PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
SKORO 40.000 LJUDI U ŠETNJAMA PROTIV BLOKADA: Oglasio se MUP o velikim skupovima u tri grada
MINISTARSTVO unutrašnjih poslova obaveštava javnost da se danas u tri grada i to u Požarevcu, Kraljevu i Vranju u organizaciji Centra za društvenu stabilnost, održavaju javna okupljanja građana koji se protive blokadama. Prema procenama policije, na navedenim javnim okupljanjima prisutno je oko 39.600 građana.
25. 10. 2025. u 18:22
"DOŠLA SAM DA PODRŽIM PREDSEDNIKA VUČIĆA": Građani Požarevca na skupu protiv blokada (VIDEO)
GRAĐANI Požarevca u velikom broju podržali su skup protiv blokada.
25. 10. 2025. u 17:36
POLICIJA NIKAD STROŽIJA, KAZNE PAPRENE: 17 najvažnijih stavki novog Zakona o saobraćaju
SRBIJA uskoro dobija novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali sa mnogo strožijim kaznama.
25. 10. 2025. u 16:08
"IZ SAVINIH DAROVA IZNIKLE SU I NAŠE SVETINJE" Dvodnevno obeležavanje 850 godina od rođenja Svetog Save počelo u Novom Pazaru (FOTO)
SVEČANOM akademijom, Srpska pravoslavna crkva i Eparhija raško-prizrenska otpočele su juče dvodnevno obeležavanje velikog jubileja, 850 godina od rođenja Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i utemeljivača duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda.
25. 10. 2025. u 15:03
RHMZ IZDAO HITNO UPOZORENJE: Pašće i do 70 litara kiše - Na udaru ovi delovi Srbije
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod Srbije upozorava na veću količinu padavina u južnoj i jugoistočnoj Srbiji 26. i 27. oktobra.
25. 10. 2025. u 14:41
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...