FELJTON - STRAH OD ČEOVE HARIZME U LATINSKOJ AMERICI : Kastro je bio političar koji je sanjao da čvrsto drži vlast

NA DRUGOJ strani dvorišta, u improvizovanom štabu vojne komande, radost i ushićenje zbog hapšenja ubrzo su nestali s lica Feliksa Ramosa koji se upravo vratio s ispitivanja.

KRAJ Bolivijski oficiri konstatuju smrt Če Gevare, Foto AP

Bacio je Čeov ranac na sto, s mukom savlađujući radoznalost i želju da ga otvori. Naučen da bude staložen u kriznim situacijama, trudio se da ostane pribran a sve je ključalo u njemu. Pod utiskom susreta s Komandanteom, umirivao je bes topeći kockice čokolade u ustima. Osveta više izjeda onog koji se sveti nego onog kome je namenjena. Ta misao često mu je prolazila kroz glavu tokom proteklih godina. Osam dugih godina čekao je na dan kad će se naći oči u oči sa svojom najvećom opsesijom.

„Najzad se srećemo, Argentinac“, rekao mu je smireno dok je Če ranjen i svezan sedeo naslonjen na ispucali zid prizemljuše. „Bilo je neverovatno teško i naporno da te pronađem, ali se isplatilo... Uskoro će Kuba opet biti slobodna. Biće opet lepo mesto za život i svi koji su morali da je napuste, vratiće se, i vratićemo sve što ste nam oteli 1959. Zar si zaista pomislio da ćeš se i ovog puta izvući?! Vidiš kako je život kurva.

Nekad si ti bio preki sud, a sada je on došao po tebe. Od trenutka kad sam saznao da mi je otac streljan u La Kabanji, bez suđenja, čekam ovaj dan! Zašto je streljan?! Hoću da znam, zašto je moj otac streljan, Gevara?! Ćutiš?!“, pobesneo je šutirajući ga nogom u stomak.

„Tvojoj usranoj revoluciji došao je kraj. Kraj!“

Porazilo ga je ćutanje, kao i Čeov pogled koji mu je uneo nemir. S tim osećajem vratio se u štab noseći u rukama Čeov karabin i pištolj.

Bio je poreklom iz poznate zemljoposedničke porodice koja je poslednjim avionom pobegla s Kube na dan Čeovog ulaska u Havanu. S Feliksovim stricem, bivšim Batistinim ministrom i uticajnim čovekom među emigracijom, kontaktirala je obaveštajna služba čim je stupio na američko tlo.

Kao i svi Kubanci, živeli su u Maloj Havani u Majamiju, u odvojenom kvartu u kojem su imali kuće samo najbogatiji doseljenici. Po ugledu na Havanu, i ovde su osnovali lanac malih kasina i noćnih klubova koji su im služili kao paravani za razne kriminalne poslove.

FELIKS  je pokazao interesovanje da se vrati u domovinu. Okupio je malu grupu Kubanaca s namerom da povrate vlast, međutim, to nije bilo moguće bez ozbiljne podrške. Stricu se mnogo dopala njegova zamisao, prezirao je Kastra, i sa zadovoljstvom ga je povezao s važnim čovekom iz CIA, koga su svi zvali Lari. Ubrzo je Feliks predvodio kubanske emigrante u Zalivu svinja u akciji svrgavanja Kastra.

Doživeli su totalni poraz. Glavni krivac za to bila je jedinica koja ih je dočekala na obali u zasedi.

Predvodio ju je Če. Nekadašnji Komandante gerilskog pokreta, tadašnji ministar industrije, guverner Centralne banke i ambasador Kube pri Ujedinjenim nacijama.

Poražen i ponižen, bio je željan osvete. Igrajući na tu kartu, predstavljen je Ričardu Helmsu, direktoru CIA, koji ga je unapredio u čin poručnika, imenujući ga za glavnog operativca u kampanji hvatanja Čea. Nakon imenovanja, dobro je zapamtio šta mu je Lari rekao na hodniku:

„Trenutno nema čoveka koga se Agencija plaši više od Gevare. On ima sposobnost i mesijansku harizmu pogodnu za usmeravanje borbe protiv represije tradicionalnih hijerarhija na vlasti u zemljama Latinske Amerike. Bolivija je naš nacionalni interes, mi se sada moramo umešati i podržati Barijentosa. Tamo su ugroženi demokratija i sve ono što smo decenijama stvarali, a on nije u stanju da Gevaru sam uhvati. U tajnosti je regrutovao vojsku i pripremao je daleko od naših očiju. Promenio je ime, lični opis, sve. Napravili smo glupost na Kubi jer nismo dovoljno podržali Batistin režim i to nam se obilo o glavu. Tada smo shvatili da je za samu demokratiju on opasniji od Kastra.

Kastro nas mrzi, ali on je političar koji je sanjao da postane predsednik i čvrsto će držati vlast. Dovoljno je ideološki racionalan da bude u savezništvu s Moskvom, istovremeno držeći Kinu i maoizam na odstojanju... Za razliku od Gevare, koji nije čovek vlasti. „

KUBANAC je ozbiljno shvatio te reči, verujući da radi za dobrobit čovečanstva. Gutao je čokoladu, prisećajući se svega. Najzad, odvažio se da otvori ranac svog najvećeg neprijatelja. Srce mu je zaigralo od naleta uzbuđenja, ali u tome ga je prekinuo vojnik koji je utrčao u štab:

„Poručniče, izvinjavam se, službeni helikopter traži dozvolu za sletanje.“

Iznad škole kružio je helikopter spremajući se da se prizemlji. Čim se helikopter prizemljio, iz njega je izašla osoba koju Feliks nije očekivao.

„Čestitam, Felikse, čestitam!“, rekao je čovek u sivom odelu i pružio mu ruku. „Kakav dan! Ovo je istorijski trenutak za Boliviju!“

„Ovo je istorijski trenutak za ceo svet, ministre. Za mene lično, jedan od najsrećnijih dana u životu.

„Želite li odmah da ga ispitate?“ „Kasnije, kasnije...“, rekao je Antonio Argedas, ministar unutrašnjih poslova Bolivije, paleći cigaretu.

Ušli su u štab. Feliks je brzo sklonio ranac sa stola dok je Argedas nervozno šetao po sobi, uvlačeći dim za dimom.

„Uključite radio, mislim da je konferencija počela.“

„Kakva konferencija?“

„Uključite radio! Evo, ja ću...“, rekao je pritiskajući dugme na radio-aparatu.

RENE Barijentos, predsednik Bolivije, upravo se obraćao naciji:

„Bolivijski narod i čitav demokratski svet najzad mogu da odahnu – gerilski rat je završen! Upravo mi je potvrđeno da je u današnjim borbama bolivijskih oružanih snaga i pobunjeničke vojske poginuo kubanski terorista Ernesto Če Gevara, a gerilski pokret više ne postoji.“

Glavni operativac CIA bio je zatečen i potpuno nepripremljen za Barijentosov javni nastup. Isključio je radio, odgurnuvši stolicu. Uvek se gnušao latinoameričkog mentaliteta, koji je u presudnim trenucima pokazivao svoje najveće mane, oličene u iracionalnom ponašanju i pogubnoj želji za slavom.

On se trudio da uvek postupa drugačije.

„Ko je ovo odobrio, ministre?“, upitao je, pokušavajući da ostane smiren.

„Predsednik. Nije bilo vremena ni za kakve konsultacije, Felikse. Ovo je najveći istorijski događaj nakon dobijanja nezavisnosti, a istorija ne može da čeka.“

„Da li je to predsednikova ideja?“

„Ne. Moja je.“

DOSTOJAN DIVLjENjA

ONAJ ko  je spreman da dobrovoljno ode u siromaštvo, napusti mesto drugog čoveka u državi i život žrtvuje za svoja uverenja, boreći se pritom za slobodu drugih, i to ne jednom, ili je potpuni ludak, ili je čovek dostojan divljenja i poštovanja! Kod Če Gevare su se udružile obe ove osobine i zato njegove ideje pokreću mase i ulaze u dušu. Njegova moć potiče od apsolutne nepotkupljivosti i doslednosti zato što on, na neki način, veruje da je izabran.

SUTRA: ERNESTO ČE GEVARA JE OSTAO NEPOKOLEBLjIV KAO STENA

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - PRESEČENA VRPCA ZA ČEOVU POSLEDNjU TRKU: Če je oduvek znao da će ga astma i njegova pluća dotući

02. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - POSLEDNjI MARŠ BEZ SVOG KOMANDANTEA: Najveći Čeov neprijatelj su bila njegova opterećena pluća

01. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ČE NAJTRAŽENIJI ČOVEK NA JUŽNOM KONTINENTU: Američki helikopteri danonoćno su nadletali teren

31. 10. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - AMERIČKA AVIJACIJA JURI ČEOVE GERILCE: U Boliviji se znalo: ko uhapsi Čea postje „heroj nacije“

30. 10. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije