FELJTON - RUSKE I AMERIČKE SLUŽBE OBIGRAVAJU OKO MASONA: Vrhunski obaveštajac završio je u Petrovoj rupi na Golom otoku

SVEDOČENjA Miloša Miše Brašića nesumnjivo imaju veliku važnost u rasplitanju krajnje složenih čvorova iz srpske i jugoslovenske istorije u prvoj polovini 20. veka. Nažalost, koliko nam je poznato, tim svedočenjima domaća istoriografija nije posvetila dužnu pažnju, iz kojih razloga, takođe nam nije poznato.

Vilijam Donovan se sreo sa beogradskim masonima, Foto"Vikipedija"

Brašić je neka svoja saznanja i neposredna iskustva iz vremena od 1932. do 1954. godine izneo na traženje Vladimira Dedijera, koji je u to vreme, 1982. godine, pripremao za objavljivanje treći tom "Novih priloga za biografiju Josipa broza Tita", knjigu posvećenu sukobu Jugoslavije i Kominforma između 1948. i 1956. godine.

U toj prepisci Brašić je posvedočo kako je, kao pouzdani sovjetski obaveštajac, dobio radio-stanicu, kako bi u Beogradu osnovao novi sovjetski obaveštajni punkt, pored centra koji je delovao u Zagrebu.

OVA RADIO-STANICA je 1941. došla do Tita koji ju je koristio sve do početka nemačkog desanta na Drvar u maju 1944. godine. Kada je reč o istoriografskim rekonstrukcijama, niz autora je za ovu radio-stanicu vezivao ime čuvenog naučnika Pavla Savića, a Brašić nije pominjan. U svedočenju Vladimiru Dedijeru, Brašić je opisao kako je počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu 1932. godine. Dogodilo se to u Beču, pošto je uspeo da preko granice prebaci svog kuma Stevu Lilića, koji ga je potom upoznao s neimenovanim delegatom Kominterne, s kojim je imao "duže razgovore". Posle tih susreta, Brašić je u konačnici prihvatio da radi za sovjetsku obaveštajnu službu NKVD, preko veze u Sofiji. Njegov kum Steva Lilić poginuo je kasnije u Španiji kao dobrovoljac.

"Takvom mom opredeljenju", svedoči Brašić, "naročito je doprinela okolnost što sam, kao profesionalni novinar i docnije politički urednik dnevnika 'Vreme', imao prilike da, do tančina, upoznam političku i ekonomsku strukturu Jugoslavije, zatim njen monarho-vojni i upravno-policijski kompleks, kao i spoljne i unutrašnje tajne uticaje, planove i tendencije diplomatskih inostranih predstavnika, verskih konfesija, masona i naših odlučujućih faktora u državnoj upravi."

NEPREKIDNO izložen različitim iskušenjima i najvećim rizicima tokom rata, uključujući hapšenje i neko vreme provedeno u zatvoru Gestapoa u Kraljevu, polovinom 1944. sklonio se u Rumuniju, u okolinu Temišvara, da bi se u Krajovi priključio jednoj jedinici Crvene armije i zatim vratio u Beograd.

"Po povratku u zemlju", svedoči Brašić, "odmah me je primio Slobodan Penezić Krcun, koji me je, kad sam se odmorio, posetio i kod kuće. Njegovo mišljenje bilo je da sam za NOB doprineo koliko i jedna aktivna borbena jedinica, pa je to mišljenje češće iznosio i pred pukovnikom Svetom Lazarevićem."

Otuda i ne čudi što je Miša Brašić zatim radio "na specijalnim poslovima u Ozni Srbije sve do odlaska sovjetskih stručnjaka iz zemlje".

"Posle Rezolucije Informbiroa, 1948. uhapšen sam i, kada su završena uobičajena saslušanja, sproveden na Goli otok, objekat R 101. Ukupno skoro pet godina ostao sam izolovan iz društva. Posle mene bila je uhapšena i moja starija kćerka, maturantkinja, koja je u Požarevcu i na Golom otoku zadržana 13 meseci", navodi Miša Brašić staloženim tonom u dokumentu koji je uputio Vladimiru Dedijeru 17. septembra 1982. iz Vrnjačke Banje.

GOTOVO trideset godina pre toga, 29. jula 1953, u pomenutom objektu R 101 na Golom otoku, poznatijem pod nazivom "Petrova rupa", stavio je tačku na svoj tekst o masonima. U tom dokumentu Miša Brašić je izneo i niz ličnih svedočanstva, uz ostala, i kako je dobio nalog NKVD-a da veću pažnju posveti delovanju srpskih i jugoslovenskih masona.

