FELJTON - UČESTALI ATENTATI NA NAMESNIKE BEČKIH VLASTI: Napredna omladina je smatrala da je Habzburška dinastija nepravedna prema Srbima

IDEJA o atentatima na austriske vodeće ličnosti javljaju se često u jugoslovenskim zemljama Habsburške monarhije u početku 20. veka.

Mladobosanci su često posećivali grob Bogdana Žerajića, Foto Iz knjige "Vasa Čubirilović – Sećanja"

Posebice se javljaju želje, planovi i namere za izvršivanje atentata od aneksije Bosne i Hercegovine i povećanog otpora nedemokratskom načinu upravljanja u tim zemljama od 1903. godine. Za vreme aneksije B[osne] i H[ercegovine] neki su hteli da idu u Beč i vrše atentat na cara Franju Josipa. Posle njegove posete Bogdan Žerajić, student, pucao je u Sarajevu na carskog namesnika u Bosni generala Varešanina, počinio je samoubistvo.

Posle toga, kako sam rekao, učestali su atentati na banove i komesare u Hrvatskoj i Slavoniji. Sve je to davalo poticaj nekim članovima jugoslovenske nacionalno-revolucionarne i napredne omladine da za vreme velikih kriza političkih 1912–1914. pomišljaju na atentate bilo protiv namesnika austriskih u pojedinim jugoslovenskim zemljama, bilo protiv članova carske kuće.

I ja sam slušao i čitao o izvršenim atentatima onoga vremena i razgovarao o tom sa svojim drugovima u školi.

– Kad sam u februaru 1914. prešao u Sarajevo i uključio se u omladinski pokret u srednjim školama toga grada slušao sam i raspravljao sa drugovima o izvršenim atentatima i o potrebi vršenja atentata na visoke ličnosti austriske, pre svega u Bosni i Hercegovini. – Mnogo se u ono vreme govorilo o generalu Poćoreku.

Mislilo se da li bi on morao biti prvi, koga bi trebalo napasti. Međutim, sve su to bile mladićske želje, više nego planirane, dok početkom proleća štampa nije donela vest da će se u leto 1914. u istočnoj Bosni održati manevri austrougarske vojske i na te manevre da će doći i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Dolazak austrijskog prestolonaslednika u istočnu Bosnu na manevre shvaćeno je u sarajevskim omladinskim krugovima kao izazivanje. Manevri su bili okrenuti prema granicama Srbije, dakle pretnja. Poseta Sarajevu, kako je planirana, bila je isto izazov, jer se pozivalo na vojničku silu i pretnju, u vremenu kad [je] ceo jugoslovenski jug Monarhije vrio od nemira – zbog zahteva od Beča i Pešte za poboljšanje položaja njegovih naroda i za preuređenje Monarhije i zavođenje više demokratskih sloboda.  

SAVREMENA istoriska nauka proučila je značaj, život, planove prestolonaslednika Ferdinanda, kad dođe na presto. Razni istoričari na razne načine tumače njegovu politiku pred 1914. kako unutrašnju, tako spoljnu.[...] Pooštreni odnosi u državi i sa drugim državama od 1903, kad se oseća njegov uticaj na državnu politiku Monarhije naročito kad se tiče jugoslovenskih naroda i njihovih država, govorili su protiv njega. Mi đaci srednjih škola nismo, razume se, mogli znati ili ulaziti u analizu Ferdinandove unutarnje i spoljne politike. Kao i uvek, mi smo uopštavali; nismo se ni mogli ni hteli upuštati u pitanja, koliko je on doista bio odgovoran za politiku Habsburške monarhije prema nama. Smatrali smo da je ta dinastija nedemokratska i nepravedna prema nama. Sva zla, što [su] se, pre svega dešavala u Bosni i Hercegovini da nanosi ta dinastija i uređenje, koje je ona silom zavela i u Bosni i Hercegovini kao i u ostalim jugoslovenskim zemljama. – Zato se smatralo da članovi te dinastije i odgovaraju lično za sve što je uprava njihove države nanosila našim narodima. Njihov dobro organizovan policiski aparat u zemlji, ometao je organizovanje masovnih narodnih otpora njihovoj vlasti. Njihova dobro snabdevena vojska, oslanjala se na moćni nemački Rajh kao saveznika. Zato se dolazak prestolonaslednika Ferdinanda u leto 1914. smatrao kao pretnja oružjem i silom ne samo Srbiji, prema kojoj se trebalo da drže vojni manevri, nego i prema nama svima u Monarhiji. Prema takvoj sili moglo se istupiti samo udarcima na nosioce vlasti i te sile. To su bili članovi kuće Habsburg, a pre svega prestolonaslednik Ferdinand.

PRIMENA atentata protiv nosioca vlasti primenjuje se u Evropi od vremena kad se takve vlasti organizuju, ako su bile nenarodne, nedemokratske ili osvajačke.

– U novije vreme – pred revoluciju u Rusiji – atentati ruskih revolucionara protiv careva i drugih nosilaca vlasti živo su praćeni i u našoj javnosti. O tome se mnogo čitalo kod nas, pa je i omladina čitala. Čitao sam i ja neke stvari od Kropotkina  i Stjepnjaka iz života i aktivnosti podzemnih revolucionarnih pokreta i njihovih napada na cara, gubernatore, ministre policije i policiske generale. Sve je to delovalo i uticalo na to da su se i kod nas počele širiti i u život provoditi ideje, da se protiv jake vlasti može boriti samo neposrednim napadom na nosioce te vlasti.

Naveo sam uslove i podsticaje za izvršavanje atentata u jugoslovenskim zemljama pod Austrijom pred Prvi svetski [rat]. Svi su uslovi bili tu i da će jedan takav atentat biti izvršen, samo ako se za to pruži prilika, bilo je svima jasno; stojalo u vazduhu. Ja lično, pomišljao sam na atentat na generala Poćoreka i razgovarao o tom sa nekim drugovima. Međutim, to su bili samo razgovori bez stvarnih namera, da se tako nešto učini. Vesti da prestolonaslednik dolazi u Sarajevo i da prisustvuje manevrima austrougarske vojske prema granicama Srbije, pokrenula je i mene kao i druge.

DOŠAO sam u Sarajevo početkom februara 1914. godine. Za nekoliko meseci upoznao sam se sa mnogim drugovima, učenicima srednjih škola, ne samo iz Klasične gimnazije, nego i iz drugih škola: Učiteljska i Srednja tehnička škola, Trgovačka akademija. Bili su to uglavnom mladići, kao što sam i sâm bio, nemirni, puni buntovnih raspoloženja i težnji za nekom akcijom. Svi su bili pristalice jugoslovenske napredne, nacionalističke omladine. Među njima je bio i Lazar Đukić, učenik srednje učiteljske škole, jedan od najaktivnijih đaka iz omladinskog pokreta onog doba u Sarajevu. Rodom je bio negde iz Bosanske Krajine, dobar drug, vedar, preduzimljiv i smeo; u svakom đačkom nemiru onog doba u Sarajevu mogao se naći i Laza Đukić. S njim sam se često viđao na đačkim sastancima i u šetnji na obali Miljacke ili u malim đačkim kafanicama gde se pila crna kafa i čaj, igrao bilijar ili domine i usput „bistrila politika”, ali đačka. Znao sam da je Lazo povezan sa raznim ljudima i raznim grupama, pa sam se odlučio najpre sa njim da razgovaram. Jednom prilikom, kad sam, čini mi se polovinom aprila 1914, šetao sa Đukićem pored obale Miljacke, pokrenuo sam pitanje dolaska prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevo. Odgovorio je da je i on to čitao. Dodao sam da je moje mišljenje „da bi ga trebalo dočekati” i da sam i ja spreman u tom da učestvujem. Nije tražio od mene da mu tumačim, šta mislim pod reči „dočekati”. Znao je šta mislim, pogledao me i odgovorio da i neki drugi ljudi na to misle, pa će s njima razgovarati.

KOSOVSKI SIMBOL

KOD NAS Srba tradicija lične inicijative protiv nosilaca neprijateljske vlasti izgradila se na mitu o Milošu Obiliću. On je u bitci na Kosovu 1389. ubio turskog sultana Murata. Smrti kneza Lazara i Miloševo ubistvo Muratovo u boju na Kosovu daje široku istorisku osnovu značaju bitke na tom polju. Kosovo postaje simbol borbe protiv stranog osvajanja, Miloš Obilić predstavlja herojsku stranu te borbe. Uticaće to vekovima na mnoge naraštaje, pa će imati uticaja i na nas 1914. godine.

SUTRA: PREDANI IDEJI OSLOBOĐENjA I SPREMNI DA DAJU ŽIVOT

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - PELE JE BIO MNOGO VIŠE OD FUDBALERA: Engleska kraljica Elizabeta Druga proglasila ga je 1997. vitezom

02. 02. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - I DANAS BI VREDEO DVA CAREVA GRADA: Bekenbauer - Svi veliki igrači su imali poneki nedostatak, sem Pelea

01. 02. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PELE MINISTAR SPORTA U BRAZILSKOJ VLADI : Pele nije hteo da bude kapiten ni Santosa ni reprezentacije Brazila

31. 01. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - NACIONALNO BRAZILSKO BLAGO ODLAZI U AMERIKU: Amerikanci su nagovarali Pelea da dođe kod njih skoro četiri godine

30. 01. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije