FELJTON - HRVATI I MUSLIMANI NAPADAJU UNPROFOR
POČETKOM aprila 1995, ne čekajući kraj prekida vatre zaključenog na četiri meseca od strane bivšeg američkog predsednika Kartera, borbe su ponovo počele sa tri strane.
Petog, muslimanske snage napadaju na tri fronta: Bihać, Tuzlu i Travnik. Šestog aprila, one opsedaju Srbe u Doboju. Osmog, Srbi i Hrvati iz Bosne sukobljavaju se na Dinari.
Devetog, Srbi i muslimani ponovo pucaju iz teškog naoružanja na prilazima Sarajevu.
Muslimanske snage osvajaju vrh Vlašić, a njihov zapovednik, general Alagić, otvoreno pokazuje svoje napadačke namere: „Sa ovog mesta imamo mogućnost da napredujemo u više pravaca.“
U maju, hrvatske snage grubo zauzimaju zapadnu Slavoniju, oblast pripojenu Hrvatskoj, ali većinom naseljenu Srbima. One zauzimaju upravo Jasenovac. Pravi simbol: tu su hrvatski fašisti smestili logor smrti tokom Drugog svetskog rata. Stotine hiljada Srba tu je stradalo pod strašnim okolnostima. Nekoliko meseci kasnije, hrvatski rukovodilac Tuđman pokušaće da uništi tragove fašističkog genocida.
Ali, već sada hrvatske trupe primenjuju fašističke metode. Tako, njihovi snajperisti, čak i njihova artiljerija žestoko napadaju kolonu srpskih izbeglica koje beže, prema svedočenju OUN!
Počev od aprila, zaključuje se da hrvatske i muslimanske vojske uzimaju za mete vojnike OUN-a. Desetog, hrvatska vojska ubija poljskog pripadnika Plavih šlemova, pucajući na posmatrački punkt OUN, u zoni razdvajanja Srba iz Krajine. Četrnaestog, francuski pripadnik Plavih šlemova ubijen je u Sarajevu, dok je stajao na kupoli svog blindiranog vozila. Po rečima ljudi iz OUN zaduženih da nadgledaju snajperiste, pucanj je došao iz dela grada pod muslimanskom kontrolom. Devetnaestog, Žipe to potvrđuje. Istoga dana, u Goraždu, tri britanska vojnika nalaze se pod vatrom, a zatim su ranjeni u eksploziji muslimanske mine. Dvadesetdevetog juna, jednog francuskog pripadnika Plavih šlemova ubila je muslimanska mina. Dvadesetog jula, muslimanske snage bombarduju ukrajinske Plave šlemove i uništavaju njihovu vojnu bolnicu. Osamnaestog avgusta, one razoružavaju britanske Plave šlemove u Goraždu. Dvadesetpetog, napadaju i bombarduju njihov logor i primoravaju ih da napuste grad.
ZAPADNjAČKA sredstva javnog informisanja uvek su tvrdila da jedino Srbi napadaju OUN. Naravno, i to se dešavalo. Ali, odjednom, „Le Mond“ mora da objašnjava svojim čitaocima kako je ubijeno trinaest francuskih pripadnika Plavih šlemova i kako je dve trećine pucnjeva „francuski glavni štab pripisao pripadnicima muslimanske paravojske“.
Zašto ta zakasnela iskrenost? Zato što su ti pucnji na Plave šlemove povezani i sa protivrečnostima između velikih sila. S jedne strane, Sjedinjene Države i Nemačka odavno traže pobedu Hrvata i muslimana. S druge strane, Francuska i Velika Britanija procenjuju da bi „uravnoteženije“ rešenje bolje poslužilo njihovim interesima, tradicionalno oslonjenim na Srbiju. Uostalom, krajem juna, jedan francuski visoki vojni zvaničnik otvoreno izjavljuje: „Problem je u tome što Sjedinjene Države pružaju vojnu podršku Bošnjacima (muslimana), dok smo mi, Evropljani, neopredeljeni.“
Neopredeljeni? U stvari, Pariz i London uvek su pokušavali da iskoriste okvir UN kako bi se suprotstavili nemačkom i američkom prodoru u bivšu Jugoslaviju. Dakle, ne puca se na UN samo da bi se uklonili svedoci koji smetaju, puca se i zato što se one, u tom trenutku, čine kao instrument Londona i Pariza. „Smetača“.
Na primer, u aprilu 1995, muslimanske jedinice stacionirane u i oko Sarajeva vade iz skrovišta svoje teško naoružanje za čije postojanje Unprofor ne zna. Francuske trupe podnose izveštaj o tim činjenicama zapovedniku Unprofora u Sarajevu. Ali, nikakva akcija neće biti preduzeta. Međutim, rezolucije UN zabranjuju postojanje takvog muslimanskog naoružanja u toj zoni.
UPRKOS prividima, ne smanjuju se neslaganja između velikih sila. Svakako, 11. jula Širak zahteva energičnu vojnu akciju, koja bi se oslanjala prvenstveno na francuske trupe. Uostalom, 22. i 23, tri francuska Miraža bombarduju Pale, glavni grad bosanskih Srba. Čudnovato, CIA je ta koja širi ovu informaciju i Vašington izražava svoje „čuđenje“ pred tom francuskom jednostranom akcijom. Zapravo, čudnovato je to što Vašington nije prestao da huška protiv Srba, ali kada je Pariz krenuo u napad, Vašington se drži na odstojanju. U čemu je smisao ovog spletkarenja?
U stvari, Pariz primenjuje juriš agresivnom politikom kako bi osigurao da Francuska ostane glavna vojna sila na terenu. Ali, na juriš, juriš i po. Voren Kristofer preti Srbima bombardovanjem „obilatim i odlučujućim, a ne bockanjem koje smo do sada primenjivali“. Zaista, pripremljeni napadi su veoma teški. Da bi se pripremila operacija, napisan je priručnik NATO koji ima 1.500 stranica (!). A Pentagon navodi da se, „među proučavanim mogućnostima nalazi i plan koji predviđa razaranje ciljeva u Jugoslaviji“. Odnosno, u Srbiji i u Crnoj Gori.
Dan posle pada Srebrenice, francuski ministar inostranih poslova naglasio je „da je bilo prisutno više hiljada muslimanskih boraca i da nisu branili grad. To je veoma neobično.“ (sic) Na toj konferenciji za štampu „neko“ je šapnuo novinarima da su muslimani žrtvovali grad kako bi izazvali reakciju Zapada. Strategija goreg? Još jednom, zapadnjačka sredstva informisanja daće sve od sebe da istaknu svireposti koje su Srbi počinili (posebno u Srebrenici), ali prikrivajući druge. Na primer, 21. maja eksperti UN govore o kosturnicama koje navodno čuvaju žrtve hrvatske ofanzive u Slavoniji. Neće biti nikakvog medijskog pokrivanja.
NA SEDNICI Saveta bezbednosti, iza zatvorenih vrata 31. jula 1995. Rusija je htela da se izglasa rezolucija koja bi osudila brutalnu hrvatsku ofanzivu u Bosni. Sjedinjene Države i Nemačka tome se izričito protivile i pretile da će uložiti veto. Na kraju, Savet poziva sve strane na „maksimalnu uzdržanost", ne pominjući Hrvatsku. Ruski ambasador je zaključio: „Kako hoćete da Hrvati ne budu ohrabreni jednim takvim stavom?" Četiri dana kasnije, zaista, hrvatska vojska započinje još krvaviju ofanzivu protiv Srba iz Krajine.
KLINTON I BOŠNjACI
KRAJEM 1995, bivši američki ministar inostranih poslova Henri Kisindžer procenjivao je da Klintonova bošnjačka politika ne osigurava dugoročno interese Sjedinjenih Država. „Najrazumniji ishod bila bi podela Bosne između Srbije i Hrvatske. Pokušaj da se bosansko srpsko stanovništvo ujedini u suverenitet Bosne, „kršeći naš princip samoopredeljenja i ne uzimajući u obzir vekovnu borbu Srba protiv muslimanske vlasti - protivan je našem nacionalnom interesu."
SUTRA: ZAPAD NE RAČUNA ZLOČINE HRVATA U KRAJINI
Preporučujemo
ILON MASK PODELIO SNIMAK ISTINE: "NATO je bombardovao Beograd kako bi rasparčao Srbiju" (VIDEO)
MILIJARDER Ilon Mask, vlasnik Tesle, "Spejs Iksa", društvene platforme Iks, podelio je na svom profilu govor u kojem Džefri Saks priča o nelegalnom bombardovanju Srbije od strane NATO-a.
12. 11. 2024. u 15:47
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
NAJVEĆI JATAK "ZEMUNACA" Ona je bila poslednja linije odbrane klana - u kući krila kilograme kokaina, a onda im presudila
POSLE ubistva Đinđića, ona se predstavljala kao Zorica Vesić i kupila je salaš u mestu Putinci, gde se jedno vreme skrivao vrh zemunskog klana.
13. 11. 2024. u 10:23
Komentari (0)