FELJTON - IZETBEGOVIĆ TRAŽI RAT PO BILO KOJU CENU: Alija odbio da potpiše istorijski sporazum o zajedničkoj državi sa Srbima

JOŠ od 1991, Izetbegović vrši sabotažu sporazuma koji bi održao jednu više ili manje multinacionalnu Bosnu.

Alija Izetbegović / Foto iz izveštaja Nezavisne međunarodne komisije

Čujmo jednog od njegovih savetnika, Adila Zulfikarpašića, koji je bio jedan od osnivača muslimanske partije SDA: „U jesen 1991. rekao sam mu da otvoreno porazgovara sa Srbima. Želeli smo jednu suverenu Bosnu, ali mogli bismo predložiti konfederaciju koja im daje samostalnost. Srpski savetnik i ja bili smo pripremili istorijski sporazum, bili smo u Izetbegovićevom kabinetu i doneli smo mu dokument da ga potpiše, ali video sam kako je postajao sve uznemireniji. (...) Na kraju, Izetbegović je odlučio da održi referendum za nezavisnost bez bosanskih Srba. I sukobi su opet počeli.“ Potvrđena od njemu bliskog čoveka, Izetbegovićeva odgovornost je jasna.

U STVARI, Srbi iz Bosne odbijali su da „za važnu političku odluku predstavnike jedne nacionalnosti stavljaju u manjinu koalicije druge dve nacionalnosti“. Ali muslimanske i hrvatske partije nastavile su da pripremaju nezavisnost. Kao kada bi, u Belgiji, većinski Flamanci nametali promene bez poštovanja garantija koje Ustav jamči stanovnicima francuskog govornog područja.

Uostalom, kasnije će na izvestan način Izetbegović priznati svoju odgovornost! U jednom intervjuu 1993, on će potvrditi: „Načinili smo svoj izbor, ali isto tako mogli smo i da odemo na drugu stranu. Cena tog izbora je visoka, a mora se platiti. Ako sam ja kriv, onda to više nije Karadžić. Mogli smo da izbegnemo taj sukob da smo ostali u jedinstvenoj Jugoslaviji, ali želeli smo svoju nezavisnost. Krajem 1991, stvorili smo Patriotsku ligu da bismo pripremili rat.“

Dakle, suprotno od stvorene slike, Izetbegović je hteo rat. Po bilo koju cenu. Dobro je znao da bi raspad Jugoslavije doveo do „etničkog čišćenja“. To takođe proizlazi iz svedočenja slavnog filmskog režisera Kusturice, koji je bošnjačkog porekla: „Upoznao sam Izetbegovića posle izbora. Tada me je zamolio da ga upoznam sa Dobricom Ćosićem (tada predsednikom Jugoslavije - prim. red.). Što sam i učinio. Obojica su se složila oko činjenice da će, ako Jugoslavija nestane, doći do etničkog premeštanja’ i da će svaki narod živeti na svojoj sopstvenoj teritoriji.“

foto: EPA

UPRKOS tako izazvanim dramama, bošnjački predsednik ostaće poklonik rata za sve vreme sukoba. Britanski „Independent“  iznosi njegov stav na Konferenciji u Londonu u avgustu 1992.: „Izetbegović je rekao kako ga zanima jedino vojna intervencija sa bilo koje strane, u korist legitimne vlade Bosne. Nije pokazao nikakvo zanimanje za odluku Konferencije da se pojača pratnja humanitarnih konvoja.“

U maju ’94, jedan član generalštaba Unprofora u Bosni tvrdi: „Danas, jedino muslimani zaista žele da nastave rat. Niko se neće usuditi da to otvoreno kaže, a međutim, to je neizbežna vojna logika.“  Dva meseca kasnije, jedan britanski poslanik rekao je da je bio „zgrožen“ kada je čuo Izetbegovića i njegovog premijera Silajdžića kako izjavljuju da žele rat. Ta ratna želja pokazivaće se do poslednjeg trenutka. U jesen ’95, čak i nakon zaključenja jednog mirovnog sporazuma, premijer Silajdžić izjavljuje: „Moja vojska priprema napad na Banjaluku.“

KRAJEM '95, Alija Izetbegović odlazi u Pariz u zvaničnu posetu. Dnevni list „Liberasion“  izveštava o ovoj poseti na način koji dopušta - a to je veoma retko - da se povežu konci pripremanja pozorišne predstave...

„Na stepeništu na ulazu u Jelisejsku palatu, predsednik Izetbegović izgovara reči mira koje njegovi francuski sagovornici ne kriju da žele od njega da čuju kako bi se izbegao i najmanji 'pogrešan ton' u trenutku kada avioni NATO  bombarduju srpske položaje: 'Čim se vratim u Sarajevo, učiniću sve što mogu kako bi mir na pravičnoj osnovi bio uspostavljen. Ubeđen sam da idemo ka miru.' Komentar jednog francuskog oficira: 'Shvatio je poruku. Bilo bi pogubno kada bi odreagovao pozdravljajući, na primer, ulazak u rat zapadnjaka na strani Muslimana. Što on to stvarno misli, druga je priča.' „(...)

Arijana Mnuškin pozdravila je Izetbegovića. Režiserka se postarala da okarakteriše tu Bosnu zbog koje su njeni prijatelji i ona pomišljali da stupe u štrajk glađu, Bosnu potpisnicu deklaracije o Pravima čoveka- i žena', Bosnu koja poštuje verske, političke i rodne slobode manjina: „Ovog predsednika primamo sa ogromnim poštovanjem, predsednika multikulturalne, multietničke i politički svetovnjačke Bosne'. 'Nadam se da nećete biti razočarani`“  odgovorio je Alija Izetbegović."

Foto: EPA

Ali, tvrde nam u 1992, bošnjačka vojska okuplja sve narodnosti, a srpski oficiri u njoj zauzimaju visoke položaje. Kasnije ćemo saznati da su ti oficiri, po sopstvenim svedočenjima, predstavljali samo ukras, da nisu učestvovali u izradi strategije i da su bili, odavno, stavljeni u bezizlazan položaj. U decembru ’92. srpskog generala Divjaka, navodno „broja 2“ te vojske, čak je uhapsila... muslimanska milicija! Kasnije, on će izjaviti: „Ja sam komandant na drugom mestu u vojsci, ali bez ikakve vlasti. Na nivou komandnih položaja, ponašanje je bilo različito kad se radilo o vojnicima srpske i hrvatske narodnosti. Stvarno, to je etničko čišćenje. Danas u vojsci nalazimo samo 1% Srba i 1% Hrvata.“

To baš i ne iznenađuje. Koje je ime režim dao jednoj od brigada te vojske? „Handžar“. Upravo ime, pedeset godina ranije, jedne od muslimanskih SS divizija koje su se isticale svojim antisrpskim svirepostima!

DžORDž KENI bio je zadužen za dosije o Bosni u Ministarstvu inostranih poslova Sjedinjenih Država do svoje ostavke u avgustu '92. godine... Dve godine kasnije, on osuđuje Izetbegovićev režim...

„Nemojmo se zavaravati o prirodi bošnjačke vlade. Samo zarad onog namenjenog spoljnom svetu bošnjačka vlada održava privid 'multietničkog' karaktera, zbog očitog razloga da multietnička država bolje omogućava dobijanje međunarodne pomoći"  „Ono što je na početku bilo bošnjačka multietnička vlada, izabrana zakonitim putem, postalo je ekstremistički i antidemokratski muslimanski entitet. Sada, vidimo etničko čišćenje koje sprovode muslimani, paralelno sa etničkim čišćenjem Srba, i bezumnu odlučnost predsednika Alije Izetbegovića da ratuje protiv svog dugogodišnjeg rivala Fikreta Abdića, muslimanskog disidentskog vođe iz severozapadne Bosne, zapalivši tako poslednju oblast zemlje koju je rat bio poštedeo. (...) Klika političara nacionalista koja okružuje Izetbegovića nije sposobna da objasni šta se može dobiti produžavanjem borbi".

SUTRA:POZIV MUSLIMANIMA DA SVAKO UBIJE JEDNOG SRBINA

Preporučujemo

Feljton

0 11

FELjTON - LEKCIJA IZ BOSNE ZA NAUK ČITAVOM SVETU: Službe SAD pomogle Izetbegovićevim policajcima da izvedu napad na Markale

24. 05. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - ALIJA IZETBEGOVIĆ, ČOVEK SA MNOGO LICA: Učestvovao u formiranju Handžar divizije, osuđen zbog nacionalizma i islamizma

30. 05. 2023. u 18:00

Feljton

0 5

FELjTON - NEMCI BLOKIRAJU RASPRAVU O HRVATSKIM ZLOČINIMA: Ono što nisu postigle Pavelićeve ustaše, Tuđman je ostvario

29. 05. 2023. u 18:00

Republika Srpska

0 0

TUŽILAŠTVO NAJAVILO ŽALBU: Sud BiH oslobodio Gadžu, Laličića i Hebiba za zločine nad Srbima u Hrasnici

31. 05. 2023. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije