FELJTON - VERNOST DUHOVNOM PREDANJU: Knez Lazar je izmirio Srpsku i Carigradsku patrijaršiju
PREMA tipologiji nacija, nacionalnih identiteta i pokreta koju je dao Entoni Smit, Srbi bi bili uvršćeni među "zavetne nacije" koje, po ugledu na starozavetne uzore, čuvaju predanje o zavetu, datom Bogu, da će čuvati "pravu veru" i "zavete otaca", dok će oni biti Božji "izabrani narod".
Napuštanje zaveta podrazumevalo je i Božju kaznu. Gubitak sopstvene države, stradanje, rasejanje i život u inovernim carstvima doneli su dublju ukorenjenost u veri, kultovima i "zavetu otaca". Smit je dao niz primera "zavetnih nacija".
Ovi motivi prepoznati su u srpskim izvorima mnogo pre objavljivanja Smitovih rezultata.
"Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog moga zaveta", pisao je Sveti Sava iz Jerusalima studeničkom igumanu Spiridonu. Stefan Prvovenčani, u Žitiju Svetog Simeona, kada opisuje kako mu je brat Vukan uz pomoć Ugara preoteo presto, kaže da je on "zanemario zapovest gospodina i oca svojega" i "izveo inoplemenike na otačastvo svoje".
Stefan je, međutim, "povraćen u otačastvo svoje" "pravim blagoslovom i molitvom gospodina mi Svetog Simeona", "po zavetu i molitvi onog Svetog". Na opredeljenju da se, posle gubitka "otačastva" i "zemaljskog carstva", u tuđim, inovernim carevinama, rasejanjima i stradanjima sačuvaju "prava vera" i "zaveti otaca" Svetog Save i Svetog Simeona, koji su se, prelascima iz palata u manastire, opredelili za carstvo nebesko, počivaće duhovni i politički život Srba sve do 1804, ali i dugo posle toga. Kada budu izgubili svoje države, Srbi će se okupljati i među bliskim narodima, kakvi su bili Rusi ili Bugari, prepoznavati po čuvanju predanja, kultova nacionalnih svetitelja, Nemanjića pre svih, po staranju o nemanjićkim zavetima i svetinjama - moštima i manastirima.
NARASLA moć Srbije u vreme kralja Milutina pretvorila ju je u regionalnu silu, koja se više nije bavila "obnovom" i odbranom "nezavisnosti" nego "bogatstvom" i "moći", teritorijalnim proširenjima i nametanjem svoje volje susednim državama. Posle osvajanja, Milutin se izmirio sa Vizantijom. Neprijateljstva su obnovljena zajedničkim vizantijsko-bugarskim napadom na Srbiju, okončanim pobedom kralja Stefana Dečanskog kod Velbužda.
STRADANjA U NOVOM VEKU
POČEVŠI od doba humanizma i renesanse, duhovna istorija Zapada biće obeležena udaljavanjem od srednjovekovnih tradicija, uz pozivanje na stari vek i duh novog doba. Srbi će, međutim, u novi vek ući u znaku propadanja i stradanja, tragajući za uporištima i idealima u srednjem veku. Kako je primetio Milorad Ekmečić, za njih srednji vek nije bio mračan. Srbi su u novom veku, za razliku od Italijana ili Francuza, prešli "iz svetlosti u tamu". Ova razlika će se, pored verskih, rasnih i geopolitičkih predrasuda, naći u korenu mnogih potonjih nerazumevanja i neprijateljstava.
Dušan se, osvajajući vizantijske zemlje, oslanjao na prijateljstvo Venecije i Bugarske i na krhko primirje sa Ugarskom. Srpsko kraljevstvo je tada uzdignuto u carstvo, a arhiepiskopija u patrijaršiju. Carstvo, šire i veće od svake nacionalne države, biće trajni izazov i inspiracija novovekovnog srpskog nacionalnog pokreta. Malobrojni u svetskim razmerama, balkanski narodi imali su svoje izvorne, imperijalne tradicije.
Srbi će se tako pridružiti Grcima, koji će se i u novom veku pozivati na tradicije Vizantije, i Bugarima, koji će pokušavati da obnove Simeonovo carstvo.
