FELJTON - STUDIJE VOJNIH VEŠTINA U VREME IZBIJANJA RATA: Zajedno sa grupom pitomaca Vojne akademije, kralj je odlazio na vojne vežbe

KRALjICA Majka i kralj Petar otišli su sa Bleda dan pre 1. septembra i nemačkog napada na Poljake. Dok su stigli na stanicu, u Beograd, već su obavešteni da je Drugi svetski rat počeo. Na Dedinju su ostali tek toliko da prepakuju torbe i nastavili su direktno za Topolu.

ŠPALIR Kralj Petar pozdravlja okupljene oficire, Foto Arhiv Jugoslavije

Dva dana kasnije Engleska je objavila rat Nemačkoj, a za njom je sledila Francuska. Mladi kralj je mislio da i Jugoslavija i Rumunija treba da uđu u rat na strani antihitlerovskih snaga, ali jugoslovenska vlada je izjavila da se kriza nas ne tiče i da ćemo ostati striktno neutralni . Kralju se činilo da je ovakav stav vlade bio nečastan i da bi kralj Aleksandar da je živ sigurno ponudio pomoć Poljskoj istog trenutka kad je bila napadnuta.

SVAKI slobodan kralj je trenutak koristio za slušanje novih vesti i polako je počeo da menja mišljenje o držanju naše vlade po pitanju neutralnosti. Nemačka je svu svoju silu upotrebila u borbi protiv ove herojske zemlje. Poljaci su se branili veoma herojski ali nisu ništa mogli da učine sa svojom znatno slabijom vojskom, konjicom i vazdušnim snagama protiv znatno nadmoćnijih nemačkih štuka i oklopnih divizija. Sve šti su Britanci i Francuzi uradili bilo je  što su objavili rat, poslali nekoliko patrola u Sar i bacili hrpe letaka u Nemačku.

Ovaj rat je bio veliko razočarenje za kralja Petra koji je očekivao da će jaka francuska vojska i britanske ekspedicione snage izvršiti snažan napad na Zigfridovu liniju, a očekivao je i velike podvige RAF-a. Kralj je uvideo da je naša vlada ispravno postupila jer da smo ušli u rat protiv Nemačke bili bi smo zbrisani čim Nemačka završi sa Poljacima. U tom trenutku Italijani su još mirovali a kralju je bilo jasno da bi nam u slučaju uključenja Italijana u rat preti znatna opasnost. Sve ovo učinilo je da kralj shvati da je njegova kritika vladi bila prilično neopravdana.

Sredinom septembra, kralj se vratio u Beograd gde se u Dvorcu na Dedinju pripremao za početak studija prava i vojnih veština. Takođe je pripremio i uniformu pitomca Vojne akademije. Kralj je bio srećan zbog toga, bila je to njegova prva zvanična i „prava“ vojna uniforma. Do tad se slikao još kao dete u vojničkoj uniformi i kopnene vojske i mornarice, ali ovo je bila uniforma izuzetne lepote i predstavljala je njegov potpuni raskid sa dečaštvom. Postaje kadet Vojne akademije učiće školu posle koje će postati oficir kao što su bili i njegov otac i deda i bio je zaista ponosan zbog toga.

PRVOG oktobra je bio predstavljen generalu Kosiću koji je postao njegov nov guverner kao i profesorima na fakultetu i oficirima koji je trebalo da mu drže nastavu.

Za kraljevo obrazovanje odabrani su najbolji stručnjaci: profesor Mihailo Konstantinović tada na položaju ministra predavao je Privatno pravo, vanredni profesor Milan Vladisavljević – Opšte državno i međunarodno pravo, vanredni profesor Miloš Radojković – Istoriju diplomatije, vanredni profesor Milan Žujović – Narodnu ekonomiju.

Za vojne predmete (taktiku, fortifikacije, pravila službe, istoriju ratne veštine) angažovani su pukovnik Miodrag Rakić, major Vjekoslav Kolb, a  neke predmete preuzeo je i njegov guverner general Kosić.

Dani koje je provodio u učenju bili su prilično ujednačena mešavina predavanja i vojnih vežbanja. Svakog jutra od 8 do 10.30 imao je dva časa studija prava; od 11 do 12 čas iz vojnih predmeta; od 12 do 12.30 vežbe, prve nedelje sam sa kapetanom a kasnije zajedno sa odeljenjem regruta. Posle podne je imao dva časa od 3 do 5, jedan o istoriji diplomatije i tri puta nedeljno časovi opšte ratne istorije. Posle nekoliko nedelja popodnevni časovi su se sveli na samo jedan nedeljno jer je vojna obuka zauzimala svo preostalo vreme.

Zajedno sa grupom pitomaca Vojne akademije, kralj je odlazio na obližnji vojni poligon gde su vežbali i učili se da primaju zapovesti i da ih daju, ili su išli na gađanje koja su se obavljala nekoliko kilometara južno od Beograda gde su upućivani u tajne lakih i teških mitraljeza, protivavionskih „breda“ i „erlikona“ kao i starih pištolja 7,5 mm.

PRILIKOM upoznavanja Renoovog tenka iz 1924. imao je iz prve ruke priliku da se upozna sa dotrajalim naoružanjem. Dok je bio u tenku, najpre je spala gusenica i vojnicima je trebalo dvadeset minuta da je vrate, a zatim posle nekog vremena tenk se zapalio.

Krajem novembra 1939. kraljica majka je otišla za Englesku. Kralj je ako se ne računa osoblje ostao sasvim sam na Dvoru. Najbliži od svog osoblja bio mu je Radenko, njegov sobar koji je došao kod njega kad mu je otac poginuo.

KRAJEM maja 1940. godine general Kosić je radi boljeg upoznavanja zemlje i okolnosti u njoj poveo kralja na putovanje po raznim delovima Jugoslavije. Jedne večeri krenuli su vozom za Kragujevac i sledećeg jutra su posetili najveću fabriku oružja u Jugoslaviji, koja je u to vreme pravila mauzerke, lake puškomitraljezem, minobacače kalibra 81 mm i protivavionske puškomitraljeze kalibra 12 mm kao i municiju za njih.

Veliki deo mašina u fabrici bio je uvezen iz Čehoslovačke „Škode“ neposredno pre nego su je okupirali Nemci, a nadzor i rad na njima su vršili čehoslovački inženjeri i radnici koji su došli da pokažu kako se radi na njima, srećni što mogu da nastave život i rad u slobodi. Kralj je bio impresioniran brzinom proizvodnje ali i preciznošću pušaka.

Iz Kragujevca su nastavili za Kraljevo. Posetili su manastir Žiča gde su krunisani svi srpski kraljevi, a zatim i državnu fabriku aviona koja je proizvodila avione za izviđanje „brege model 1919“ i upravo podešavala mašine za proizvodnju bombardera „dornije 17“ prema licenci. Tu je kralj upoznat sa  činjenicom da su Nemci dali pogrešne specifikacije i kada su proverena merenja na četiri aviona dornije koji su isporučeni iz Nemačke utvrđeno je da ne odgovaraju tako da je zbog toga poslata komisija u Nemačku...

Ovo je mladog kralja zabrinulo jer gomilali su se oblaci nad zemljom i rat se približavao, a naoružanje naše vojske je bilo nikakvo.

RAZGOVORI SA STRICEM

U SVOJIM memoarima kralj Petar se seća da je jednom prilikom dugo pričao sa stricem, knezom Pavlom, o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Knez je istakao da su kraljevi pogledi ispravni i opravdani, ali mu je objasnio kako smo mi i ostatak civilizovanog i demokratskog dela sveta u bespomoćnoj situaciji. Rekao je da je naša nacionalna dužnost da održimo i izgrađujemo sopstvenu zemlju, da kad veće demokratske nacije krenu u  ofanzivu protiv Nemačke, ravnopravno da uzmemo učešće. Uspeo je da ubedio kralja Petra da je u tom trenutaku to najispravniji stav.

SUTRA: NAROD KLIČE KRALjU I NOSI NjEGOVE SLIKE

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - SVE OČI EVROPE UPRTE U NAJMALAĐEG VLADARA: U koledžu Sendroid Patar je bio razvrstan u odeljenje za inteligentnije učenike

05. 09. 2023. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - PRVI KORACI U HOTELU „KLERIDž“ U LONDONU: Od ranog detinjsta Petar je gajio interesovanje za automobile i tehniku

04. 09. 2023. u 18:00

Feljton

0 5

FELjTON - POČINAK PORED OCA: Kralj Petar II je bio jedini monarh koji je sahranjen na tlu Sjedinjenih Američkih Država

03. 09. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije