FELJTON - NAROD KLIČE KRALJU I NOSI NJEGOVE SLIKE: Za samo jedan sat pučisti su zauzeli najvažnije državne institucije

Јевђа А. Јевђевић

08. 09. 2023. u 18:00

NA SEDAMNAESTI rođendan 6. septembra 1940. proizveden je u čin potporučnika. Bio je u avijatičarskoj uniformi.

ФЕЉТОН - НАРОД КЛИЧЕ КРАЉУ  И НОСИ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ: За само  један сат пучисти  су заузели  најважније  државне  институције

Demonstranti sa slikama mladog kralja Petra, Foto Muzej Jugoslavije

Istog dana u Ljubljani, prilikom otkrivanja spomenika svom ocu prvi put se obratio javnosti, održao kraći govor i svečano otkrio spomenik. Na ovoj svečanosti sa njim su bili i knez namesnik Pavle, kneginja Olga i njihova deca kneževi Aleksandar i Nikola.

Kralj je na svojim naučno – školskim putovanjima posetio Šumadiju, istorijsku Rašku sa drevnim manastirima, Pomoravlje sa Nišom – Ćele kulom i Sićevačku klisuru.

Na svom trećem putovanju kralj je obišao krajeve hrvatskog dela svog naroda. Sa kraljem je bio i knez Aleksandar u uniformi konjičkog redova, a pratili su ih članovi vojne i civilne kuće Nj.V. kralja. Prvi ađutant kralja, general Nikola Hristić, upravnik dvora general Jovan Leko i guverner general Kosić.

Tom prilikom obišli su Đakovo gde ih je dočekao biskup Anton Akšamović koji im je pokazao Katedralu gde je održao molitvu za zdravlje i dug život kralja i posle pokazao i grob biskupa Štrosmajera. Potom je Kralj posetio Kutjevo, Slavonsku Požegu i Lipik .

Krajem oktobra iste godine učestvovao je na velikim vojnim manevrima u okolini Beograda. Na ovoj vojnoj vežbi bio je u ulozi pomoćnika komandira čete. Cilj je bio isprobati vojnu opremu koja je nabavljena. Prilikom manevra došlo je do velikog broja povreda, na videlo su izašle mnogobrojne greške  raznih zapovesti, videlo se da su vojnici preopterećeni ratnom opremom ali se pokazalo i to da je borbeni moral  u trupama veoma dobar.  

KRALj se puno interesovao za tehniku poznavao je naoružanje kako naše vojske, tako i stranih sila. U svojim meomarima detaljno opisuje naše naoružanje posebno naše vazdušne snage, ali i kritikuje metode koje su bile ustaljene u našoj vojsci pred rat.

„Metode u obuci vojske bile su takođe zastarele, a suviše se insistiralo na teorijskom znanju i  površnoj mudrosti dok su ljudi bili jadno opremljeni, a jedva da je bilo motornih vozila za prevoz trupa i opreme“.

Dvadeset osmog oktobra 1940. Grčku su napale italijanske trupe iz svojih baza u Albaniji.

Posle nekoliko nedelja videlo se da Grčka uspeva da se svojim snagama odupre neprijatelju, ovo je bio prvi put posle herojske odbrane Poljske da se sile osovine susrele sa tako odlučnim otporom na kopnu. 

Božić 1941. je prošao na ustaljeni način donošenjem badnjaka u dvor, ali ovoga puta božićno slavlje je proslavio u Belom dvoru sa stricom Pavlom i njegovom porodicom.

Krajem januara Petru su ponovo  počele studije i on je u slobodno vreme dva – tri puta nedeljno odlazio do kuće svog strica dok je on primao dnevni izveštaj od ministra Dvora.

Ti izveštaji su se sastojali uglavnom od rezimea drugih izveštaja koje su slali naši ambasadori. Interesantni ali veoma uznemirujući izveštaji stizali su od našeg poslanika u Berlinu koji je bio u teškoj situaciji.

Krajem februara ovi sastanci su iznenada prestali. Kralj je držan u potunom neznanju o događajima narednih nedelja. U dvoru i u gradu je rasla napetost.

VLADA Cvetković – Maček potpisala je sa Silama osovine  25.marta 1941. u dvorcu Belvedere u Beču sporazum o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.  Posebnim tačkama bile su navedene odredbe da će Nemačka i Italija poštovati suverenitet i integritet jugoslovenske  teritorije, i da za vreme trajanja rata sile Osovine neće tražiti prolaz niti transport svojih trupa preko teritorije Jugoslavije. Niti će tražiti vojnu pomoć od Jugoslavije. Bez obzira na ove odredbe koje su bile vrlo povoljne po nas, sporazum je jako loše prihvaćen .

Još pre nego što su ministri otišli za Beč, pomoćnik komandanta vazduhoplovnih snaga, general Mairković predvideo je da će Jugoslavija biti bačena u rat na strani sila osovine i osećao da mora učiniti sve da to spreči. Znao je da je zemlji u kritičnim momentima potreban vođa, potražio je nekog među ljudima kojima je verovao i koje je poštovao i ponudio položaj vođe puča Krasojeviću banu Moravske banovine, genaralu Milanu Nediću vojnom ministru, Aleksandru Stankoviću komandantu kraljeve garde, generalu Bogoljubu Iliću i generalu Simoviću. Kako su svi pre njega odbili general Dušan Simović je prihvatio odgovornost i obećao da će ako puč uspe biti vojni i politički šef zemlje .

Vojni puč je započeo 27. marta u 2. 20 časova rano ujutru. Za samo jedan sat pučisti su zauzeli najvažnije državne institucije (zgradu Đeneralštaba, radio stanicu, Glavnu poštu) i uhapsili predsednika vlade Cvetkovića i članove njegove vlade.

Kako se znalo kraljevo raspoloženje i patriotska i slobodarska uverenja pučisti su računali na kralja kao na glavnu polugu prevrata a da ga prethodno nisu ni obavestili šta pripremaju .

SOBAR je u 6 sati probudio kralja i obavestio ga da se u gradu nešto događa. Onda je došao  njegov guverner đeneral Kosić i počeo da vrši pritisak na kralja da se pučistima pruži otpor. Na generalov predlog otišao je u štab Garde na Banjicu i izvršio smotru gardista da bi proverili njihovu spremnost da brane kralja. Komandi artiljerijskog puka garde naređeno je da topove okrenu prema gradu.

U međuvremenu podeljeni su portfelji u novoj Vladi i napisan kraljev govor, samo što pučisti nisu mogli da dođu do kralja da potpiše svoju proklamaciju. Da ne bi gubili vreme pošto nisu mogli da uđu u Dvor, pučisti su odlučili da proklamaciju o stupanju na presto pročita oficir koji je imao sličan glas kao kralj.

Narodu se obratio patrijarh Gavrilo ispred patrijaršije i istakao kralja Petra kao glavnog nosioca narodnog ideala.

Demonstracije su predvodili vođe i članovi nacionalnih udruženja „Sokola“ i „Narodne Odbrane“ koji su nosili kraljeve slike i uzvikivali njegovo ime.

Za to vreme u vladi je vladalo velika napetost. Još uvek nisu došli do kralja koji je bio i dalje u Dvoru, čuvan od jedne čete gardista.Knez namesnik je bio u Zagrebu gde se zaustavio sa vozom, a ostala dva namesnika su bila na Dvoru.

I NA DEDINjU  je raslo uznemirenje, kralj je već više puta na radiu čuo „svoj“ govor i shvatio je da je prevrat već izveden. Knez Pavle je iz Zagreba stigao u 7 posle podne sačekao ga je general Simović koji ga je odveo u Ministarstvo rata gde je knez potpisao dekret o svojoj ostavci na mesto namesnika.

Kralj je na Dvoru sačekao kneza  koji ga je obavestio da je podneo ostavku i da on sad ima sva kraljevska ovlašćenja i odgovornosti.

Ubrzo posle toga stigao je  general Simović i kralj je potpisao akt kojim ga imenuje za premijera, kao i proklamaciju koja je već pročitana na radiu kao njegova.

Kralj je pomogao stricu knezu Pavlu i njegovoj porodici da se brzo spakuju i u ponoć ih je isparatio u izgnanstvo. „Bilo je to tragično zbogom čoveku koji je bio moj najbliži prijatelj i zaštitnik. Iako srećan što sada možemo da nastavimo sa našom novom politikom nezavisnosti, veoma mi je bilo žao videći ga kako ide i dok sam ga posmatrao kako odlazi osećao sam veoma snažno svoju novu odgovornost i moju nepripremljenost za nju.

Masovne demonsracije

ČIM se saznalo za izvršenje prevrata 17. marta 1941. godine narod je izašao na ulice prvenstveno da bi  manifestovao zadovoljstvo  zbog dolaska kralja na presto i proslavio taj srećan događaj. Masovne demonstarcije odanosti kruni bile su u Beogradu i u većim gradovima Srbije. Narod je klicao kralju Petru nosio slike patrijarha Gavrila.

SUTRA: POSLEDNjI POGLED NA RODNI I VOLjENI GRAD

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Sipaj 20 litara goriva i osvoji Mercedes u MOL Serbia nagradnoj igri