Dušanovo nasleđe ostaće umnogome dvosmisleno. Tek u 18. veku on je nazvan Dušanom Silnim. Do tada, počevši od druge polovine 14. veka, srpski pisci prebacivali su mu zbog ogrešenja o Vaseljensku patrijaršiju i neovlašćenog proglašenja patrijaršije, što je dovelo do odlučenja iz Crkve ne samo njega i srpske crkvene jerarhije nego i celog srpskog naroda. To što je u vreme proglašenja carstva i patrijaršije imao podršku Svete Gore i Srpske crkve nije umanjilo osećanje greha i kazne koja je, kako se tvrdilo, u vidu turske pošasti, stigla njegovog sina Uroša, ali i celo "srpsko otečestvo". Dušanu je, uz to, prebacivano zbog ubistva njegovog oca Stefana Dečanskog, pa su mu u docnijem vremenu dodavana i druga nepočinstva. Predanje je tako vezalo ogrešenje za onoga ko je Srbiju hteo da pretvori u univerzalno carstvo.
UPRAVO će knez Lazar Hrebeljanović izmiriti Srpsku i Carigradsku patrijaršiju, čime će ova priznati samostalnost Srpske crkve. Knez Lazar je na Kosovu polju 1389. ponovo ispunio očekivanja Crkve i potvrdio da je ostao u zavetu Svetog Save i Svetog Simeona. Savin biograf Teodosije, početkom 14. veka, tvrdio je da su srpske vojske pred sobom u bitkama viđale Svetog Savu i Svetog Simeona na konjima, kako ih predvode. "Spasavajte nas molitvama od najezde poganika i svakog oskrbljenja!" - piše Teodosije. Ravanički monah, savremenik Kosovskog boja, pripoveda da se Lazar, pre bitke, "tople molitvenike Hristu ranije poslavši, Simeona, velim, novog mirotočca, i svetitelja Savu, i ove kao tvrde jemce imajući" "i molitvama ovih naoružavši se", "bogooca Davida reč u srcu noseći", ovako obratio Bogu: "No, Gospode, ne predaj nas do kraja imena tvojega radi, i ne razori zavet tvoj nama, po molitvama prepodobnih i bogonosnih otaca naših, Simeona i svetitelja Save."
I u ostalim kultnim spisima, nastalim u vreme i neposredno posle Kosovske bitke, potom i u narodnoj književnosti iz vremena tuđinske vlasti, Lazareva potvrda zaveta Svetog Save i Svetog Simeona, shvaćenog kao opredeljenje za carstvo nebesko, posebno je naglasila spremnost na žrtvu, po ugledu na novozavetnu žrtvu Isusa Hrista.
SVETOSAVSKI i Kosovski zavet će, u potonjim vekovima, menjati imena i oblike, ali će, neobično trajni i otporni, činiti temelj srpske narodne samosvesti i nacionalnog identiteta. Duboko ukorenjeno svetosavsko pravoslavlje i predanje svakom iskušenju davali su dublji smisao. Tu bi, po svoj prilici, trebalo tražiti poreklo izrazite upornosti i borbenosti Srba u suočavanju sa velikim silama i drugim, mnogo jačim protivnicima. Smrt države ili pojedinca nije značila kraj i zaključak zajedničke ili lične egzistencije. Sveti Sava, a za njim i Sveti Simeon već su bili napustili svoje palate i prešli u manastir; tim putem išli su i potonji srpski vladari, sve do Svetog Maksima. Sveti knez Lazar odrekao se zemaljskog carstva, izašao je na bojno polje i vojničkim podvigom zaslužio carstvo nebesko. To Srbima nisu ponavljali samo sveštenici na bogosluženjima, nego i guslari prilikom svakog važnijeg okupljanja. O tome su pevale njihove epske pesme "Sveti Savo", "Car Lazar se privoleva nebeskom carstvu" (ili "Propast carstva srpskoga") i mnoge druge.
U srednjem veku su uobličeni osnovni motivi i ideali koji će pokretati srpsku novovekovnu spoljnu politiku. Među njima, ključni su bili "zaveti otaca", protumačeni kao vernost srpskom duhovnom i istorijskom predanju, potom, kao garanti očuvanja ovih vrednosti, sloboda, shvaćena kao nezavisnost, i ujedinjenje prostora omeđenih srpskim stanovništvom, sećanjima i svetinjama.
SUTRA: SAČUVATI NAROD OD NESTANKA
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)