U ovom feljtonu ekskluzivno, prvi put u domaćoj javnosti, objavljujemo kraće navode iz Brašićevog svedočenja. "U Prvom svetskom ratu" - piše naš autor, "za čije su izazivanje optuživani, masoni, igrali su zamašnu ulogu, naročito prilikom redigovanja Versajskog ugovora. To je uočio i tadašnji srpski državnik Nikola Pašić, koji se za pomoć u ostvarenju jugoslovenskih zahteva obratio na masone, čija je intervencija preko Vilsona i drugih slobodnih zidara bila efikasna, što je Pašić više puta isticao.

Tendencije masona izražavale su se pred Drugi svetski rat, za vreme njegovog trajanja i posle kapitulacije Nemačke, pa je interesantno navesti o tome neke podatke iz izvora sovjetske obaveštajne slžbe; koja im je je očevidno pridavala osobitu važnost.

Kao bivšem obaveštajcu sovjetske obaveštajne službe, odnosnoNKVD-a, poznato mi je da su se još pre rata Rusi znatno interesovali za stanje masonske organizacije kod nas, za potencijal njenog političko-ekonomskog uticaja i za njen politički stav.

PRED 27. mart 1941. godine, pukovnik Donovan, šef američkog Sikret servisa, već je bio proputovao kroz Beograd i napustio Balkan. Tada, jedne večeri, sedeo sam kod Grigorijeva u beogradskom dopisništvu TASS-a, u Đordža Vašingtona ulici, kada je došao šofer sovjetskog poslanstva i dao Grigorijevu neku cedulju. On je pročitao, dodao meni i napomenuo da se njena sadržina na mene odnosi. Na ceduljici bilo je samo nekoliko reči, i, po prilici, pisalo je ovako: 'Neka Džin odmah proveri da li se Donovan sastao i razgovarao s jugoslovenskim masonima. Samohin'.

Pod imenom 'Džin' ja sam vođen u sovjetskoj obaveštajnoj službi i pod tim imenom, posle kapitulacije Jugoslavije, primio od sovjetskog vojnog atašea generala Samohina, radio-stanicu poslanstva, sa nalogom da obrazujem obaveštajni centar 'Pavlodar' i održavam stalnu vezu sa Moskvom."

"U SMISLU ovih instrukcija generala Samohina" - nastavlja svoje svedočenje Miša Brašić - "otišao sam odmah kod svog prijatelja, masona, dr Miše Božića, lekara, no on o tome nije znao ništa da mi kaže. Obratio sam se majoru Žiki Kneževiću, s kojim sam preko njegovog brata Nikole bio kum, da se raspita kod Radoja Kneževića ili kako mu je zgodnije, pošto se patrijarh Srpske pravoslavne crkve lično zainteresovao za tačne podatke o toj stvari (Miša Brašić je dugo obavljao i dužnost sekretara za štampu srpske Patrijaršije). Izabrao sam ovakav izgovor jer se u to vreme mnogo polagalo na držanje pravoslavnog episkopata. Žika me je obavestio da je Donovan imao kontakt s nekim od masona... U daljem proveravanju ove informacije, dr Miša Simović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kazao mi je da mogu da obavestim partijarha da su masoni imali mogućnost da Donovanu uruče svoje pismeno gledište u odnosu na stanje u Jugoslaviji, ističući da masoni na ugrožavanje samostalnosti i slobode zemlje gledaju isto tako kao i pravoslavna crkva i čine sve što je moguće. Sve ovo saopštio sam generalu Samohinu", navodi Miloš Brašić.

JAKA MREŽA INFORMATORA

ZAHVALjUJUĆI položaju političkog urednika provladinog lista
"Vreme", ranije uspostavljenim poznanstvima i bliskost "sa pojedinim predsednicima vlada, ministrima, vojnim komandantima, članovima vođstava građanskih stranaka i izvesnim masonima", Miloš Brašić je razvio svoju obaveštajnu mrežu, koja je pružala "nenadmašne i neprocenjive mogućnosti". Utoliko pre što je njegova mreža informatora "pokrivala sve ključne tačke, protežući se od Sofije, preko Vršca, sve do Temišvara i Arada".

SUTRA: MASONI PRED SUDOM NEDIĆEVIH VLASTI

Preporučujemo

Feljton

4 2

FELjTON - KRALj ALEKSANDAR BRANI JEDINSTVO JUGOSLAVIJE: Katolička crkva je oduvek bila surevnjiva na snagu masonstva

22. 08. 2022. u 18:00

Feljton

1 1

FELjTON - VEĆINA MASONA BILI ISKRENI JUGOSLOVENI: U Kraljevskoj šestojanuarskoj vladi uglavnom bili masoni

20. 08. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije