Feljton

FELJTON - ATENTAT NA PREMIJERA ĐINĐIĆA: Uspon "Zemunskog klana" počinje posle 5. oktobra

Dr Nebojša Vladisavljević

06. 10. 2021. u 18:00

GODINAMA posle prvih demokratskih izbora u Čileu, Argentini, Brazilu i Urugvaju, civilne vlasti nisu imale punu kontrolu nad vojskom, niti su mogle da suvereno odlučuju o vojnim pitanjima iz straha od intervencije vojske.

ФЕЉТОН - АТЕНТАТ НА ПРЕМИЈЕРА ЂИНЂИЋА: Успон Земунског клана почиње после 5. октобра

BLOKADA "Crvene beretke" kod Sava centra novembra 2001. godine, Foto "Vikipedija"

Vojni vrh je praktično zadržao pravo da neposredno zaštiti svoje interese silom ili pretnjom upotrebe sile, što je tipično za demokratizacije hijerarhijski kontrolisanih vojnih režima putem "tranzicionog dogovora". Njihova moć je počivala na jedinstvu vojske, popularnosti vojnog vođstva među oficirima i vojnicima, kao i trajnoj podršci manjeg dela političkog i civilnog društva, kao i dela građana.

Iz istog ugla se ponekad tumače autonomija delova bezbednosnog sektora posle Petog oktobra i njene posledice. Ovde je reč o srodnom, ali ipak nešto drugačijem problemu, koji izvire iz bitno drugačijeg oblika demokratizacije. Revolucionarne demokratizacije u neopatrimonijalnim režimima podrazumevaju slom starog režima i odsustvo jedinstva bezbednosnog sektora. Naime, samodršci neposredno kontrolišu delove tog sektora, često ih suprotstavljajući jedne drugima i podstičući uzajamno nepoverenje njihovih rukovodstava, tako da taj sektor ne može da deluje jedinstveno, niti može da se uspešno suprotstavi revolucionarnoj koaliciji sa velikom podrškom među građanima. Zato je podeljenost i uzajamna suprotstavljenost delova snaga bezbednosti deo institucionalnog nasleđa ličnog režima.

U SRBIJI je više reč o revolucionarnoj situaciji ili situaciji "dvostruke moći", ili sukobu dva politička bloka koji kontrolišu delove bezbednosnih snaga i uživaju značajnu podršku građana, nego o starateljskoj moći i "rezervisanom domenu" tipičnom za demokratizacije putem dogovora predstavnika režima i opozicije. Ključni primeri su pobuna "crvenih beretki" i ubistvo premijera Đinđića.

Pobuna "crvenih beretki", Jedinice za specijalne operacije državne bezbednosti, počela je blokadom centra za obuku te jedinice u Kuli i objavljivanjem njihovih zahteva u petak, 9. novembra 2001. Povod je bilo hapšenje i izručenje haškom sudu Predraga i Nenada Banovića. Pripadnici jedinice pružili su podršku policiji, jer im je, navodno, rečeno da su to kriminalci, a ne osumnjičeni za ratne zločine. Zato je jedinica sada tražila prekid hapšenja po optužnicama haškog suda, donošenje posebnog zakona o saradnji sa Tribunalom i ostavku ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Očigledno su smatrali da se i pripadnici jedinice nalaze na optužnicama. Sutradan je jedinica blokirala na jedan sat put Novi Sad - Subotica kod Vrbasa, koristeći oklopna vozila.

Oštra saopštenja i pretnje republičkih ministara i Vlade nisu imali efekta pa je premijer Đinđić, neposredno po povratku iz posete SAD u nedelju uveče, otišao na razgovore u Kulu.

U PONEDELjAK 12. novembra, pripadnici jedinice su nekoliko sati, sa dvadesetak borbenih vozila, i u punoj opremi sa oružjem, blokirali jednu traku auto-puta kroz Beograd, kod Savacentra, a zatim se vratili u Kulu. Taj događaj se poklopio sa svedočenjem Legije, bivšeg komandanta te jedinice, kao okrivljenog u slučaju Ibarska magistrala u beogradskom Okružnom sudu. U sredu je Vlada odbila ponuđenu ostavku ministra Mihajlovića i prihvatila ostavke načelnika državne bezbednosti i njegovog zamenika. Jedinica za specijalne operacije je prešla u nadležnost javne bezbednosti MUP-a, a Vlada je osnovala komisiju koja bi ispitala razloge pobune. Pobuna jedinice je završena, a nijedan komandir nije kažnjen.

Pobuna specijalne jedinice protiv republičke vlade, koju su smatrali odgovornom za izručenje svojih kolega, praktično je značila pretnju pučem civilnoj vlasti koja je pre manje od godinu dana stekla široku podršku građana na demokratskim izborima.

Predsednik Koštunica je tada izjavio da je "taj protest bio krajnje ograničen"; "radi se o ljudima, koji nisu ugrozili bezbednost države, osim kad je reč o funkcionisanju saobraćaja. Njihov posao je takav da nemaju druge uniforme - oni su se pojavili u onom što je njihova radna i svakodnevna uniforma. Da su se stvari rešavale ranije ovog problema ne bi bilo". Tako je Koštunica dramatično relativizovao političke implikacije pobune najopremljenije jedinice MUP-a. Pošto je reč o saveznom predsedniku koji je kontrolisao vojsku i predvodio deo podeljenog DOS-a, implicitna podrška pobuni te jedinice protiv civilne vlasti praktično je pretvorila taj događaj u revolucionarnu situaciju.

NAJDRAMATIČNIJI događaj od pada Miloševića dogodio se 12. marta 2003. Ispred ulaza u zgradu republičke vlade, premijer Đinđić je pogođen snajperskim hicem; preminuo je ubrzo pošto je prebačen u bolnicu. Pucao je zamenik komandanta JSO, uz podršku svojih kolega i članova mafijaške grupe poznate kao "zemunski klan". Vlasti su proglasile vanredno stanje na području Srbije i najavile obračun sa ubicama i organizatorima atentata, kao i organizovanim kriminalom u celini. Policija je uhapsila ubicu desetak dana kasnije, a vođe "zemunskog klana" su poginule opirući se hapšenju krajem marta.

Legija, jedan od organizatora i raniji komandant JSO, nestao je; predao se policiji tek nešto više od godinu dana kasnije. U međuvremenu, više stotina hiljada građana je odalo poštu premijeru isprativši ga u dugoj povorci do mesta sahrane. Za premijera je izabran Zoran Živković, potpredsednik DS-a i bivši savezni ministar odbrane, a Vlada je ostala u gotovo istom sastavu. Narednih nedelja policija je privela "na informativne razgovore" preko 11.500 ljudi, od kojih su kasnije preko hiljadu pravnosnažno osuđeni. Deset članova "zemunskog klana" je osuđeno na gotovo 350 godina zatvora. Tokom četrdesetak dana vanrednog stanja, rešeni su i mnogi drugi kriminalni slučajevi, kao što su ubistva, otmice i trgovina drogom, i ozbiljno oštećene mreže organizovanog kriminala u zemlji. Jedinica za specijalne operacije je raspuštena.

UBISTVU premijera je prethodio pokušaj atentata na auto-putu manje od mesec dana ranije, kada je član "zemunskog klana" uleteo u kolonu vozila premijera pokušavajući da je uspori i tako učini premijerov auto lakom metom za strelce "zoljama" koji su čekali u zasedi.

Premijerovo obezbeđenje je pravovremeno reagovalo sprečivši zaustavljanje kolone, ali su zajedno sa policijom ceo događaj smatrali saobraćajnim incidentom. To je bio samo jedan u nizu pokušaja atentata na premijera pripremljenih prethodnih nedelja od strane Dušana Spasojevića, šefa "zemunskog klana", i Legije. Njihova saradnja vuče korene iz vremena starog režima kada je Legija vrbovao kriminalce za ubistva i druge prljave poslove državne bezbednosti. Spasojević je, na primer, učestvovao u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi u junu 2000. Posle Petog oktobra i uspona "zemunskog klana" kao glavne mafijaške grupe, Legija je klanu obezbeđivao zaštitu od policije i podršku JSO tokom velikih akcija. Organizovali su otmice poslovnih ljudi, uključujući Miroslava Miškovića i Miliju Babovića, vlasnike "Delta sistema" i "Verano motorsa", pored redovnih poslova oko preprodaje droge i ubistava konkurenata. Posle više incidenata sredinom 2001. Legija je penzionisan, ali je zadržao neformalnu kontrolu nad "crvenim beretkama".

SUTRA: Vlast kriminalizuje opoziciju

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!