FELJTON - MILUNKINI UNUCI NISU ZABORAVILI SVOJU BAKU: Predsednik De Gol na svoju inaguraciju pozvao je i Milunku Savić

MILUNKA Savić se 1923. godine u Beogradu udala za Veljka Gligorevića iz Mostara. Upoznali su se u gradu na Neretvi kada je Milunka bila predložena za počasnog direktora zatvora Mostar.

ФЕЉТОН - МИЛУНКИНИ УНУЦИ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ БАКУ: Председник Де Гол на своју инагурацију позвао је и Милунку Савић

Spomenik Milunku Savić u Jošničkoj Banji, Foto Vikipedija

„Zaljubila se u pet godina mlađeg momka, venčali su se i naredne godine dobili ćerku Milenu. Brak je potom ugašen, jer se deda Veljko odselio u Banjaluku. Školovala je ćerku, moju majku Milenu, koja se kasnije zaposlila u preduzeću ’Ivan Milutinović’. Tu je upoznala inženjera Vojislava Stankova i udala se. Baba je ostala da živi u svojoj kući na Voždovcu, a mi smo bili na Dorćolu”, priča Milunkin unuk. Dejan je često od bake slušao ratne priče, ali, priznaje, kao dečak ih nije razumeo.

„Pričala mi je da je od oca Radenka naučila da se bori za život, a ne da ubija neprijatelje. Zato je u ratu i zarobila veliki broj stranih vojnika. Jednog dana u njenu kuću je došao neki Bugarin, bivši zarobljenik. Sprijateljili su se i oženila ga je jednom od svoje usvojene ženske dece”, priča Dejan Stankov. Vadi na sto dve kutije sa fotografijama i ordenjem. Pokazuje Albansku spomenicu, Karađorđevu zvezdu, medalju za hrabrost. Gledamo Milunkine snimke s početka 20. veka. U kutiji su pisma i slike sa potpisima njenih prijatelja - Arčibalda Rajsa, admirala Geprata, generala Franša d’Eperea.

„I PORED svetske slave”, objašnjava unuk, „Milunka Savić posle Prvog svetskog rata nije u Srbiji imala odgovarajući status. Radila je kao švalja u fabrici vojnih uniformi, bila je kuvarica, a od 1927. godine i kao čistačica u Beogradu. Osam godina kasnije je unapređena - postala je čistačica kancelarije nekog direktora. Od zlobnih činovnika je dobijala ocenu 3 za svoj rad nadničara”, priča Dejan.

„...Imala je penziju, kuću... Mene je vodila u Nišku Banju. Čitav razred đaka je vodila kod ’Pelivana’ na kolače. Putovala je sa saborcima u Grčku i Francusku u srpskoj narodnoj nošnji i sa ordenjem na grudima”, priča unuk Dejan. („Večernje Novosti”, 12. mart 2011.)

U emisiji „Kvadratura kruga” unuk Đorđe Minkov (od usvojene kćerke) istakao je da im je baka Milunka pričala o tome kako je otišla u rat:

„Ošišala je kosu, vezala grudi pojasom, obukla muško odelo i otišla da ratuje. Dve godine je bila u vojnom stroju kao muško, a da to niko ne primeti što je jedinstven slučaj u svetu”.

DRUGI unuk, Miroslav Savić, u pomenutoj emisiji, ispričao je kako im je baka pričala o zarobljavanju Bugara u nekoj od bitaka na Solunskom frontu: „...Neprimetno je, sa dve odšrafljene bombe ušla u bugarski logor gde je bilo 43 vojnika i naredila da se predaju jer su opkoljeni, da pođu sa njom u logor”. Miroslav dalje naglašava da Milunka učestvuje u proboju Solunskog fronta i među prvima ulazi u Srbiju kao hrabar bombaš. Francuski general Fraše d’Epere skida svoju Legiju časti i poklanja je Milunki.

Na svoju inauguraciju francuski predsednik De Gol je iz Srbije od svih saboraca pozvao jedino Milunku Savić.

Unuk Minkov, naglašava, da joj je francuska vlada nudila da, kao Vitez Legije časti,živi u Francusko, dobije penziju i stan. Milunka je to odbila, jer je ona srpska majka i ne želi da ide iz Srbije.

Unuk Đorđe Minkov je svoju baku Milunku Savić, te 1973. godine, našao zauvek zaspalu, sa pletivom, koje joj je ispalo iz ruku.

PRVI podignuti spomenik najpoznatijoj ženi ratniku balkanskih i Prvog svetskog rata, dobrovoljki Milunki Savić nalazi se u Jošaničkoj Banji. Spomenik u prirodnoj veličini deo je memorijalnog kompleksa, u čijem donjem delu je trebala da bude stalna izložbena postavka fotografija, predmeta, odlikovanja i dokumenata koji su pripadali Milunki i drugim učesnicima solunskih ra- tnika iz raškog kraja.

Akciju za izgradnju spomeničnog kompleksa pokrenule su boračke organizacije, a sredstva javnog informisanja podržala što je rezultiralo finansijskom podrškom donatora i građana. Pokretač akcije bila je organizacija Saveza borca Raške. Narod i organizacije su akciju zdušno prihvatile. Počele su da stižu i uplate. Opština Raška obezbedila je 30 miliona dinara. Gotovo pedesetak miliona stiglo je iz drugih krajeva zemlje od organizacija: „Limskih hidroelektrana”, „Peščara” iz Banatskog Karlovca, „Bratstva-jedinstva” iz Zrenjanina, „Elektrouniverzala” iz Kruševca, „Uslužnih delatnosti” iz Ćuprije...

Mala građansko-zanatska zadruga iz Vlasotinca uplatila je milion dinara. U propratnom pismu se kaže kako bi oni uplatili i više, ali su i sami siromašni.

Za spomenik Milunki Savić - figuru u prirodnoj veličini i u uniformi srpske vojske - odabrana je najpovoljnija lokacija u samom centru u Jošaničkoj Banji.

Izgradnja memorijalnog centra u Jošaničkoj Banji, spomen-kompleksa, veličine oko 200 kvadratnih metara,  počela je u novembru 1994. godine, pošto je obezbeđena većina neophodnog novca, zahvaljujući Republici i opštini Raška. Deo para obezbedili su: Društvo za negovanje, tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918.

Konačno 27. novembra 1995. godine, pred velikim brojem okupljenih meštana Jošaničke Banje i okolnih mesta, predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Marjanović otkrio je spomenik Milunki Savić, legendarnoj junakinji balkanskih i Prvog svetskog rata.Ovoj svečanosti, pored članova delegacije Republike Srbije prisustvovali su i saborci Milunke Savić iz zemlje i inostranstva: Naum Đorđević, predsednik Udruženja starih ratnika Srbije, Žan Kristofer, Reno Geprat, unuk francuskog admirala Geprata, An Mari Tranije, unuk generala Tranijea i drugi.

ZAHVALNO POTOMSTVO

IDEJNO rešenje spomenika Milunki Savić uradio je akademski vajar iz Beograda Ljubiša Mančić, a livci borskog rudnika Bratislav Ilić, Jovan Bačilović i Andra Jovanović uspešno su izlili, 1991. godine, skulpturu tešku 400 kg i visoku dva metra i 20 centimetara. Kip je bio nekoliko godina smešten u „Zastavinoj” fabrici u Raški da sačeka bolje dane. Rat u Bosni onemogućio je finansiranje izgradnje spomen-kompleksa u čijem centru je spomenik Milunki Savić.

KRAJ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANCI U PANICI: Nestaju im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!