FELJTON - MASONI PRED SUDOM NEDIĆEVIH VLASTI: Posle okupacije Nemci su prvo pohapsili slobodne zidare

UBRZO posle razgovora Miloša Brašića sa sovjetskim vojnim atašeom u Beogradu generlom Aleksandrom Samohinom, Nemačka je napala Kraljeivnu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, zločinačkim bombardovanjem "otvorenog grada" Beograda.

Foto Stevan Kragujević

Okupirana Jugoslavija je rasparčana, a obaveštajna služba nacističke partije SD stupila je u odmah dejstvo, pošto je na osnovu podataka prikupljanih i sistematizovanih od 1938. već bila sastavljena vanredna lista poternica s imenima protivnika ne samo nacizma, nego i navodno "antinemački" raspoloženih ličnosti iz Jugoslavije. Na toj listi su se nalazila imena gotovo svih slobodnih zidara, tako da ih je u Beogradu već u aprilu 1941. uhapšeno nekoliko, među prvima Viktor Novak, Vladeta Popović, Petar Struve i Anton Bilimović, nad kojima je istragu vodio specijalni opunomoćenik iz Berlina.

Posle prvih akcija antiokupatorskog otpora, kada je početkom avgusta 1941. ofanziva partizanskih odreda dostigla vrhunac, Savet komesara je u okupiranoj Srbiji izdao "Uredbu o uklanjanju nacionalno nepouzdanih službenika iz javne službe".

VLADA Milana Nedića sastavljena je 30. avgusta, a njen predsednik je nemačkom predstavniku Feliksu Bencleru odmah stavio do znanja da će oštro pristupiti suzbijanju partizanskog ustanka, kao "glavnom zadatku" i preduzeti mere protiv Jevreja i masona.
Postizanju tog cilja imala je da posluži i ranije planirana tzv. antimasonska izložba, čiju je pripremu usmeravao i nadgledao predstavnik nemačke okupacione sile Hans Rihter. Izložba je otvorena 22. oktobra i trajala je čak do 19. januara 1942.

Njen antimasonski, antijevrejski i antikomunistički duh, način na koji je organizovana i propagirana, privlače i danas pažnju istraživača, kao izraziti primer nacističke propagande i kolaboracionističke saradnje s okupatorom. Izložba je jedinstvena i po tome što je štampana serija antimasonskih poštanskih maraka, takođe i zato što su je Nemci opremili autentičnim regalijama iz engleskih masonskih loža, koje su prevezene u Beograd s ostrva Nju Džersi, jedinog dela britanske teritorije koji su nacisti okupirali tokom rata.

U TOKU trajanja izložbe, učinjen je još jedan udar na srpske masone. U noći između 4. i 5. novembra uhapšeno je blizu 200 najviđenijih beogradskih intelektualaca i javnih ličnosti, među kojima je bilo najviše slobodnih zudara. Svi su kao taoci prebačeni u logor na Banjici. To je podstaklo dodatni strah, pošto je mera okupatorske odmazde bila poznata: za jednog poginulog nemačkog vojnika - streljanje 100 talaca.

Do prvih meseci 1942. bili su ipak pušteni iz logora zahvaljujući, između ostalog, masonskim vezama među slobodnim zidarima Nemačke. Uprkos tome, nacisti su tokom rata u okupiranoj Srbiji streljali trinaest masona, a devetorica su oterana u koncentracione logore. Među njima je bio i docniji poznati profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Andrija Gams, član lože "Pobratim", koji se vratio ovoj loži posle obnavljanja rada Velike Lože "Jugoslavija" 23. juna 1990. godine.

ZA VREME rata, na osnovu pomenute, okupacione "Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih službenika iz javne službe", u Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove pri Predsedništvu vlade generala Milana Nedića, oformljeni su posebni dosijei pripadnika masonskih loža. Ova dokumentacija nastala je na osnovu tipskih upitnika koje su slobodni zidari imali da popune odgovarajući na 33 pitanja skrojena u Gestapou i drugim nacističkim službama.

Upitnikom je tražen i odgovor na pitanje "kakav je stav u loži zauziman prema Jevrejima i da li je bilo kakvih antisemitskih govora u loži", šta je anketiranom poznato "o loži Bene Berit" i njenim članovima, "šta je na sednicama loža diskutovano" i da li su donošene odluke "u odnosu na politički, privredni i drugi život države", kakav su stav masoni imali prema nekim važnim unutrašnjim političkim pitanjima i spoljnoj politici, državi, religiji i naciji "u odnosu na demokratiju, komunizam, fašizam i Nacional-socijalizam", ko je kakve stavove zastupao, da li su ložu "posećivali delegati inostranih loža" i šta znaju o njihovim članovima i radu, "kakvi su prilozi sakupljani na radovima u loži i u kom cilju", da li je anketirani istupio "iz članstva masonerije" i po kom osnovu i da li poseduje neka zvanična dokumenta lože. Na kraju, upitnik pod brojem 33 traži: "Naznačiti lična zapažanja i sve karakteristične momente o radu masonerije".

POMENUĆEMO ovde Ivu Andrića, koji je u kancelariji Izvanrednog komesarijata za personalne poslove 27. marta 1942. godine ispunio pomenuti tipski upitnik i odgovorio na sva 33 pitanja koja se tiču njegove pripadnosti slobodnom zidarstvu. Andrićev odziv je zanimljiv, jer je poznato njegovo nemirenje Nedićevom vlašću: odbio je da potpiše Antikomunistički apel srpskom narodu i da objavi knjigu pripovedaka u Srpskoj književnoj zadruzi.

U pomenutoj anketi, o čemu je prvi pisao istraživač Nenad Petrović 2005. godine, Ivo Andrić je odgovorio na svako od postavljenih pitanja. U drugom odgovoru je naveo: "Kad mi je ponuđeno da stupim u slob. Zidarsku ložu, bio sam mlad čovek koga nisu privlačili ni društvene zabave ni partijsko-politički život. I vrlo sam rado prihvatio priliku da se nađem u društvu ozbiljnih i dobronamernih ljudi, gde bih mogao, možda, i koristiti zemlji i društvu i usavršavati se i podići lično."

POSLE prijema u ložu "Preporođaj" početkom 1925, već u leto naredne godine je prestao da dolazi na sastanke a u jesen je premešten u inostranstvo. "I od tada pa do danas nisam nikad više ni usmeno ni pismeno, ni posredno, imao veze ni sa ložom čiji sam član do tada bio ni sa ma kojom drugom", naveo je Andrić i dodao: "Ja sam automatski prestao da budem član, već time što se nisam za godinu dana javio loži, ni učestvovao u radu ni platio članarinu". Još je naveo: "Posle istrošene godine dobio sam stepen majstora i na njemu sam ostao do napuštanja lože".

Andrić je naveo da ga je u ložu uveo profesor Mihajlo Lukić i pomenuo imena još šestorice masona i "funkcionera" masonske lože, među njima i "A. Džumhura, imama beogradskog", inače oca slavnog karikaturiste, novinara i putopisca "Politike" Zuke Džumhura. Napisao je da nije čuo ,,ni antisemitske ni filosemitske govore", da "o političkim pitanjima nije bilo diskusije", pošto su se rasprave kretale "obično o temama povodom održanih predavanja, koja su bila naučne, stručne i privredne prirode", da je prikupljana "članarina i prilozi za sirotinju".

U odgovoru na sedmo pitanje je napisao: "Ja sam (u loži - prim. aut.) održao jedno predavanje, o Kulturnoj istoriji Bosne pod Turcima." U odgovorima na desetak pitanja Ivo Andrić je naveo: "Nije mi poznato".

KVINSLIŠKO ANKETIRANjE

U "ANKETI" Nedićeve vlade slobodni zidari su odgovarali na pitanja koje su ih pobude rukovodile da stupe u masonsku ložu, o napredovanju u njoj i dobijenim stepenima, o prelascima iz lože u ložu, o starešinstvima u ložama i članstvu, održanim predavanjima i načinu rada u ložama, njihovim sedištima, "nastavi" koja je "vršena nad učenicima u loži", o sastavu "masonske hijerarhije" i uslovima "za unapređenje po stepenima", o znacima i parolama - "lozinkama za međusobno raspoznavnje članova masonerije".

SUTRA: SOVJETI SE PLAŠE SLOBODNIH ZIDARA

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - NOVI POHOD PROTIV SLOBODNIH ZIDARA: Masonstvo nastupa kao kaleidoskop sa hiljadama nijansi

23. 08. 2022. u 18:00

Feljton

4 2

FELjTON - KRALj ALEKSANDAR BRANI JEDINSTVO JUGOSLAVIJE: Katolička crkva je oduvek bila surevnjiva na snagu masonstva

22. 08. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije