Tenis
DUŠAN LAJOVIĆ NA KORAK DO GLAVNOG ŽREBA: Srbin na pobedu od ATP Brizbejna
28. 12. 2024. u 10:33
"NEĆE LOMITI REKETE": Hrvatski trener progovorio o igri Elene Ribakine (VIDEO)
27. 12. 2024. u 17:45
Fudbal
AJDE JANO FUDBAL DA IGRAMO: Fudbalski geni Veselinovićeve, predodređena da bude sudija
28. 12. 2024. u 10:44
POSLE DOBRO OBAVLJENOG POSLA STIŽE NAGRADA: De la Fuente dobija trostruko veću platu
27. 12. 2024. u 20:10
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...