PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
MUP IZDAO HITNO UPOZORENJE
MIISTARSTVO unutrašnjih poslova skreće pažnju da se na državnom putu Beograd - Niš kod Mihajlovca saobraćaj odvija otežano i usporeno zbog obilne kiše i pojave veće količine vode i blata na kolovoznoj traci u smeru ka Nišu.
22. 04. 2025. u 21:11
GRAD NAPRAVIO HAOS U TOPOLI: Padao neprestano 20 minuta - Šteta ogromna
NEVREME praćeno gradom u popodnevnim časovima pogodilo je nekoliko sela u opštini Topola.
22. 04. 2025. u 20:51
PUTIN DOBIO SPECIJALAN POKLON OD PATRIJARHA PORFIRIJA: Saveznički odnosi sa Srbijom najtopliji i najbliži (FOTO)
RUSKI predsednik Vladimir Putin ocenio je danas tokom sastanka sa patrijarhom srpskim Porfirijem u Moskvi da su, kako je rekao, saveznički odnosi između Rusije i Srbije najtopliji i najbliži.
22. 04. 2025. u 19:30
ISTORIJA BESČAŠĆA IZ IDEOLOŠKIH VREMENA: Objavljivanjem 2007. Mledenovićovog "Srpskog realizma" skinuta je mrena iz istoriji književnosti
MOŽEMO se i zapitati, ako Ž. Mladenović o intelektualnoj krađi nije nije smeo da progovori 1948, zašto to nije učinio mnogo godina kasnije?
22. 04. 2025. u 18:00
SEĆANJE NIJE POLITIČKI ČIN-TO JE LJUDSKA OBAVEZA: Pre 80 godina dogodio se proboj logoraša iz Jasenovca
PRE 80 godina, 22. aprila 1945. godine, dogodio se proboj logoraša iz Jasenovca. Ustaše su nemilosrdno i surovo ugasile živote ogromnog broja nedužnih ljudi, kako su to inače naučili da rade.
22. 04. 2025. u 17:27
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...