FELJTON - USUD KOMANDANTA DRUGE PROLETERSKE: Za neke ratne drugove je govorio da su povampireni knezovi u svojim nahijama

UČINIO sam to u znak protesta zbog potpune razbucanosti Jugoslavije”, pisalo je, između ostalog, u oproštajnom pismu nekadašnjeg graditelja nove Jugoslavije i saradnika Josipa Broza, Ljubiše Veselinovića, koji je 7. aprila 1986. godine, ispred Spomenika oslobodiocima Beograda, zaustavio svoj automobil marke „reno 18” i, prešavši na zadnje sedište, oduzeo sebi život, pucajući u desnu slepoočnicu iz revolvera marke “Browing”.

Ljubiša Veselinović je predvideo raspad Jugoslavije , Foto Iz knjige "Titovi `besmrtnici` i samoubice"

Posle vesti o smrti Ljubiše Veselinovića, osvanuli su prilično šturi novinski članci o životu nekadašnjeg komandanta Druge proleterske brigade i načelnika štaba Druge proleterske divizije koji je, posle Drugog svetskog rata, postao direktor Jugoslovenskih železnica, a od 1965. do 1976. godine bio i predstavnik Jugoslavije u Međunarodnom komitetu Đerdapske rečne uprave.

„Namera mi je bila”, pisalo je dalje u oproštajnom pismu, „da ovo učinim na stepenicama Savezne skupštine, ali zbog preloma noge i nepokretnosti, mesto i vreme odrediću naknadno...”

Svest o neminovnosti dalje borbe za novu Jugoslaviju nije jenjavala ni posle završetka Drugog svetskog rata. Znao je to, izgleda, i nekadašnji Titov borac Ljubiša Veselinović, pa je u parku Banje Koviljače, pre 60 godina, u govoru održanom na proslavi trogodišnjice Druge proleterske brigade izgovorio reči koje su zapisane u specijalnom izdanju časopisa, posvećene ovoj ratnoj jedinici , ali su ostale nekako u senci beleške pridodate jednoj stranici tog istog izdanja. Tu je ratni izveštač, nekadašnji borac, poručnik Milosav Babović svojeručno dopisao:

„Noćas, 7. aprila, u ’Dnevniku’ TV,  prelaženjem iz ranog socijalizma u kasni feudalizam javili su da je drug Ljubiša tragično preminuo...” A one reči, koje su mnoge narodne heroje nagnale da učine isto što i Veselinović, provukle su se kroz redove njegovog govora iz 1945. godine:

„...Mi smo bili hrabri među najhrabrijima i slavni među najslavnijima..., a danas u jeku pobeda, blizu smo cilja za koji su mnogi drugovi umrli pevajući u jurišima... Za našu visoku svest bilo je svejedno gde ćemo se boriti.”

U POSLERATNIM danima, kad je svoje ratno opredeljenje na delu dokazivao, kao vrsni privrednik i rukovodilac, ovaj počasni građanin Rudog i Kragujevca, nosilac Partizanske spomenice 1941. godine, Ordena za hrabrost i drugih ratnih i mirnodopskih odlikovanja, nikada nije zaboravio odakle je potekao.

Rođen 1914. godine u Knjaževcu, ponikao je iz ratničke porodice Veselinović: deda mu je učestvovao u timočkoj buni, a otac vojevao u oba balkanska i Prvom svetskom ratu. Učio je gimnaziju, a potom upisao Železničku saobraćajnu školu. Na mestu otpravnika vozova, u Guberevcu, dočekao je kapitulaciju stare Jugoslavije. Iako je bio okružen Nemcima, koji nisu sumnjali u njega zbog poznavanja nemačkog jezika, uspeo je da organizuje diverziju za pamćenje. Uz “malu pomoć” prijatelja Đuše Ševe i još dvadesetak partizana Kragujevačkog odreda, uništio je instalacije i digao prugu u vazduh. Posle ove spektakularne diverzije, sa crvenim mastilom na zidu je ispisao poruku:

„Ovde su bili partizani, danas, sutra i svaki dan. Smrt nemačkim psima. Smrt fašizmu - sloboda narodu.”

Sutradan se vrlo brzo našao pred streljačkim vodom. Ni tada nije ustuknuo, već im je mirno rekao: „Noćas su partizani hteli da me streljaju zato što služim vama, a sada hoćete i vi. Pa, dogovorite se već jednom ko će da me strelja.”
Pustili su ga bez reči.

SA BORCIMA iz Kragujevačkog odreda vojevao je bitke kad mu je stigla vest o smrti supruge i sina Ivana. Bio je jedan od oslobodioca Beograda koji je sa saborcima ušao u budući glavni grad SFRJ sa pokličem: “Za mnom!” Rupe na fasadi Narodnog pozorišta potiču od metaka, ispaljenih iz njegove puške.

... Još jedan potez Ljubiše Veselinovića iz 1951. godine svrstao ga je u red ludo hrabrih, jer je činio nešto što je u to vreme smatrano ravnim samoubistvu: uspeo da dokaže nevinost svog bliskog saradnika, uhapšenog i na 20 godina zatvora osuđenog pod optužbom da je IB-ovac. Ljubiša Veselinović je izbavio prijatelja iz zatvora.

Pucanj i pismo koje je ostavio, mora da su zadali grdne muke svima koji su se oglušili o njegove zahteve i predloge. (Ne)delo nad sobom i oproštajno pismo Veselinović je ostavio - deci, prijateljima i javnosti, koja je, htela to ili ne, o njegovom suicidu morala da napiše samo nekoliko rečenica.

DONOSEĆI u ratu najvažnije odluke, Veselinović se nije libio da u miru, u svojoj poslednjoj poruci napiše da je „odluka da na ovaj način završi svoj životni put sazrevala nekako uporedo sa nazadovanjem nove Jugoslavije - sa njenim upornim prelaženjem iz ranog socijalizma u kasni feudalizam,” ukazujući na opasno širenje nacionalizma i separatizma, naročito u Sloveniji i Hrvatskoj. „Ova pojava se godinama širi i oblikuje konačno kao makedonski, srpski, hrvatski, ili bilo koji nacionalizam...”

„I umesto da koriste prednost skupo stečene slobode..”, nosioci ove razbijačke politike nisu svesni da opet stvaraju pogodno tle za primenu onog klasičnog - DIVIDE ET IMPERA.”

U poslednjem pismu nije dozvolio, da Savet republike organizuje sahranu kakva je predviđena za zaslužne građane. A njegova deca, su ispoštovala poslednju očevu želju.  Veselinovićevo telo predato je pogrebnom preduzeću koje ga je kremiralo.

PRIKRIVANjE PRAVIH MOTIVA

U PISMU napisanom povodom odluke da oduzme sebi život, Veselinović je svoje ratne drugove nazivao „povampirenim srednjovekovnim knezovima i buljubašama, zaslepljenim vlašću u svojim nahijama”?!Neki ratni drugovi Ljubiše Veselinovića pokušali su da pred javnošću „ublaže” razloge egovog samoubistva, tvrdeći da je „teška bolest”, zapravo, nagnala Veselinovića na ovaj čin. Obdukcija je pokazala da je bilo bespotrebno opravdavati fizički zdravog čoveka.

Kraj

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - PRLjAVE LIČNOSTI SE KRIJU IZA PARTIJSKIH KNjIŽICA: Stambolića od izbacijanja iz Partije spasla je nedavna smena Blagoja Neškovića

31. 08. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - OD ZLOUPOTREBE POSTELjE DO ATENTATA NA MARŠALA: Pojedini visoki rukovodioci su ogrezli u otimačini tuđe imovine i lopovluke

30. 08. 2023. u 18:00

Feljton

1 6

FELjTON - LjUBAVNI SLUČAJ BROZOVOG ORDONANSA BOŠKA ČOLIĆA: General Ljubodrag Đurić pokušao je da zaštiti nesrećnog ađutanta

29. 08. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije