FELJTON - STRADIVARIJEVA VIOLINA U STAROJ KAFANI NA ČUBURI: U staroj Čuburi duštveni život se odvijao između kuće i kafana

Gordana Sarić

09. 05. 2023. u 18:00

U STAROJ Čuburi život se odvijao na relaciji između kuće, zanatskih radnji i kafana. Kafane su bivale centar društvenog života u kojima su stolovala i okupljala se, različita i šarenolika boemija, od glumca, pesnika, zanatlija, do seljaka sa Kalenić pijace.

ФЕЉТОН - СТРАДИВАРИЈЕВА ВИОЛИНА У СТАРОЈ КАФАНИ НА ЧУБУРИ: У старoj Чубури душтвени  живот се одвијао између куће и кафана

Vlastimir Petrović ,,Carevac“, Foto Iz knjige „Nekadašnja Čubura beogradski Monparnas“

Najpopularnije su bile kafane ,,Kikevac“, ,,Kalenić.“, ,,Sokolac“ ,,Trandafilović“, ,,Savinačka kasina“, ,,Toplice“, ,,Orač“, ,,Tabor“ i brojne druge uvek po nečemu značajne. ,,Kikevac“  je dugo bio najomiljenije  sastajalište ljubitelja dobre kapljice ali i istovremeno i sinonim za Čuburu. Ova kafana je podignuta između Prvog i Drugog svetskog rata, a na njenom mestu nikao je čuburski park.

Kafana ,,Čubura“ u Čuburskoj ulici je jedna od najstarijih na ovom prostoru jer datira iz 1888. god., a bila je poznata i kao kafana ciganske muzike jer je tu  svirao  jedan čuveni ciga na Stradivarijevoj violini, koja je u njgove natprosečno muzikalne ruke stigla kao trofej iz Prvog svetskog rata.  Vrhunska violina koja je ispuštala impresivan zvuk, prislonjena na rame samoukok majstora stvarala je atmosferu o kojoj se pričalo po celoj prestonici nove Kraljevine, a glas je stigao i do Budimpešte. Mađarski virtuoz Fransis Aranji nije žalio para da je otkupi. Ta želja mu se ispunila kada je stari violinista umro 1921. godine. Ova priča stigla je na stranice bečkih novina koje su pisale  da su stručnjaci utvrdili da je to bila jedna od najboljih Stradivarijevih violina, a koja je nestala za vreme rata iz jednog mađarskog grofovskog zamka.

POSLE  ,,Čubure“ koja se nalazila u broju 1 istoimene ulice, nizale su se redom ostale kafane. ,,Kumanovo“je bilo u broju 2, ,,Struga“ u broju 3, ,,Vranjanac“ u broju 7, ,,Dušanova kruna“ je bila u broju 9, a kafana ,,Srpska Kraljevina“ bila je u broju 12.

Slična kafanska geografija kao i u Skadarliji. I nikog ne bi trebalo da čudi što je tih godina započeo ozbiljan  rivalitet za kafanski primat između Čubure i Skadarlije.

Razlika između njih je bila u tome, što je Skadarlija bila u srcu grada i bliža bogatij klijenteli, a Čubura na dalekoj periferiji bila je mamac za običan svet i osrednje zanatlije.

Pored kafana na samoj Čuburi, bilo je i onih koje su bile locirane na obodu ovog kvarta.

Bile su to nezaboravne „Mala astronomija“, „Zvezda“, „Orač“ ali i ,,Večiti mladoženja“.

I one su „od  ruke građevinske hajdučije, jedna po jedna nestajale, povlačeći za sobom i vladajući duh nadolazećeg novog  vremena.

Svaka  kafana na Čuburi imala je neki svoj „specijalni šmek“ i  o svakoj je ispredan   poseban mit. ,,Kalenić“ je, na primer,  vrednovan  po tome, što je imala kelnere, ,,koji nikada nisu pravili razlike među gostima, već su pamtili sva imena onih koji bi tu često navraćali, što je već bilo dovoljno da se svako oseća vrednijim nego što jeste!“. Ova još uvek aktuelna kafana, tako postaje i simbol nekadašnjeg  jezgra boemskog utočišta.

KAFANA  ,,Tabor“ je bila poznata po tome što je za razliku od ostalih radila i posle ponoći. Tu su sve goste čekali džigerica u slanini i crevca na žaru, škembići a u sitne sate služena je  specijalna kisela čorba za trežnjenje. U nju bi svake večeri oko ponoći navraćao Slobodan Marković Libero, nakon što bi pozatvarao sve one usputne kafane od „Prešernove kleti“, koja se nalazila tik do zgrade „Borbe“ u kojoj je radio, i u kojoj je započinjao svoju dnevnu šihtu. Gosti bi Libera tada dočekivali aplauzom, jedva čekajući da čuju neki novi vic, pesmu, ili aktuelni trač, koje je on beskrajno dobro iskazivao.

Ukras čuburskih kafana je bio Vlastimir Petrović ,,Carevac“, koji je posle celog dana provedenog u advokatskoj kancelariji, nastupao uveče  i svirao sve do fajronta. Najčešće je svirao u ,,Savincu“ . Ova kafana, ,,Savinac“,  podignuta je 1930. god., a potom je stradala u šestoaprilskom bombardovanju 1941. godine. Obnovljena je još toku rata i uspela ja da doživi 21. vek. „Savinac“ je za Čuburce bio od šireg značaja jer se nalazio između Slavije i hrama Svetog Save. Pamti se i po dobroj usluzi, bogatoj i raznovrsnoj trpezi, ali i po nezaboravnim lumperajkama. Reklama je bila sastavni deo poslovanja ove kafane  - vasceli Beograd je znao da imaju najbolju srpsku kuhinju – pored obaveznog prestižno dobroj organizaciji, počev od bogatih trpeza i lumperaja, što je činilo roštilja na meniju je bila proja, gibanica, podvarak sa kolenicim i ćuretinom. Inače za stare Čuburce bio je prestiž da Novu godinu dočekuju u „Savincu“  u kome je tradicionalno bio najbolji program.  Dobar provod je garantovala vrhunska muzika, što je podrazumevalo i igranku, ali za goste je organizovana su novogodišnja lutrija  i nastup mađioničara koji su izvodili svoje veštine.

NEKADAŠNjA čuburska kafana o kojoj se manje zna, zvala se „Bela mačka”, a nalazila se u Prištinskoj, ulici i bila je poznata po nedeljnim zabavama i igrankama, na koje bi najčešće dolazili vojnici. U njoj je bilo i čestih tuča, zbog čega je pomoćni izlaz, u početku nepoznat žandarima, bio od velikog značaja. Ulaz sa baštom se nalazio  nešto iznad današnje ulice Božidara Adžije, a kamuflirani pomoćni izlaz, u tadašnjoj Zlatiborskoj. Vinovnici tuča su  uspevali da pobegnu pobeći, sve dok ovaj njen alternativni izlaz nije otkriven. Kasnije su žandari, za  svo vreme trajanja ovih  „matinea” kontrilisali i glavni ulaz i pomoćni izlaz. Tuča koja bi se nakon toga dogodila, značila bi brzo dejstvovanje i privođenje svih njenih učesnika.

Kafana „Stara Srbija“, proslavila se kao muzikantska breza, mnogo pre „Šumatovca“, prve destinacije u čuvenog „Bermudskog trogla“  koji su još sačinjavali restorani „Pod lipom“ i „Grmeč“ u strogom centru grada. Naime, u ovoj čuburskoj kafani Udruženje kafanskih muzičara, predvođenih predsednikom i kapelmajstorom Miletom Bogdanovićem, organizovali su prve nastupe mladih estradnih umetnika. U njoj su,  u jednom periodu, stalni gosti bili igrači, članovi uprave i navijači fudbalskoh kluba „Obilić“. Jedan od rariteta u bogatoj istoriji ove kafane je i podatak da je u njoj postavljen prvi televizor u ovom kraju. Ostalo je zapamćeno i da je sredinom šezdesetih godina prošlog veka izbio požar je se zapalio televizor..

„Stara Srbija“ je na neki način simbol ne samo Čubure već i Beograda. Jedna je od retkih građevina koja je opstla punih 135 godina. I danas živi u novom ruhu i sa novim nazivom „Nova Stara Srbija“, i  u njoj „nema više ničeg starog“. Ostala su samo sećanja koja lagano blede...

BARD GLUME

U ČITAVOM kvartu , omeđenom  ulicama Čuburskom, Orlovića Pavla, Maksima Gorkog i Kralja Nikolaja, nalazio se  niz kafana bez radnog vremena. Bili su tu legendarni ,,Sokolac“,   ,,Kikevac“ i ,,Stara Srbija“. U tom trouglu su rasli i sastasavali jedan od najvećih srpskih intelektualac Živorad Stojković i njegov brat Bata Stojković bard beogradskog glumišta. Njihov otac je na Čuburi  držao stovarište drvene građe.

SUTRA: URBANI DžIN U OVOM VEKU NUDI NOVI OBLIK ŽIVOTA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NISAM NAIVAN I GLUP, NIKADA NEĆU KLEKNUTI NA KOLENA! Fudbaler odbio da ispoštuje minut tišine i oduševio pola sveta!