplatno, kao čist poklon, dali velikim evropskim bankama, ne bi trebalo da ih čudi što banke taj novac nose tamo gdje takve kazne nema. Američki FED ima pozitivnu kamatnu stopu, malu (0,36 odsto na godišnjem nivou), ali mnogo veću od minus 0,3 odsto koju određuje ECB. Stoga, u američkom bankarskom sistemu bilježi se rast zajmova u iznosu od osam odsto i depozita od šest odsto. U evropskim bankama obje veličine se kreću oko nule. Znači, sredstva koje ECB daje radi podsticaja sopstvene privrede, automatski se ulivaju u američki finansijski sistem, ne ostavljajući traga čak ni u bilansima evropskih banaka.

VELIKI investitori, špekulanti, brokeri i direktori finansijskih fondova imaju slobodu da svoj novac drže gdje god hoće, pa ako je Evropa dovoljno glupa da oporezuje njihov keš, oni će otići iz nje. Li Adler, analitičar sajta "Mani morning", piše da se Amerika naziva "zemljom slobode i pola procenta" (koji uskoro može da bude i više zarade). Budući da, pored Evrope, i Japan ima negativnu kamatnu stopu na depozite, Amerika je izložena visokom talasu priliva keša, koji ima snažan efekat Poncijeve šeme na njen finansijski sistem. Stoga, evropska politika "količinskog popuštanja" (OE) u stvarnosti se svodi na "količinsku eksproprijaciju" njenog novca od strane Amerike.

ECB je ukupno upumpala 650 milijardi evra u evropski bankarski sistem koje su, na "misteriozan" način, nestale. Li Adler je uporedio empirijske podatke i dokazao da je većina ovog novca upotrebljena za kupovinu američkih državnih obveznica (!?). Pojednostavljeno, proces teče ovako.

EVROPSKA centralna banka otkupljuje teško naplative vrijednosne papire banaka, čisteći njihove bilanse i povećavajući njihovu likvidnost. Ali banke su sada prikazane u boljem svijetlu i žele da zarade na toj činjenici.

Banke, takođe, bježe od novca ECB kako bi izbjegle plaćanje negativne kamate. Stoga, kupuju američke državne obveznice ili akcije američkih korporacija. Pri takvim transakcijama evro se mijenja za dolare, usljed čega, zbog povećane ponude, dolazi do pada njegove vrijednosti. Konačni rezultat je da su depoziti izraženi u evrima završili kao dolarski depoziti američkog bankarskog sistema. Evropski novac nije uradio apsolutno ništa za Evropu, dok je stvorio privid rasta i prosperiteta u Americi sa drugačijim, ali manje bolnim posljedicama, koje će tek usljediti.

SUTRA: UNIŠTENjE SREDNjE KLASE NA ZAPADU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SRBI ĆE BITI PONOSNI: Evo kako se zove sin Nikole Jokića (FOTO)