FELJTON - ZLEHUDA SUDBINA ŠEFA TITOVOG VOZNOG PARKA: Blažo Jovanović i Savo Kovačević "poklonili" Titu najboljeg crnogorskog šofera

DRUŽE Stari, dajemo Ti u službu najboljeg crnogorskog komunistu i šofera - ovim rečima su, avgusta 1942. godine, Savo Kovačević i Blažo Jovanović predstavili Josipu Brozu mladog, korpulentnog Nikicu Prlju koji će sve do 1951.godine biti lični Titov vozač i jedan od malog broja ljudi u kojeg će Vrhovni komandant NOV i generalni sekretar KPJ imati veliko poverenje, a sudbinu svog šofera koji je bio uz njega punih devet godina, "usmeriti" i na događaje van automobila koji su, zapravo, i prethodili kobnim pucnjima u zgradi Udbe u ulici Kneza Miloša.

ФЕЉТОН - ЗЛЕХУДА СУДБИНА ШЕФА ТИТОВОГ ВОЗНОГ ПАРКА: Блажо Јовановић и Саво Ковачевић поклонили Титу најбољег црногорског шофера

Nikica Prlja, pored "pakarda" kojim je Tito najviše voleo da se vozi, Foto Iz knjige "Titovi `besmrtnici` i samoubice"

Posle oslobođenja, kada je Tito sa svojim pratiocima došao na Beli dvor, odnosno, u vilu u Rumunskoj ulici 15 - kasnije Užičku - i kada su počele da funkcionišu razne službe koje su opsluživale državno-partijsko rukovodstvo, neke stvari su polako počele da se kreću neželjenim tokovima. Dosta boraca - idealista kojima je odeća još mirisala na barut, a imali posla oko ili na Belom dvoru i vili u kojoj je stanovao Tito, želelo je da se što više približe svom "voljenom Maršalu". Broz je, inače, još u predratnom periodu "usavršio veštinu" kako se novcem i poklonima stiče naklonost i stimulišu ljudi koji ga opslužuju, pa bili to i "nekorumpirani komunisti".

ČIM JE TITA iz Vršca dovezao na Beli dvor, Nikica Prlja je, kao Brozov glavni vozač, odmah postavljen za rukovodioca Voznog parka koji je, inače, potpadao pod Komandu objekata a čiji je komandant bio Rade Ristanović. Prlja je, u stvari, rukovodio motorizacijom i mehanizacijom Voznog parka, a posebno je bio zadužen za vozila koja su pripadala Maršalatu, odnosno, za automobile kojima je vozio Tita.

"Nikica je, poput mnogih svojih drugova, dušom i srcem bio odan svojim idealima, koji se nikada ne bi prodali za novac, niti bi svoju čestitost i poštenje stavljali na kocku, a još manje da se, izigravajući klovnove i lakeje, ponižavaju pred komunističkim rukovodiocima" - pričala je autoru ovog feljtona njegova supruga Mila Krstajić Prlja, borac Druge čete, Drugog bataljona Prve proleterske brigade, inače, prva domaćica Belog dvora i vile u Rumunskoj (Užičkoj) 15 i prva šefovica higijeničarki Jovanki Budisavljević - Broz.

- Dok sam do juna 1946. godine bila na Belom dvoru, a tu sam odmah po oslobođenju upoznala i udala se za Nikicu, Tito je bio pristupačan svima nama. Međutim, kako je vreme odmicalo, kako su na Beli dvor dolazili novi ljudi, i on je bio sve dalji i dalji..."

SEĆALA se Mila "kako se tih dana, u Titovom društvu na Belom dvoru, kao nikad do tada nagledala ruskih filmova, sa raskošnim scenama na ruskom carskom dvoru, koji su na sve njih ostavili dubok utisak."

"Posebno pamtim jednu scenu kad stolovima punim mesa, voća, torti i pića, prilaze svinje, penju se i goste umesto ljudi... Kakva je to gozba bila za svinje!"

Za to vreme, do 1946. godine, dok nije otišla na porodiljsko bolovanje, "Mila ne može ništa loše da kaže". Neopterećeni luksuzom i životom na "visokoj nozi", koji je već zahvatio pojedine "drugove" nastanjene u tuđim vilama na Dedinju, u neposrednoj blizini Belog dvora i Titove rezidencije u Rumunskoj ulici, Mila i Nikica živeli su skromno u jednoj sobi preko puta Belog dvora.

"To je bila dugačka i uska prostorija, zapravo kuhinja sa šporetom, okruglim stolom, četiri stolice, dva stara kauča i dve police na kojima smo držali posuđe.U toj kućici nalazile su se i kancelarije... Nikica je zaista bio veliki idealista... Kada se jednom, posle mesec i po dana boravka na Brionima, vratio kući da bi video našeg sina Dragana, tek što je ušao u kupatilo, zazvoni telefon:

- Hitno, traži te Stari! - javljaju mu.

Skida sapunicu sa lica i odmah se vraća. Odlazi bez reči. Nikada se nije žalio.

Međutim, kada je rukovodstvo počelo da se meša u njegov posao, prebacujući mu da "prekomerno troši materijalna dobra", stvar je postala ozbiljna..."

U STVARI, dok je boravio na putu, Prlja nije mogao da kontroliše ko sve i za koje potrebe koristi automobile , gorivo i mazivo kao i sigurnost tridesetak automobila koji su u svakom momentu morali da budu ispravni. Osim toga, brinula ga je ljubomora i zavist onih "drugova" koji nisu mogli da budu u Titovoj blizini, a želeli od njega da saznaju šta to sve Tito priča, odnosno, razgovara sa gostima dok ih vozi u nekom od brojnih njegovih automobila.

Tako je jedne večeri Brozov vozač došao kući veoma nervozan.

- Šta je, Nikica? - upita ga Mila.

- Ništa, pusti me! - reče namrštivši se.

Sede, piju kafu i ćute, ali vidi Mila da je njenom suprugu nešto ipak pokvarilo raspoloženje pa uporno nastavi da ga ispituje.

- Ama, Mila, ne znam šta da radim. Ne mogu više da budem siguran u obezbeđenje Starog!

Svako se tamo, na Belom dvoru, počeo mešati u moj posao i da mi uzima kola. Te da sretnu ovoga, te da dočekaju onoga... Troše mnogo, a ja za sve to odgovaram.

- Razgovaraj najpre o tome, pre nego što upoznaš (Marka) Rankovića ili Tita, sa tvojim pretpostavljenim, generalom Milanom Žeželjom - predloži Mila.

O prekomernoj potrošnji goriva i maziva kao i o raubovanju Titovih automobila kojima je bio zadužen da o njima vodi brigu, Prlja je zaista odmah upoznao generala Žeželja, ali i napisao pismo Aleksandru Rankoviću u kome ga je upoznao sa svojim nevoljama. U stvari, Titov vozač je zatražio od Rankovića da organizuje partijsku komisiju koja bi trebalo "da ispita i vidi šta se sve radi(lo) u Voznom parku dok je bio na putu sa svojim vrhovnim komandantom i da preduzme odgovarajuće mere kako bi se sprečilo arčenje imovine a i osigurala Titova bezbednost u vozilima kojima je bio zadužen".

SA SADRŽINOM ovog pisma, međutim, bili su upoznali i "oni kojima je kritika bila upućena", pa je Prlji odmah pripremljena kontra mera": premeštaj iz Voznog parka na Belom dvoru za rukovodioca Voznog parka Udbe u Ulici kneza Miloša... Činilo se da će se ovim Rankovićevim "manevrom" Prlja konačno rasteretiti briga, i da će ujedno nestati njegova strahovanja u vezi sa Titovom bezbednošću dok ga bude vozio u kolima koja su prošla "kontrolu u Udbi" a i dotadašnje nezadovoljstvo malim stanom trebalo je da nestane pošto je, premeštajem na drugo radno mesto Brozov vozač "dobio i novi veći stan i to u istoj ulici gde je i radio."

"Tačno, dobili smo stan u Ulici Miloša Velikog, ali kada je trebalo da se u njega uselimo, neko nas je već preduhitrio - seća se Mila Prlja.

- A bio je to zaista lep stan...

- Majku im božju, išao sam da gledam onaj stan u Miloša Velikog, ali tamo se neko uselio pre nas. Onda su mi ponudili ove prostorije - žalio se Nikica supruzi dok su, u zgradi Udbe na Senjaku, razgledali stan koji su dobili u "zamenu".

OZBILjNE INTRIGE

NIKOLA Nikica Prlja, sve do 1951. godine lični pratilac, vozač i rukovodioc Voznog parka prvog čoveka partije i Nove Jugoslavije, nesumnjivo je bio jedan od najpoverljivijih Titovih ljudi punih devet godina. Međutim, nekim generalima koji su se nastanili u obližnjim vilama, oko rezidencije u Užičkoj 15 i Belog dvora, očigledno nije odgovaralo što Tito ima više poverenja u svog šofera nego u dojučerašnje ratne komandante, pa su uskoro počele da se oko Prlje pletu raznorazne ozbiljne intrige.

SUTRA: TKANjE MREŽE STRADANjA BROZOVOG LIČNOG VOZAČA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

ALBANCI U PANICI: Nestaju im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!