FELJTON - NAPADI IZ SARAJEVA I ZAGREBA NA SRBIJU: Partijski vrh bio je patološki opsednut beogradskom štampom

OPSEŽAN rad od jeseni 1982. i tokom cele 1983. na disciplinovanju štampe nije vlastima doneo apsolutnu pobedu.

Duško Radović je najčešće kritikovan, Foto Arhiv "Novosti"

Pojedini tekstovi su povremeno podsećali vlast da štampa nije bila potpuno kontrolisana. Članak novinara Rajka Đurića "Dug prema istini" u "Književnoj reči" marta 1984. bavio se odnosom KPJ prema trockizmu i rehabilitaciji istaknutih aktivista KPJ koji su tridesetih godina stradali u čistkama. Gnev vlasti je izazvao način na koji je autor interpretirao te događaje. Momčilo Baljak ga je optužio da je "insinuirao izvesnu povezanost tadašnjeg rukovodstva KPJ sa likvidacijom pojedinih ljudi u SSSR-u" ili bar njihovu prećutnu saglasnost sa politikom Staljina i Kominterne. Autor je suspendovan, a Predsedništvo CK SKS je formiralo komisiju da ispita okolnosti objavljivanja članka. ("Dug prema istini")

Partijsko rukovodstvo je nastavilo da vrši uticaj na medije, povremeno zaoštravajući retoriku protiv neželjenih tekstova koji su se s vremena na vreme pojavljivali. Štampa jeste bila daleko od agitpropovske potčinjenosti, ali su kritike na njen račun i pritisci bili deo političkog potkusurivanja u borbi za pozicije u republici.

MEDIJI su bili poligon na kome su GK Beograda i Milošević napadali deo CK SKS zadužen za idejna pitanja optužbom za neodlučnost i popustljivost. Drugo, pritisnute ofanzivom republičkog rukovodstva da se ostvare nadležnosti republike na celoj teritoriji, posebno posle Stavova Predsedništva CK SKJ o odnosima u Srbiji, pokrajinske vlasti su koristile pisanje štampe protiv svoje politike i svojih rukovodilaca da bi skrenule borbu na taj teren. To je vodilo ka tome da je partijski vrh u uslovima višegodišnje nemoći da reši ekonomsku krizu i zauzda pad standarda, u atmosferi velikih podela političkih birokratija republika i pokrajina oko svih suštinskih pitanja razvoja i sudbine zemlje, u mesecima oživljavanja nacionalnih tenzija na Kosovu i pritisaka na Srbe, vodio raspravu oko jednog ili dva teksta u revijalnim listovima ili oko jedne ili dve knjige, jer su oni zasmetali čuvarima okoštalih ideoloških postulata i principa, koje su odavno napustili upravo oni koji su se iza njih skrivali.

NEZADOVOLjSTVO partijskih zvaničnika stanjem u štampi i nemoć da ga političkim sredstvima promene sasvim su se ispreplitali. Vlast je izbegavala represivne metode, a uticaji preko komunista u medijima nisu uvek bili efikasni. Reči Dobrivoja Vidića 17. januara 1983. svedočile su o nezadovoljstvu stanjem u medijima, ali i o nemoći vlasti.

Posebno je kritikovao Duška Radovića i aforizme Aleksandra Baljka (na primer "Očigledno je da imaju poverenja u svoj narod, okrenuli su mu leđa"). Jedini aforizam sa kojim se slagao bio je ovaj: "Putevi nam se razilaze, sudar je neizbežan". (Dobrivoje Vidić: "sramota je jedna koju moram da kažem: nas brate ima dva miliona članova Saveza komunista Jugoslavije, nas maltretiraju na ovakav način možda tridesetak vrlo agresivnih ljudi u Jugoslaviji. Pa neka sam pogrešio neka ih je 300, da povećam za 10 puta, ili 3.000 da povećamo još za 10 puta, znači - 3.000, a nas je i dalje dva miliona, a da ne računamo sve druge, što kažemo - organizovane socijalističke snage. Sramota je u kojoj smo meri mi demobilisani prema toj ofanzivnoj, agresivnoj, maloj strukturi koja je ubacila u naše društvo razne incidente, i u društvu nepotrebne, rasprave i polemike."

Slično je govorio i Slobodan Milošević novembra 1982, nezadovoljan što je štampa objavila da predstavništva u inostranstvu koštaju 700 miliona dolara, skoro deset puta više od cifre kojom je on raspolagao. ("Mislim da se čoveku zavrti pamet ( ... ) I ja kažem ljudi moji ovaj koji je to napisao on nema predstavu o kojim se parama radi, s čim on manipuliše (...) Reč je o tome da se truje javnost. Da se stalno pokušava da pokaže da na svim sektorima mi padamo i da na svim sektorima mi ne radimo kako treba."

POVODOM jednog novinskog napada na Radišu Gačića, Ivan Stambolić je u Predsedništvu CK SKS 19. septembra 1985. pretio partijskom odgovornošću glavnim urednicima i zahtevao od tužilaštva da preduzme zakonske mere: "ne zanima nas novinarčić koji piše (...) nego glavni urednici će za to direktno partijski odgovornost snositi". Novinare koji su pisali protiv rukovodilaca nazvao je "hohštaplerima". Oštra retorika Vidića, Miloševića i Stambolića je bila pokazatelj odnosa prema protivnicima, ali i izraz revolta zbog nemoći da se štampa sasvim potčini u uslovima svesnog izbegavanja vlasti da preduzme najoštrije, represivne mere.

Tekstovi u štampi ili rad intelektualaca u Srbiji, posebno ako su bili upereni protiv političara iz drugih sredina ili se odnosili na događaje iz prošlosti, bili su nepresušni izvor napada iz pokrajina, Hrvatske i BiH na Srbiju i SKS, iako je srpski vrh vodio kontinuiranu borbu protiv opozicionih pojava.

DUŠAN Čkrebić je svedočio o stalnoj želji političara izvan Srbije za tutorstvom nad beogradskim medijima. ("Ljudi iz jugoslovenskog vrha i iz nekih jugoslovenskih republika stalno su bdeli nad beogradskom štampom i televizijom i po tome svojim aršinima merili koliko je srpsko rukovodstvo na toj njihovoj opštoj liniji. Njima je smetao Milan Vukos, pa su tražili njegovu smenu, a istovremeno mi iz ondašnjeg srpskog rukovodstva nismo ni znali, na primer, ko su direktori televizije Zagreba, Sarajeva ili Ljubljane i kakva je njihova uređivačka politika, niti nas je to interesovalo. Vesti iz Srbije na TV Beograd emitovane su tek posle svih vesti iz federacije i partijskog vrha zemlje i to im je uvek bilo malo, te su stalno izražavali svoje nezadovoljstvo, dok je u drugim republikama bilo potpuno obrnuto. Jugoslovenski partijski i državni vrh bili su prosto patološki opsednuti beogradskim sredstvima informisanja, uvek spremni na pritisak i prigovore i to kako u vremenu za Titovog života tako i kasnije (...) Tako se u vezi sa tim Srbija nalazila godinama u nerazumno neravnopravnom položaju, bezmalo, pod tutorstvom rukovodećih ljudi iz drugih republika, u čemu su se naročito isticala rukovodstva iz BiH i Hrvatske, a informisanje bivalo stalni razlog međusobnih nesporazuma.")

LEDENI VETAR DUVA IZ BOSNE

PETAR Stambolić je na jednoj raspravi tvrdio da iz BiH "duva ledeni vetar protiv svake slobodne misli. Na sednicama CK Bosanci su napadali srpsku štampu. Iznosili su da 50 odsto štampe koja se čita u BiH dolazi iz Srbije. Ja sam bio za to da se ovo mora imati na umu u Beogradu. U tom pravcu sam govorio, jer se na svakoj sednici moglo očekivati da Mikulić kaže: 'Jesi li čitao NIN, na šta sam ja odgovarao da nisam, a on se iznenađivao.

Nosilac toga je bilo celo njihovo rukovodstvo'.")

SUTRA: OPŠTA HAJKA NA SRPSKU ŠTAMPU

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - PARTIJA KONTROLIŠE UREĐIVAČKU POLITIKU: Beogradska glasila nisu prestajala da kritikuju funkcionere

30. 08. 2022. u 18:00

Feljton

2 0

FELjTON - NOVINE SU POSTALE OSAMOSTALjENA SILA: Ekonomska kriza je udaljila partijski vrh od stvarnog života

29. 08. 2022. u 18:00

Feljton

1 2

FELjTON - PARTIJA SE PLAŠI ISTINE O PROŠLOSTI: Mediji nisu mogli da sakriju pokazatelje ekonomske krize

28. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - SOVJETI SE PLAŠE SLOBODNIH ZIDARA: Jugoslovenska politička policija ozbiljno se bavila masonima

27. 08. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije