PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
EVO KADA STIŽE PROMENA I NEĆE VAM SE SVIDETI: Vremenska prognoza za subotu, 1. februar
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
01. 02. 2025. u 01:00
NADREALNA SEĆANJA U TIŠINI BELOG DVORA: U Georgijevskoj dvorani u Kremlju, ni u jednoj palati na svetu, nisam videla takvu raskoš!
CEREMONIJA otvaranja plenarne sednice Saveta interakcije održana je 17. maja u džinovskoj prostoriji sa impresivnim stubovima i pozlaćenim lusterima.
31. 01. 2025. u 18:00
STIŽE NAGLA PROMENA VREMENA Oglasio se RHMZ: Spremite se za pad temperature i mraz (FOTO)
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod oglasio se na svom zvaničnom sajtu najnovijim upozorenjem.
31. 01. 2025. u 16:48
GRUPA STUDENATA NAJAVILA FORMIRANJE UDRUŽENJA: Zalažu se za povratak na fakultete
GRUPA studenata najavila je danas formiranje udruženja "Studenti 2.0" u cilju okupljanja studenata širom Srbije koji se zalažu za povratak na fakultete, kako bi se zajedno izborili da se akademska godina što pre vrati u normalne tokove.
31. 01. 2025. u 13:21
LJILJANA SMAJLOVIĆ: "Ako studenti ne pristupe dijalogu ni sada kada je objavljena dokumentacija, onda su ovo zaista ANTIDRŽAVNI PROTESTI!"
NOVINARKA Ljiljana Smajlović, gostujući na Euronjuz zajedno sa pravnikom Milanom Antonijevićem i premijerom u ostavci Milošem Vučevićem, govorila je o studentskim protestima.
31. 01. 2025. u 13:11
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...