FELJTON - NA ČELU SRBIJE BILI SU NESPOSOBNI POLITIČARI:

U NEPOSREDNOJ vezi sa zbivanjima oko tzv. „memoranduma” nalaze se i brojne, veoma složene pripreme oko proslave sto­godišnjice SANU, posebno oko održavanja svečane aka­demije i otvaranja jubilarne izložbe. NASTAVAK NASLOVA: Napad na "memorandum" bio je opomena Srbima da ne menjaju Ustav iz 1974. godine

Bojažljivi funkcioneri: Ivan Stambolić i Dušan Čkrebić, Foto Dokumentacija „Novosti“

Hitnost ovih otvo­renih pitanja bio je razlog da je Izvršni odbor umolio predsednika Predsedništva SR Srbije Ivana Stambolića za prijem naših predstavni­ka. Predsednik Stambolić primio je 29. oktobra pred­stavnike SANU: predsednika Dušana Kanazira, generalnog sekretara Dejana Medakovića i sekretara dr Radosava Bo­škovića. Ovom sastanku pri­sustvovao je i potpredsednik Predsedništva SRS Vukoje Bulatović.

O održanom sastanku do­stavljena je SANU i zvanična beleška. U uvodnom izlaganju predsednik Kanazir je is­takao važnost ove konsulta­cije, posebno zbog konačnog rešavanja pitanja proslave, s obzirom na veći broj gosti­ju iz zemlje i inostranstva i niz tekućih finansijskih obaveza. Slično su govorili i generalni sekretar i se­kretar SANU dr Radosav Bo­šković.

PREDSEDNIK Stambolić u iscrpnom izlaganju dao je ocenu odnosa političkih faktora prema Akademiji, ističući dugogodišnju dru­štvenu podršku koju je uži­vala Akademija, zbog čega se u nastaloj krizi očekivala i njena podrška. Memorandum je poremetio ranije dobre odnose. Politička rukovod­stva su dala političke oce­ne tog dokumenta, pa je danas „višestruko potrebna snaga, hrabrost, odlučnost i reali­zam” da se na pravi način u samoj Akademiji taj dokument oceni, da se zauzme jasan i nedvosmislen stav. On je is­poljio „nadu da u SANU po­stoji snaga da se takva ocena i stav zauzme, da je vidljivo da se pokušalo tim putem po­ći. Ali da se samo delimično uspelo”.

Bilo je jasno da se rukovod­stvo Srbije ne može urazu­miti i da je i samo izlože­no ogromnim pritiscima iz drugih republika. Kao da se odjednom poremetila stara ravnoteža, a druge republike brzo osetile onu opasnost ko­ja bi, ukoliko se Srbija pro­budi iz svoje letargije, mogla da ugrozi njihov povlašćen položaj. Sa nešto malo pro­nicljivosti bilo je jasno da će se optužbe izrečene prema Akademiji u stvari odnositi na srpsku Republiku. Biće to istovremeno i ogled kojim će drugi ispitati njenu sposob­nost da istraje u svom pre­porodu. Vika protiv SANU bila je i blagovremena opo­mena srpskim političarima na vlasti da i ne pokušaju da izmene ustav od 1974. godine. Bio je to ustav sa kojim jedino Srbi nisu smeli da budu neza­dovoljni, a neki njihovi zahte­vi da se on menja doživeli bi i goru sud binu od memorandu­ma SANU.

SRPSKO rukovodstvo nije imalo ni moralnu pa ni in­telektualnu snagu da prozre šta se u stvari krije iza svih onih napada na tzv. „memo­randum”, na spis čije je do­vršenje trebalo sprečiti po svaku cenu. Tako se i moglo desiti da su se upravo srpski političari na čelu sa žalo­snim slabićem kakav je bio Ivan Stambolić, žustro sta­vili na čelo kampanje pro­tiv SANU, procenivši da je to najbolji način da sačuvaju svoje vlastite položaje. Obu­zeo ih je panični strah od sa­me mogućnosti da će izgubiti svoje položaje. Odjednom su se razotkrile i sve slabosti koje su postojale u samim osnovama sistema omoguću­jući da na čelne položaje u jednom narodu izbiju ne nje­govi najsposobniji ljudi, već oni koji se najbolje snalaze u odmeravanju unutrašnjih partijskih snaga. Svi nedo­staci jednopartijskog siste­ma pokazali su se kao opasna kočnica svakog ozbiljnijeg društvenog napretka, a me­hanizam negativne selekcije jedino je što u takvim prili­kama deluje savršeno tačno.

Kako starinski a nepome­rivo tačno zvuče mudre re­či starog vojvode Radomira Putnika, koji je nekada dav­no opominjao svoje savreme­nike, a gledao je unapred! „Ako hoćete da vam ljudi po­veravaju svoju savest, svoju čast, svoje predrasude, koje oni uvek visoko cene, morate imati vazda na umu, ma kakav posao preduzimali, ma kakav rad otpočeli i ma koji i ma kakvi bili ljudi, s kojima ste u dodiru, da će vam sve biti lako i sve će vam ići od ruke ako ste sami ispravni.” Nažalost i na štetu srpskog naroda ove reči starog voj­vode odavno su iščilele iz naše svesti, a ono što ih je istislo i zamenilo bilo je već od početka izmireno, pa i uortačeno sa moralnom rugobom.

U DALjEM razvoju afere oko „memoranduma” pojavi­li su se ubrzo i neki novi momenti. Nezadovoljni do­sadašnjim tokom, a posebno gnevni zbog otpora Akade­mije, moćnici su otvoreno ispoljili zahtev da Izvršni odbor podnese ostavke. Na sednici Izvršnog odbora predsednik Kanazir je saop­štio ovaj zahtev koji je Pred­sedništvo Republike još pojačalo i pretnjom da će se, u protivnom, obustaviti sve pripreme oko proslave naše stogodišnjice. Učiniće se to bez obzira na sve mere koje su već uveliko bile u postupku.

Na veoma grub način rečeno je da će vlasti u Republici uskratiti SANU svaku dalju finansijsku pomoć za odr­žavanje naše proslave. Bila je to dramatična sednica na kojoj je valjalo odmeriti šta je za SANU najkorisnije. Bez kolebanja zastupao sam mi­šljenje da mi kao časnici ne možemo dati ostavke na bilo kakav spoljni pritisak. Nas niko nije birao van Akade­mije već smo izabrani tajnim glasanjem naših članova. Jedino što se može uraditi jeste da mi sami sazovemo vanrednu skupštinu na ko­joj ćemo članstvu Akademije izložiti ceo tok afere oko memoranduma, saopštiti sve naše postupke, i, razume se, postaviti pitanje poverenja.

DRUGIM rečima, član­stvo SANU može i mora da na osnovu svog tajnog glasanja is­kaže svoju volju. Ukoliko nam članovi SANU iskažu svoje nepoverenje, mi treba da na istoj sednici podnesemo svo­je ostavke i odmah zakažemo novu izbornu skupštinu. Pot­predsednik SANU Antonije Isaković bez oklevanja je po­držao taj predlog sa kojim su se složili i predsednik Du­šan Kanazir i potpredsednik Aleksandar Despić. Bio sam odista srećan što smo i u ovoj nemiloj prilici bili jedin­stveni. Na taj način, mislim, da smo, posmatrano sa moral­ne strane, najviše koristili ugledu SANU. Bila je to isto­vremeno i jedna demokratska odluka koja je članovima SA­NU omogućila da i sami pre­uzmu deo odgovornosti za sve ono što će uslediti nakon na­šeg izjašnjavanja. U očekiva­nju daljeg raspleta, osetio sam odjednom i neko veliko olak­šanje, neku divnu mirnoću i unutrašnju snagu. Usrećivalo me je i samo saznanje da se sa­da svi zajedno poistovećujemo u odbrani najstrožih moral­nih načela na kojima počiva i smisao postojanja SANU. Verovao sam tada, više nego ikada, da ćemo biti upamćeni po našoj ispravnosti.

PROVERA POVERENjA

NA SEDNICI Predsedništva SANU od 30. oktobra 1986, čla­novi ovog tela složili su se sa predlogom predsednika Repu­bličkog odbora za obeležavanje stogodišnjice SANU da se zbog nastalih okolnosti, zbog tzv. memoranduma, proslava odla­že za proleće 1987. godine, a da se ne zastaje sa poslovima oko publikacija za naš jubilej. Zaključeno je tada da se sazove vanredna sednica Skupštine SANU za 18. decembar na kojoj će se razmatrati stanje nastalo po­vodom tzv. memoranduma, a tom prilikom postaviće Izvršni odbor i pitanje poverenja, o čemu će se Skupština izjasniti tajnim glasanjem pojedinačno za svakog člana Izvršnog odbora.

SUTRA: MIZERIJA SRPSKE ŠTAMPE POSTALA JE VIDLjIVIJA

Preporučujemo

Feljton

1 0

FELjTON- VREME POLITIČKE SRAMOTE I BEZUMLjA: SANU je protestovao zbog načina na koji je diskreditovana Akademija

21. 07. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - VIŠE SILE PODGREVALE SU HAJKU NA AKADEMIJU: Za vlast je bilo najvažnije da provuče crvenu nit velikosrpske opasnosti

20. 07. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - MEMORANDUM SANU BRIGA ZA OČUVANjE JUGOSLAVIJE: trah od "velike Srbije" poslužio je kao opravdanje za sve nepravde u Jugoslaviji

19. 07. 2023. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - GLODARI REVOLUCIJE RAZBIJAJU AKADEMIJU: Učili su nas postojano da je tek u Jajcu začeta sreća naših naroda i narodnosti

18. 07. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije