FELJTON - "PLAVI ŠLEMOVI" SMETAJU HRVATSKIM PLANOVIMA: U prvoj fazi rata Ujedinjene nacije spasle su Hrvate i muslimane od poraza
U JANUARU 1995. godine, „Njujork tajms“ najavljuje slanje generala Frederika Franksa Juniora, komandanta 7. korpusa SAD za vreme Zalivskog rata. Njegov zadatak: da pomogne ujedinjenje hrvatskih i muslimanskih snaga.
Sada, ne samo što Vašington podstiče na rat, nego ga praktično on i organizuje. U noći od 10. na 11. februar, zvaničnici OUN zapažaju da je konvoj C-130 padobranima bacio materijal važnim muslimanskim vojnim bazama iz Tuzle. Jedan britanski oficir otkriva istovetna izbacivanja padobranima 12. i 17. februara. Prema jednom izvoru OUN, „radi se o tajnoj operaciji, u to nema nikakve sumnje, američki demantiji su bacanje prašine u oči“. A, diplomate u misiji u Bosni optužuju SAD za flagrantno kršenje zabrane prodaje oružja, iznosi "Fajnenšel tajms". General Rouz, komandant OUN, zaključuje da se „strateška ravnoteža polako menja na štetu srpske vojske u Bosni“.
Naravno, takva politika Sjedinjenih Država povećava suprotnosti između Vašingtona s jedne strane, i Pariza i Londona sa druge. Međutim, Sjedinjene Države pozivaju da se ukine zabrana isporuke oružja namenjenog muslimanima, a zatim, 11. novembra, odlučuju da, u svakom slučaju, njihovi brodovi više neće kontrolisati tu zabranu.
Pariz i London shvataju da se ne radi, kao što se tvrdilo, o tome da se pojača vojni pritisak na Srbe kako bi ih primorali da pregovaraju, nego o tome da se pomogne muslimanima i Hrvatima da dobiju rat i da ponovo ovladaju teritorijama. Tokom nekoliko dana, ton se podiže, čak i u evropskoj štampi. Daglas Herd, britanski ministar inostranih poslova, čudi se zbog takve odluke, a njegov francuski kolega „pita se da li je suvisla američka odluka“ da se više ne primenjuje zabrana na uvoz oružja. „To je prvi put da se jedna država poput Sjedinjenih Država jednostrano izuzima od odluke Saveta bezbednosti koju su izglasali i od odluka Atlantskog saveza koje su bile donete jednoglasno.“
TOM PRILIKOM, dok se Pariz i Vašington svađaju, „Le Mond“ nam odjednom saopštava da, na svaki način, „oružje već prolazi. Dovoljno je videti preobražaj koji su poslednjih meseci pretrpele bošnjačka vladina vojska i vojska Hrvatske, da bi se zaključilo kako je zabrana uvoza oružja daleko od toga da se dosledno sprovodi“.
Ali američki dnevni list „Internešenel Herald tribjun“ brine se zbog tih rastućih nesuglasica: „To može da izazove opasnost da se Evropljani približe pomisli o stvaranju sopstvene vojske, verovatno preko UEO (UEO ili UZE, Unija Zapadne Evrope). Uostalom, po rečima jednog francuskog diplomate, „NATO treba da prekine sa tradicijom američkih zapovesti“. A francuski dnevni list „Info-Maten“ dodaje: „Evropa treba da se oslobodi svoje tehničke i materijalne zavisnosti od Sjedinjenih Država“. Po mišljenju francuskih zvaničnika, čak i Britanci najzad shvataju da „posebna veza sa SAD bledi i da su ubuduće Amerikanci samo daleki saveznik“.
Tada, odjednom, čudnovatim naglim zaokretom, Sjedinjene Države priznaju „pobedu Srba“ na terenu i njihov ministar odbrane tvrdi bez ironije da treba „nastaviti (sic!) sa pregovorima“. Šta stvarno hoće Sjedinjene Države: 1. Da spasu bošnjačku vojsku koja je u teškoćama i da joj obezbede da dočeka zimu. 2. Da izbegnu ozbiljnu krizu u NATO. 3. Da izbegnu pogoršanje Jeljcinove situacije sa njegovim stanovništvom. Ali, iza te prividne izjave, Sjedinjene Države sprovode drugu strategiju: naoružati svoje štićenike, pripremiti odlučujuću vojnu ofanzivu.
DVANAESTOG januara ’95, Tuđman odbija da produži mandat Unproforu koji ističe narednog 31. marta. Zašto? Zato što "plavi šlemovi" u principu imaju misiju da posreduju između zaraćenih strana. A neki vojni zvaničnici hoće da sprovedu tu misiju. Dakle, oni smetaju. U prvoj fazi rata, to „posredovanje“ UN omogućilo je da se Hrvati i muslimani spasu od poraza. Ali, sada, jedan zapadni diplomata priznaje „Mondu“ da je „Unprofor, tokom četiri godine intervencije, učinio veliku uslugu bošnjačkoj (muslimanskoj) vojsci omogućavajući joj da ojača“. Sada kada su Bon i Vašington pripremili svoje hrvatske i muslimanske štićenike za važnu ofanzivu, svako „posredovanje“ UN bilo bi ne samo beskorisno, već i neugodno. U julu mesecu, muslimanska vlada čak će posmatračima Unprofora zabraniti ulazak u bolnice!
Petnaestog jula, Tuđman izjavljuje da „ne isključuje“ novi srpsko-hrvatski rat. Svi su, dakle, upozoreni... Ali taj ratnički žar ne obeshrabruje Sjedinjene Države. Naprotiv, Holbruk, pomoćnik državnog sekretara, najavljuje da će SAD poslati jednog novog „vojnog stručnjaka“ kako bi stvorio ujedinjenu vojnu komandu sa muslimanima. Priprema se velika ofanziva.
ČUDNOVATO, 8. februara, američki ambasador u Zagrebu izjavljuje: „Nećemo podržati Hrvatsku ako se ona opredeli za vojno rešenje.“ Izjava za antologiju... U noći između 11. i 12, Amerikanci padobranima bacaju oružje iznad Tuzle. Prethodnih dana, oni su uporno tražili da samo američki lovci nadgledaju područje.
Uskoro su se stekli svi uslovi za hrvatsku i muslimansku ofanzivu. Savet bezbednosti izmenio je mandat Unprofora 31. marta. Broj "plavih šlemova" smanjen je sa petnaest na osam hiljada, a rezolucija tačno određuje da NATO može da interveniše „u tesnoj saradnji sa generalnim sekretarom“. U istom trenutku, Izetbegović izjavljuje da se protivi produžetku primirja.
Da li je Zapad jednoglasan? U javnom nastupu velike sile uvek pokazuju svoju saglasnost u glavnim crtama. A neslaganja su predstavljena kao sporedna ili kao posledica posebnih okolnosti. Nikada ta razmimoilaženja nisu predstavljena kao ono što ona stvarno jesu: izraz oprečnih interesa, borba na smrt kako bi sebi osigurale najbolje strateške, privredne, političke i vojne pozicije.
Ali, kada se to izbliza pogleda, otkrivamo da ponovno preuzimanje inicijative od strane Vašingtona uznemirava više učesnika. Šesnaestog marta, saznaje se da su Izetbegović i njegov potpredsednik Ganić bili u Bonu i sastali se sa Helmutom Kolom. Beznačajna poseta? Ne, jer u tri posete američki ambasador u Bosni nije uspeo da ubedi Izetbegovića da ode u Vašington (videti na sledećoj stranici). U stvari, vođa muslimana shvata da se, zahvaljujući novoj politici Vašingtona, Hrvatska nada da će uzaptiti Bosnu. Boji se da će, nakon izvesnog vremena, Vašington pustiti da radi ko kako hoće. U stvari, savezništvo i suparništvo uvek postoje istovremeno. S jedne strane, Vašington i Bon se slažu da Hrvati i muslimani nanesu vojni poraz Srbima. Ali, ko treba da zapoveda tom paru pobednika? O tome se rasplamsavaju manipulacije.
Bombardujmo sistematski!
VILIJEM Safir je jedan od najuticajnijih američkih uvodničara, u novembru 1994. piše: „Da vidimo da li će sistematsko bombardovanje mostova i puteva, zaliha municije, rezervi nafte i baraka, političkih skupova i malih tvornica uspeti da natera Srbe da shvate poruku. Ako udružimo naoružavanje i obuku bošnjačkih boraca, intenzivno NATO bombardovanje moglo bi da doprinese ponovnom uspostavljanju ravnoteže sadašnjih snaga."
SUTRA: HRVATI I MUSLIMANI NAPADAJU UNPROFOR
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (0)