FELJTON - REVOLUCIONARNI ŽAR I FATALISTIČKA REŠENOST: Če je govorio - „Što veću ideju braniš, to te veća sila napada“

Marko Krstić

29. 10. 2022. u 18:00

SVITANjE se najzad približilo, ali crvenkasto nebo nad Andima ukazivalo je na predstojeće nevreme.Če je već neko vreme bio budan.

ФЕЉТОН -  РЕВОЛУЦИОНАРНИ ЖАР И ФАТАЛИСТИЧКА РЕШЕНОСТ: Че је говорио - „Што већу идеју  браниш, то те већа  сила напада“

Jurij Gagarin i Če Gevara, FotoProfimedia

Takvo nebo prvi put je video 1956. godine na brodu Grandma, kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobunjenika, predvođenih Fidelom, isplovio iz meksičke luke Tukspan. Tada ih je na dvadeset milja od obala Kube iznenada uhvatila jaka oluja koja je pretila da ugrozi nastavak plovidbe. Kako bi spasao plovilo i nastavili dalje, kapetan Felipe O’Konor je okrenuo brod ka epicentru oluje ušavši u nju, proklinjući to jutro i petsto dolara koliko je dobio za rentiranje broda. Na sreću, nevreme se brzo istutnjalo.

Osim Čea, koji usled čestih napada astme nije mogao da spava, Pabla koji je bdeo nad Intijem i Paća na straži, veći deo grupe spavao je na ulazu u kanjon na petsto metara istočno od tesnaca Ćuro. Sklonili su se u kanjon kako bi izbegli opasnost od američke avijacije i sačekali Markosovu grupu.

Kašalj je lomio Čea, strugao mu pluća, ali on je preživljavao to u sebi, ne želeći da odaje utisak da je fizički slabo. Oraspoložila ga je poznata melodija koju je Pablo pevušio svom ranjenom drugu Intiju na uvo, prizivajući u sećanje 14. jun 1967.

Bio je to Čeov trideset deveti rođendan.

„Zar je moguće da imam već toliko?!“, zapitao se. „Godine ne brojim, ali da li ću da uradim sve što sam naumio? Ceo život sam zbog astme morao da ubrzavam stvari, da budem korak ispred, da prelazim granicu mogućeg.“

TAJ DAN mu je ulepšalo pismo njegove najmlađe ćerkice, koje mu je oteralo crne misli. Zaigralo mu je srce od radosti jer je Aleidita nacrtala belog zmaja i u njemu ispisala čestitku. Feliz cumpleaños, papa.

Na ražnju se okretao poveći divlji vepar, kojeg je Markos ulovio tokom noći. Lokra, ukusna čorba od pirinča, suvog mesa i krompira, krčkala se u kalajisanom kotliću, a singani se ispijao u većim količinama nego obično. Gozbu u pobunjeničkom gnezdu na jugoistoku Bolivije obojio je Pablo, pevajući staru ljubavnu pesmu slavljeniku na uvce: Ne ljuti se na mene, oko moje/što u tuđinu odlazim,/ptica ću postati/i ponovo ću tebi doći...

Prema njemu je Komandante gajio posebno poštovanje. Bio je čuvar u rudnicima Sero Riko, ali pobunio se kada je bolivijska vlada donela uredbu po kojoj je rad u rudniku odobren deci od jedanaest godina. Borio se protiv takvog užasnog iskorišćavanja na svoj način.

Decu je puštao ranije kući, naročito u noćnim smenama. Određivao im je više hrane i odmora, nekima je čak davao i novac. Sve dok ga neko nije odao. Dobio je otkaz uz krivičnu tužbu za zloupotrebu položaja...

PABLO  je za gerilce čuo još za vreme Kubanske revolucije. Rođak Horhe iz Santjago di Kuba poslao mu je jedan primerak Čeovih Sećanja na kubansku revoluciju, koje je u znak protesta glasno čitao ispred rudnika.

Ismevali su ga zbog toga. Rugali su mu se, dobacivali mu da je poludeo, da je izdajnik, sve dok mu jednog dana grupa plaćenih rudara nije slomila dva rebra i na njegove oči spalila knjigu. Ostala je samo polovina jedne stranice koju je čuvao savijenu u levom džepu košulje. Ove događaje nije pominjao kad je pristupio grupi, samo je ušao u štab i rekao:

„Ja znam ko si ti, ti ne znaš ko sam ja, ali došao sam da ti pomognem da oslobodimo Boliviju od tiranije i nepravde!“

Iako ga je revolucionarni  žar koji je video u njegovim očima odmah osvojio, Če je prvih dana bio sumnjičav i držao je novog saborca na odstojanju. Pomišljao je da se iza ovakve fatalističke rešenosti, kojoj je često i sam bio sklon, krije špijunaža.

I tek nakon što je Inti jednom prilikom, posle nekoliko čašica čiče, razvezao jezik i ispričao kakvu je golgotu Pablo prošao u rudniku, vođa gerilaca mu se pred svima izvinio nazivajući ga „pravim bolivijskim revolucionarom“.

MELODIJA i sećanje malo su mu vratili snagu, iz ranca je izvukao svežanj pisama, i iz njega jedno rođendansko. Želeo je da ga pogleda, ali Paćo mu je prišao prekidajući nostalgičan trenutak.

„Mislim da sam čuo neko kretanje dole.“ „Vojska ili naši? Ili Pepe...“ „Nije Pepe, više ih je.“

„Probudi ostale. Sklonićemo se u kanjon.“

„Krećem“, rekao je Paćo i malo zastao. „Kako si? Pluća?“

„Dobro sam, dobro sam, prokleti kašalj...“ „To uvek kažeš, a ovamo jedva hodaš.“

„I ako padnem, nije me briga. Nastavite dalje, revoluciju nose ljudi, nikada jedan čovek.“

„Da nije bilo tebe, ne znam da li bismo oslobodili Kubu. Fidel to ne bi mogao bez tebe.“

„Ne mene, nego svih nas. Jedan ne može ništa, dvojica mogu da probaju, a trojica mogu sve.“

„Da. To si rekao i pred ulazak u Santa Klaru. Ali Jenkiji su nas baš pritisli ovde.“

„Zato što štite svoj sistem vladanja, a ne Barijentosa. On je marioneta, kao što je bio i Batista. Na Kubi nas nisu ozbiljno shvatili, naročito Fidela. Nisu verovali da ćemo uspeti da se tako dobro organizujemo. A i nisu hteli da zbog nas isprovociraju sukob sa Sovjetima. Bolivija je crvena linija, znam to. I ići će do kraja.“

„I mi ćemo“, rekao je Paćo otresito i krenuo.

„Kao i uvek, Paćito. Što veću ideju braniš, to te veća sila napada“, rekao je. I dok je Paćo budio ostale, setio se kako su se njih dvojica zbližili.

Viktor Paredes Paćo. Bio je jedan od prvih boraca koji su se priključili gerili, najodaniji i najlojalniji saborac koga je znao. Pratio ga je u Kongu i u Tanzaniji, i među prvima, saznao za Čeovo tajno napuštanje Kube i odlazak u Boliviju.

Zbližili su ih zajednički koreni, sličan odnos prema slobodi, krivici predaka i budućnosti latinoameričkog kontinenta. Čeovi roditelji bili su špansko-irskog porekla, eksplozivan i nepredvidiv spoj dva naroda, kojima je pobuna i svaki oblik otpora deo folklora.

ZALOG ZA SLOBODNU KUBU

DEDA Viktora Paredesa Paća  bio je čistokrvni Španac, treće koleno konkvistadora. U gerilu je došao stopirajući do podnožja Sijera Maestre, a onda prepešačio trideset i pet kilometara da bi stigao do pripremnog kampa koji su u to vreme zajedno vodili Fidel i Če.

„Ja sam Kubanac i život bih dao za Kubu. Moji preci osvojili su ovu zemlju. Deda je doživeo američku okupaciju 1902, otac proveo ceo život u njoj, a ja hoću da moja deca žive slobodno, a ne ispod nečije čizme.I daću i život, ako je to zalog za bolju, slobodniju i normalniju Kubu koju će predvoditi njena najbolja deca!“ , rekao im je.

Odmah je bio primljen u jedinicu kojom je komandovao Če, koji mu je jednom prilikom priznao kakav je utisak ostavio na njega i Fidela: „Znaš, Paćito, i ja sam ponosan na svoje poreklo. Na špansku krv i irski osećaj za pravdu. I onog dana kad si pristupao gerilskom pokretu, toliko sam bio očaran da sam bio spreman da se stavim pod tvoju komandu, da ti meni budeš komandante! Fidel i ja smo bili zadivljeni tvojim rečima, dugo smo pričali o tebi i želimo da preuzmeš neku funkciju nakon oslobođenja.“

Paćo je od svega toga zapamtio samo ono da ti meni budeš komandante, to je za njega značilo mnogo više od bilo kakve funkcije. Od tada je Komandantea smatrao svojim duhovnim ocem, a Če njega duhovnim bratom.

SUTRA: AMERIČKA AVIJACIJA JURI ČEOVE GERILCE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

POZNAT RASPORED ZA SVETSKO PRVENSTVO: Odbojkaši Srbije u prvom kolu igraju protiv Češke