FELJTON - TITO BEŽI IZ ZAGREBA U BEOGRAD: Srbija je izbili na loš glas zahvaljujući Marksu i Engelsu
KAD je video kako su Zagrepčani, ushićeno i sa cvećem, dočekali Nemce i ustaše kobne 1941. godine, Josip Broz se svom partijskom okruženju požalio: Mi ovde nećemo uspeti da ispečemo "svoj kruh"! Okrenuo se lider KPJ i krenuo...
Niko ga nije ispratio, ali jeste sačekao. Na železničkoj stanici u Beogradu oko njega su se sjatili i brigu preuzeli vodeći srbijanski komunisti. Kakav putnik, takav i smeštaj, u vilu na Dedinju. A u Beogradu je vrilo. Formirala se okupaciona vlast, nacionalsocijalista Dimitrije Ljotić (1891-1945) formirao je svoju vojnu formaciju ZBOR; četnici su osnivali svoja vojvodstva... To je bila i prava mora za uvek revolucionarno raspoložene komuniste.
Beogradu i Srbiji je sledio pakao. Gde pobeći, bila je glavna preokupacija onih koji su se klonili oružja i uniformi. Ko je god mogao, spas je tražio u manjim mestima i banjama, bliže izvoru hrane, jer je glad opasno zapretila. Iz tog vremena potiče i priča kako se političar Dragoljub Jovanović krišom izvukao iz Beograda. Skrivao se u okolini Pirota i u Beograd se povratio tek kad su njime protutnjale sovjetske kaćuše. Komunisti su uporno tragali za Jovanovićem, hteli su da ga vode na zasedanja
NAJZAGONETNIJA ličnost tadašnjeg Beograda ipak je Broz. Šta je on tražio i mogao očekivati od Srba i u Srbiji kad se znalo kako se vrh KPJ, godinama unazad, odnosio prema svemu što je imalo srpski predznak, pa i Srbima članovima te iste partije? Cilj mu je bio da podigne oružani ustanak. Zar mu nije bilo logičnije da prvu pušku ispali u svom rodnom Kumrovcu, ili sa Slovencima u Žumberku? Posebno, kad se znalo da su Hrvati i Slovenci, sa svojim posebnim partijskim organizacijama, najviše doprinosili razbijanju Jugoslavije i kad su srbijanske komuniste smatrali nepoverljivim, dozvoljeno im je bilo da svoju partijsku organizaciju oforme tek posle rata, nakon što su se iskupili u NOB-u sa svojim proleterskim brigadama? Nije još bilo zaboravljeno ni stradanje srpskih komunista u moskovskim čistkama kad je, pod čudnim okolnostima, života bio lišen i Filip Filipović (1878-1938), osnivač KPJ 1919. i njen predvodnik?
Tvrdilo se da su Srbijanci i Srbija izbili na loš glas najviše zahvaljujući Marksu i Engelsu. Oni su još za života procenili da Srbi nisu "materijal" za njihove revolucije, da pokreću samo bune koje su osuđene na propast. U tome ih je sledila Kominterna, koja je bila kapa i KPJ. I pored svega što se događalo, Broz je odlučio da zaigra na srbijansku kartu.
BROZOV dolazak u Beograd izazvao je i pažnju obaveštajaca raznih fela i pobuda. Zemun je, u kome se mnogo toga ukrštalo i prelamalo, bio balkanski špijunski centar.
Ko će prvi dočepati Broza? Odmah iza Broza, u Zemun je pristigao i Ivan Krajačić, kamuflirani Stevo. Ta imena i stvarno zanimanje je zaboravio, prozvao se - Jovo Kokanović i sa titulom inženjera. U džepu je držao čvrst dokaz da pripada nemačkoj organizaciji TOT. Preko dana Jovo je u Zemunu pripremao eksplozive, što mu je bila jedna od specijalnosti, a noć je provodio u Beogradu, u iznajmljenoj kući na Voždovcu. Pratila ga je jedna Tanja, više nalik da mu je ćerka nego supruga. Trenutno je Tanja radila kao skojevka.
Koji je Jovin (ili Stevin) glavni zadatak bio? Rukovodio je dvema diverzijama u Zemunu (aerodrom); pominjan je, ali nije ostavio otiske prstiju, u katastrofalnoj eksploziji u smederevskoj tvrđavi. To mu je bila samo "kamuflaža". A glavno? Da Broz živ ode na slobodnu teritoriju.
ISTOVREMENO, o Brozu, ali na drugi način, brinuo je i Mustafa Golubić (1889 - 1941). Golubić se već bio umrežio u Beogradu i jedna od želja (zadatak?) mu je bila da ukloni Broza sa čela partije. Golubić je bio pripadnik čuvene Apisove "Crne ruke", a kako je uspeo da spasi život na Solunskom procesu, to samo on zna. Lutao je Mustafa i mnogo toga radio. Obučavao se u Moskvi i operisao, praksiro, po svetu. Pominjan je i među atentatorima na Trockog u Meksiku. On je bio i svedok događaja u kojima su stradali srpski komunisti u čistkama u Moskvi. On je Broza svrstavao među "kumove" tih događaja i bio je rešen da ga "skloni"!
Golubić je, suprotno kursevima koje je završio, kao i bogatoj praksi koju je obavio, počinio početničku grešku. Svoj naum, vezan za Broza, poverio je i nekim Srbima komunistima, među kojim je bio i Rodoljub Čolaković. I šta se dogodilo? Komunisti verni svom generalnom sekretaru, Brozu, preduhitrili su Golubića, otkrili su ga Nemcima koji su ga i pogubili.
I KRAJAČIĆ i Golubić su saradnici sovjetskih obaveštajnih službi. I kao komunisti, ostali su veliki nacionalisti - hrvatski i srpski. O njima je stvoren i mit. Taj mit Krajačić je uspeo da iskoristi za političku karijeru. Taj mit je uspeo da održava do kraja života, od njega je strepeo i sam Broz, bila je to priča kojom je više pretio Tito drugima nego što je Stevo pretio njemu.
Da je poživeo, politička, pobednička karijera ne bi zaobišla ni Golubića. Bar je dostojno sahranjen, među sovjetskim herojima u Moskvi.
JOSIPA Broza je mučilo više nego lična bezbednost gde ispaliti prvu ustaničku pušku.
Dobro je znao da je u sigurnim rukama. Šta je prevagnulo?
Kad su Nikolu Pašića optužili da je organizovao radikalsku pobunu u Zaječaru, u vreme kralja Milana, on se na sudu odbranio. Govorio je: "Da sam ja rukovodio bunom, onda je sigurno ne bih začeo u Zaječaru, već u Valjevu, kraju gde jedino bune u Srbiji i uspevaju."
Da li je za ovo Pašićevo iskustvo dočuo i Broz? Tek, on je gospodski, u građanskom odelu i sa šeširom na glavi, ličnim dokumentima na ime Đorđa Petrovića inženjera i u činu četničkog četovođe, seo u voz. Umesto visokih funkcionera (Aleksandar Ranković, Marko i ostali) koji su krenuli pešice i u taljigama, Broza je pratila druga družina. U njoj je glavni bio pop Srpske pravoslavne crkve, Dragoljub Milutinović, te u nemačkoj uniformi Jaša Rajter i dve skojevke. I, evo ga...Stigao je ON!
Broz je stigao u poznate krajeve kojima je, kao austrougarski kaplar, prolazio u Prvom svetskom ratu. Sad je primljen u drugu "regimentu" u Valjevski partizanski odred.
NAJLjUĆI RATNI NEPRIJATELjI
ČETNICI, pod komandom pukovnika Draže Mihailovića, koji su za bazu odabrali Ravnu Goru, strateški savršeno mesto, razmilili su se na sve strane. Broz je blagovremeno uočio opakog konkurenta. Pokušao je i dogovor, da ih pridobije na svoju stranu. Njihovi ciljevi su bili toliko suprotstavljeni da su bili nespojivi. Mihailovićev je bio - odbrana kralja i Kraljevine Jugoslavije, a Brozov - da eliminiše kralja i prepakuje Jugoslaviju. Iz njihovih susreta ostale su i dugovečne priče: Draža je, u jednom trenutku, upitao Josipa, ko je zapravo on i šta traži u Srbiji - "Ti si Rus", a Broz se često prisećao poslednje noći koju je proveo sa četnicima. O tom poznanstvu, a da li su se pritom i ljubili, očevici nisu ostavili svedočenje, tek oni su postali najljući neprijatelji tokom celog Drugog svetskog rata.
SUTRA: ZLOČINI VRAŽJE DIVIZIJE U MAČVI
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (0)