FELJTON - FATALNO PREDOSEĆANJE NADOLAZEĆE RATNE BURE: Kada je za vaspitača angažovan književnik Božidar Kovačević Petar se preporodio

Јевђа А. Јевђевић

06. 09. 2023. u 18:00

RATNA bura koja se približavala onespokojavala je mladog kralja i bitno uticala na njegov način života i brzo sazrevanje.

ФЕЉТОН - ФАТАЛНО ПРЕДОСЕЋАЊЕ НАДОЛАЗЕЋЕ РАТНЕ БУРЕ: Када је за васпитача ангажован књижевник Божидар Ковачевић Петар се препородио

Kralj Petar sa Milanom Stojadinovićem, Foto "Vikipedija"

Godine 1938. desio se anšlus i Minhenska konferencija na kojoj su zapadne sile izdale Čehoslovačku. Kralj je kao i svi jugosloveni a posebno Srbi teško podnosio sudbinu Čehoslovačke jer smo sa tom zemljom bili vezani tradicionalnim prijateljstvom kao i članstvom u Maloj antanti.

U martu 1938. Sesil Perot se pismeno obratio knezu Pavlu pri tom upotrebivši i teške reči. U svom pismu izneo je da je nužno razmotriti radikalne izmene u sadašnjem sistemu Petrovog  školovanja. Perot je za ovo krivio raspored časova  po kom se izučavaju neki nevažni predmeti ali je glavnu krivicu svalio na učitelje Srbe . „Ti učitelji tako jure kroz opširan program školske nastave da liče na divove u čizmama od sedam milja; ponekad u svom  naletu održavaju odjednom po dva časa, ne vodeći računa o Petrovom mentalnom razvoju...“

Perot se založio za korenite reforme Petrovog obrazovanja i većinu njih knez Pavle je sproveo. Međutim ona koja je bila zaista važna da se promeni profesor srpskog jezika nije bila usvojena. Da li iz tog razloga ili nekog drugog, tek gospodin Perot je odlučio da napusti svoj posao guvernera i zauvek je napustio Jugoslaviju. Kralj je bio tužan jer je sa njim i njegovom ženom Smuco provodio dosta vremena i često je ručavao ili večeravao sa njima, ali s druge strane već je bio momak i nije mu se više sviđalo da za sve što radi traži dozvolu.

Osećanje slobode, koje je u njgov život uneo gospodin Jeremija Živanović, kao jedini kontrolol, za njega je postalo opojno . I dalje je vredno učio kao i ranije ali je uspeo da više vremena posvećuje sportu tako da su sad igrane tri fudbalske utakmice umesto jedne. A takođe je često išao i na tenisko igralište .

OD KRAJA 1938. godine brigu o vaspitanju svoga sina na kratko je preuzela kraljica Marija sa svojom družbenicom Engleskinjom Kresvel. Posle odlaska vaspitača Perota za novog kraljevog vaspitača imenovala je književnika Božidara Kovačevića .

Uz intenzivno učenje vaspitač Kovačević  je dozvolio i više slobodnih aktivnosti: šetnje, povremene vožnje automobilom, druženje sa vršnjacima...

Možda zahvaljujući tom novom metodu,odnosno  davanju više slobode i inicijative, kralju Petru se povećala i njegova volja za učenjem i odgovornost. Uspevao je da gradivo koje redovni đaci Gimnazije uče četiri godine savlada za samo dve godine.

Njegova baba rumunska kraljica Marija umrla je 18.jula 1938.  Ona je bila ćerka princa Alfreda vojvode od Edinburga  i unuka kraljice Viktorije. Majka joj je bila velika kneginja Marija Aleksandrova ćerka ruskog imperatora Aleksandra II.

Kraljev rođendan je bio jugoslovenski nacionalni praznik. Proslavio ga je kao i prethodne godine na Bledu, gde  su priređene manifestacije i svečana proslava Sokola i svih drugih nacionalnih i patriotskih organizacija. U celoj zemlji održane su svečane proslave a posebno u Beogradu  gde je tradicionalno održan veliki defile vojske na Banjici.

U Parizu 19.oktobra 1938 umro je i najstariji Karađorđević knez Arsen, otac kneza Pavla.

Knez Arsen je  bio brat starog kralja Petra, bio je profesionalni vojnik, neverovatne hrabrosti učestvovao je u desetak ratova i dvadesetak dvoboja. Bio je avanturista o čijem životu bi se mogao napisati odličan roman.  Sa njim je otišao jedan vek i poslednji od stare generacije Karađorđevića.

U DECEMBRU 1938. godine održani su parlamentarni izbori na kojima je opet pobedila Vladina kandidatska lista JRZ, ali je i udružena opozicija dobila značajan broj glasova.  Knez Pavle koji je olučio da smeni dosadašnjeg predsednika vlade, Stojadinovića uticao je na pojedine ministre da podnesu ostavke i da dođe do krize vlade.  

Knez Pavle se žalio na Stojadinovićevo diktatorsko držanje, pretenzije da zauzme položaj vođe što njemu nikako nije odgovaralo i ličilo je na situaciju iz susedne Italije gde je sva vlast bila skoncentrisana u rukama Musolinija a kralj Viktor Emanuel i njegova porodica   bili su samo njegova senka bez ikakve vlasti i uticaja.

Knežev kandidat Dragiša Cvetković obrazovao je vladu već 6. februara 1939. Vladu su sačinjavali gotovo isti ministri iz JRZ.

Smenjeni predsednik vlade Stojadinović nastavio je političku aktivnost kao opozicija novoj vladi i osnovao je Srpsku radikalnu stranku. Pokušavao je da osnuje novu partiju ali je ubrzo 1940. godine uhapšen i interniran u unutrašnjost a u martu 1941. proteran iz zemlje, predat edngleskim vlastima koje su ga prinudno smestile na ostrvo Mauricijus.

Kraljica Marija, braća Tomislav i Andrija i rođaci su se vratili iz Engleske u martu 1939.  i  Uskršnje praznike proveli u Beogradu. Kraljica je ostala u Beogradu a ostali su se posle nekoliko dana vratili u Englesku.

KRALj Petar je veliku maturu položio  u junu 1939. godine. Na svečanosti prilikom predaje svedočanstava prisustvovali su pored kraljice Marije , kneza Pavla i kneginje Olge i ceo profesorski kolegijum . Dobio je tradicionalni poklon štap i zapalio prvu legalnu cigaru uz dozvolu majke. Kralj Petar je počeo sa pripremama za upis na fakultet.

U zemlji je vladala politička napetost zbog italijansko – albanske krize. Jugoslovenska vojska je zbog neposredne ratne opasnosti mobilisana i ta mobilizacija je trajala tri dana. Pokazalo se da su mobilizacijski centri suviše udaljeni i da se nalaze van puteva u zabitim mestima. Mobilizacija je sasvim pormetila saobraćajni sistem na železnici i putevima jer su mase ljudi putovale iz jednog dela zemlje u drugi u nastojanju da stignu do mobilizacijskog centra. Tako su regruti slati  npr. iz Slovenije u Makedoniju što se pokazalo kao pogrešno . Kralj je, iako još dečak, smatrao da vojska treba da bude organizovana po teritorijalnom principu, ali bez obzira na to ništa nije preduzeto po tom pitanju .

U to vreme su kraljica Marija i Petar odlučili da odu iz Beograda u Topolu. Sa njima su pošla i dva Petrova prijatelja.

U TO VREME provodio je večeri pripremajući se za studije prava  koje je trebalo da počnu u oktobru. Na kraju letovanja u avgustu Petar je sa velikim interesovanjem čitao novine i ulazio u žestoke rasprave i debate, na poselima članova Sokola i njegovih prijatelja,  koje su se vodile oko logorske vatre. Svet je bio u kovitlacu, Hitler je postajao sve arogantniji u svojim pretnjama Poljskoj i sve je bliža bila opasnost od rata.

Naravno Petra i njegove prijatelje najviše je interesovala naša unutrašnja politika koja je inače bila u alarmantnom stanju. Usled stalnih nemira koje su organizovali Hrvati došlo je do destabilizacije zajedničke države. Kao pokušaj da se izađe iz te krize premijer Cvetković  je bio zaključio sporazum sa predsednikom Hrvatske seljačke stranke sa namerom da stvore hrvatsku državu u okviru teritorije Jugoslavije. Za bana banovine Hrvatske postavljen je dr Ivan Šubašić. Hrvatska je dobila široku autonomiju sa dopuštenjem da samostalno odlučuje o većini svojih pitanja. Dr Maček je postao zamenik premijera jugoslovenske vlede, dr. Šutej ministar finansija, a mnogi drugi položaji u vladi dati su članovima Hrvatske seljačke stranke .

Neprijatna iznenađenja

POSLE mature, leto 1939. godine mladi kralj Petar je proveo putujući po zemlji. Na putu od Miločera do Bleda, doživeo je najneprijatnija iznađenja i to baš na delu Dalmatinske obale naseljene Hrvatima. Tu je prvi put bio prilici da čuje kako narod skandira „Nek živi Maček !“. Kad je stigao u Split video je more hrvatskih zastava i tek po koju jugoslovensku.  Zbog svega toga i još zbog nekih incidenta koji su se dešavali to putovanj  mu je ostatlo u rđavom sećanju.

SUTRA: STUDIJE VOJNIH VEŠTINA U VREME UZBIJANjA RATA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota