FELJTON- RATOVI NE POČINJU BOMBAMA VEĆ LAŽIMA: General Kolin Pauel je tvrdio da je rat izazvala Amerika podržavajući Izetbegovića

NEŠTO tu nije išlo kako treba... Ono što su nam pričali, bilo je ili suviše jednostavno, ili suviše komplikovano.

Kolin Pauel je realon procenjivao sranje u Jugoslaviji , Foto EPA

Šta su to prikrivali od nas u toj lažljivoj, makijavelističkoj i ubilačkoj igri pokera?

jednostavan. Za sve su bili krivi srpski agresori, a velike sile bile su, čini se, iznenađene tim raspadom zemlje. Zašto je, onda, trebalo kriti da je Bon - podržavao, finansirao i, čak, naoružavao hrvatske nacionaliste pripremajući otcepljenje?

Ili se, pak, sve stavljalo na račun čuvenih „vekovnih etničkih mržnji“: Srbi, Muslimani i Hrvati nikada nisu mogli da žive zajedno u miru. Što su istoričari opovrgavali.

„Nacionalizam“? Svakako, ali, odakle je poticao i zašto je izbio upravo tada ? To je važno pitanje za sve nas, jer se reakcionarni nacionalizam i rasizam množe u ovim kriznim vremenima. Ukratko, ta pojednostavljena objašnjenja ništa ne objašnjavaju. Ključ tajne leži negde drugde.

Ako se izbliže pogleda, ovaj rat izgledao je pre veoma komplikovan. Čak i neshvatljiv. Na primer, govorili su nam da se velike sile „ne zanimaju za Jugoslaviju u kojoj nema nafte“. Ali u tom slučaju, zašto su Sjedinjene Države vršile pritisak na muslimanskog rukovodioca Aliju Izetbegovića da ne potpisuje nikakav mirovni sporazum pa da se tako rat produži? I zašto su iste te Sjedinjene Države na kraju nametnule u Dejtonu jedan plan koji su bile odbile tri godine ranije?

NESHVATLjIVO? Samo ako se uzme zvanična medijska verzija zdravo za gotovo. Jer ratovi ne počinju bombama, već lažima. Feljton koji je pred čitaocima „Novosti“  počinje proveravanjem onoga što su rekle američke, francuske, belgijske... televizije i novine.

Laži sredstava javnog informisanja bile isto tako ogromne kao i laži o Zalivskom ratu.

Ono će otkriti mehanizme i ciljeve te dezinformacije. Neophodno je podići veo. Možemo li dopustiti da nas lažu uzduž i popreko prilikom svakog vojnog mešanja?

Šta je zapravo skrivano od nas: stvarne interese velikih sila. I njihove tajne smicalice tokom ove četiri godine rata. Zatim odakle potiču ti čuveni „nacionalizmi“. Kakve privredne i finanijske interese prikrivaju? Možemo li izvući ćemo opšte pouke... Da li će taj rat ponovo buknuti? Da li se Evropa jugoslavizuje? Koji nam ratovi prete?

Jer Jugoslavija je poslužila kao zamorče. Ne kažemo to mi, već upravo generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana: „Ogled izvršen u Bosni može da posluži kao model za buduće operacije NATO“. Gde se to pripremali da zarate?

ZAŠTO  je rat tako dugo trajao u Jugoslaviji? To se često objašnjavalo nezainteresovanošću velikih sila. Mi mislimo, naprotiv, da se to duguje suparništvu između tih velikih sila. I naročito borbi iza kulisa između Bona i Vašingtona. Ulog: ko će biti kum Balkana?

Na početku sukoba, stav Sjedinjenih Država izgleda potpuno protivrečno. U aprilu 1991, njihov ambasador u Jugoslaviji, Voren Cimerman, izgovorio je pred svim čelnicima Ljubljane, govor koji je upozorio Slovence na opasnost od nezavisnosti.  Ali, 5. maja, SAD obustavljaju pomoć jedinstvenoj Jugoslaviji. Međutim, pet dana kasnije američko Ministarstvo inostranih poslova daje izjavu u kojoj označava jugoslovensku armiju kao „činilac mira i stabilnosti“. Protivrečnosti ovde ne prestaju. Dvadeset četvrtog maja, Džejms Beker, američki ministar Inostranih poslova, objavljuje ponovnu pomoć Sjedinjenih Država, ali Srbija je iz nje izuzeta. Nasuprot tome, 21. i 22. maja, on odlazi u Beograd, gde najavljuje rukovodiocima secesionističkih republika, Slovencu Milanu Kučanu i Hrvatu Franji Tuđmanu, da Sjedinjene Države neće priznati njihovu nezavisnost.  Zaista, tri dana kasnije, kada Zagreb i Ljubljana usvoje svečanu izjavu o nezavisnosti, Vašington „žali“ i potvrđuje da ih neće priznati.

Jedva dva dana kasnije, borbe počinju u Sloveniji. Jugoslovenska savezna armija interveniše kako bi očuvala granice zemlje, kako joj, uostalom, nalaže Ustav. Bekerova poseta daje zeleno svetlo toj intervenciji jugoslovenske vojske. Američki poslovni čovek Džordž Soroš, veoma aktivan u bivšoj Jugoslaviji, to potvrđuje: „Nedelju dana pre početka neprijateljstava, američki funkcioneri su mi rekli da, ako vojska interveniše, proglašavajući vanredno stanje i organizujući savezne izbore, Sjedinjene Države u tome neće videti veliku smetnju.“

Dakle, zaista je suparništvo između velikih sila ovaj rat učinilo mogućim. Bon ga je započeo pomažući secesioniste, Vašington je ponudio više podržavajući odgovor Beograda.

Kako objasniti te očigledne protivrečnosti u stavu SAD? Po mišljenju francuskih pisaca, Džejms Beker je, tokom te posete Beogradu, tvrdio da su Sjedinjene Države za jedinstvo i demokratiju u Jugoslaviji, ali da će, ako budu morale da biraju između jednog ili drugog, odabrati demokratiju. Šta se stvarno krije iza tih reči?

Treba znati da su, krajem ’80-tih godina, Sjedinjene Države i Međunarodni monetarni fond (MMF) kojim su one upravljale, zahtevali da Jugoslavija ubrza svoje prokapitalističke reforme. Dakle, ova zemlja otpočela je takve reforme mnogo pre svojih istočnih suseda, jugoslovenski radnici već su ih bili gorko iskusili, a to je izazvalo protestne štrajkove.

U SEPTEMBRU 1995, Kolin Pauel, nekadašnji šef glavnog štaba vojske Sjedinjenih Država, zaključuje da se u suštini rat savršeno mogao izbeći i da ga je prouzrokovalo učešće SAD na strani Izetbegovića:

„Najveća greška bila je priznati sve te državice. Srbi iz Bosne imali su dobrih razloga da se zabrinu za svoju budućnost u državi u kojoj su preovladavali muslimani. Uslovi koji su sada dobijeni za mir mogli su biti dati i tri godine ranije."

Komentar, 1995, američkih novina Njujork tajms: „Da je Paul bio predsednik 1991, možda ne bi bilo rata ili u svakom slučaju on ne bi toliko eskalirao jer general ne bi dozvolio da se Sjedinjene Države umešaju ni na jednoj strani."

Komentari, 1995, američkih novina Internešenel Herald tribjun: „1. Zapadna Evropa, koju je predvodila Nemačka, sa Vašingtonom van igre, priznala je jednu novu Bosnu, pod muslimanskom upravom, znajući da se Srbi bore da je napuste. 2. Srbi iz Bosne tražili su pravo koje su bosanski Muslimani i Hrvati bili dobili. 3. Od početka, Zapad je angažovao svu svoju snagu protiv Srba iz Bosne".

Eto šta objašnjava stav SAD. Beker govori o „demokratiji“ u Jugoslaviji, cilja na ubrzavanje reformi pogodnih za zapadni kapital. Kada govori o „jedinstvu“, izražava ubeđenje da će interesi Sjedinjenih Država biti bolje podržani u okviru jedinstvene Jugoslavije. Kada kaže da više voli demokratiju od jedinstva, to znači ovo: ako Jugoslavija ne popusti pred diktatom Sjedinjenih Država, mi ćemo je rasparčati.

PRIJATELj SRBIJE

AUTOR ovog feljtona Mišel Kolon je belgijski novinar i esejista. U svojim knjigama uporno dokazuje da velike sile izazivaju sukobe širom sveta zarad svojih političkih i ekonomskih interesa. Veliki je prijatelj naše zemlje i jedan od najboljih poznavalaca geo-političkih prilika u svetu. Mišel Kolon je ustao protiv intervencije NATO  u SR Jugoslaviji 1999. Organizovao je mrežu građanskih posmatrača u Jugoslaviji i u Iraku.

SUTRA: JEDAN VANZEMALjAC PRISTIŽE U BEOGRAD

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - KAKO SU BRAVARI POSTAJALI ČASOVNIČARI I MEHANIČARI: Nekada si mogao danima da budeš bez kinte u džepu, i šta - ništa!

11. 05. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - URBANI DžIN U OVOM VEKU NUDI NOVI OBLIK ŽIVOTA: Čuburci su dobili bitku za produženje života platanu starom preko 150 godina

10. 05. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije