PARISKA IZLOŽBA KAO NAJAVA DVADESETOG VEKA: Srpski paviljon u Parizu svojio je 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja

POSLE izložbe u Čikagu, jedna od najvažnijih svetskih izložbi svih vremena, možda i najvažnija, bila je Svetska izložba u Parizu 1900. godine.

Foto Vikipedija

Exposition Universelle 1900 bio je zvanični naziv jubilarne svetske izložbe održane u Parizu, prestonici Francuske, koja je trebalo da pokaže dostignuća prethodnih vekova, u kojima je Pariz, na neki način, dugo bio „centar sveta“, kao i da da podsticaj novom 20. veku.

Izložba je trajala od 15. aprila do 12. novembra 1900. Posetilo ju je više od 50 miliona posetilaca, što je broj koji je sledeća nadmašila tek Svetska izložba u Osaki 1970. Donela je Francuskoj prihod od 7 miliona ondašnjih franaka.

Posebna komisija kojoj je predsedavao Gustav Ajfel je zlatnom medaljom nagradila Lavra Proskurjakova za projekat mosta preko reke Jenisej kod Krasnojarska. Sajam je okupio više od 76.000 izlagača, na prostoru od 1,12 kvadratnih kilometara. Za ovu izložbu je podignuto mnogo zgrada i objekata, koji su i danas ponos Pariza; Stanica Lion, Stanica d'Orsej (danas je pretvoren u Muzej d Orsej ), Most Aleksandra Trećeg, Grand Pale, ....... Za ovu veliku manifestaciju puštena je u rad i prva linija Pariskog metroa poznata kao "Linija 1". ( Na ovom mestu moramo da podstima da se u pojedinim glasilimo često pojavljuje da je za ovu priliku podignut i Ajfelov toranj. Međutim, ovaj simbol Pariza, iako se nalazio u samom centru sajmišta, podignut je za prethodnu svetsku izložbu koja je u francuskoj prestonici bila 1889.godine.)

Održana je u centralnim delovima Pariza i na obalama Sene između njih, sa još jednom dodatnom izložbom. U okviru izložbe održani su mnogi međunarodni kongresi i drugi događaji, uključujući Letnje olimpijske igre 1900. godine.

NA SAJMU su prikazane mnoge tehnološke inovacije, uključujući panoramski točak, pokretni trotoar, prvu redovnu putničku trolejbusku liniju, pokretne stepenice, dizel motore, električne automobile, baterije sa suvim ćelijama, električna vatrogasna vozila , zvučne filmove, telegraf (prvi magnetni audio rekorder), galalit i matrjoške. Prvi put je prikazana instant supa, američke proizvodnje, na izložbi je i Rudolf Dizel izložio svoj motor, nazvan po njemu. Bilo je mnogo panoramskih slika, kao i novih panoramskih tehnika, kao što su Sinerama, Mareorama i Transsibirska železnička panorama.

Velika izložba 1900. je privukla međunarodnu pažnju na stil Art Nuvo. Izložba je Francusku predstavila kao veliku kolonijalnu silu, kroz brojne paviljone izgrađene na brdu palate Trokadero.

Treba reći da se veština što se tiče samog izlaganja usavršavala od izložbe do izložbe. Postupno se formiraju strogi zahtevi za izložbene paviljone, za izlaganje proizvoda. Do kraja veka stil secesije imao je veliki uticaj na svetske izložbe, potiskujući svojim racionalizmom nemarnost eklekticizma. Uticaj Art Nuvoa postao je jasan na Pariskoj izložbi 1900. godine. Postoji podela ne samo po zemljama i proizvođaču, već i po industrijskim odsecima. Izrađuju se modeli, prikazuju se proizvodni procesi. Stalno su se usavršavali i stari načini prikazivanja, diorame i panorame (prvu dioramu u Parizu su 1822. postavili Duger i Batan u zabavne svrhe). Slike i gravure koje prikazuju fabričke hale zamenjene su maketama tih fabrika, pa čak i dioramama. Tehnološki napredak zahtevao je da se u izložbenim štandovima koriste crteži, tablice, dijagrami i najnoviji izum - fotografija.

VEĆ NA prvoj svetskoj izložbi 1851. godine pojavio se problem kretanja posetilaca po izložbenom prostoru. Tako je stvoren prvi izložbeni sistem prevoza (omnibusi). Kasnije, na izložbi u Čikagu (1893.) prvi su put korišćeni "pokretni trotoari" koji su dnevno na pokretnoj traci prevozili i do 10 hiljada posetilaca. Postojao je problem umora posetilaca. Organizacija rekreacijskih područja dovela je do stvaranja cele industrije zabave, što se poklopilo sa željom organizatora da nadoknade ogromne troškove i, kako su tada rekli, "ne igraju više u žalosnom deficitu". Tu su pomogla pozorišta, restorani, kao i razne atrakcije, isplativi spektakli, takozvani „NOKTI“.

Duh profita privukao je novitete u tehničkim idejama i doneo napredak u industriju zabave: električnu energiju, bioskop. U Parizu se "izložba kao takva... povukla u drugi plan pred spektaklom". Ideja za stvaranje dečjeg grada zabave "Diznilend" u Americi je rođena sredinom 20. veka kada je Dizniju, animatoru i poslovnom čoveku, došao u ruke album "Svetska izložba u Parizu 1900.".

Jedno od upečatljivih dostignuća vezanih uz korišćenje električne energije u tehnologiji je razvoj metalurgije aluminijuma. Aluminijum se smatrao skupim metalom, ali od trenutka kada se za njegovu proizvodnju počela da koristi električna struja, cena mu je pala deset puta. Aluminijum je počeo da se koristi za automobilske delove i za žice električnih instalacija. Francuzi su na izložbi prikazali most od aluminijuma dužine 15 m i težine 1500 kg. Izložba iz 1900. godine omogućila je praćenje neverovatnih uspeha aluminijumske industrije...

NA IZLOŽBI u Parizu posetioce su ponovo iznenadile sijalice ruskog inženjera Aleksandra Lodyginova. Kad je štampa podigla buku oko Edisonovih sijalica sa vlaknima od bambusa, autori kataloga Svetske izložbe opisali su Lodyginove eksperimente na proizvodnji sijalica i podsetili: "Iz ovoga proizilazi da je proizvodnja ugljena za sijalice kalciniranjem organskih proizvoda prvi put korišćena u Rusiji , a ne u drugim zemljama." Ali, poznavaoce je još više oduševio najveći trofazni dinamo na svetu snage 4500 KS po ideji i nacrtima Mihaila Osipoviča Dolivo-Dobrovolskog. Izgradila ga je fabrika za električne svetiljke u Berlinu.

U izveštajima sa 4. Međunarodnog elektrotehničkog kongresa, održanog u Parizu tokom izložbe, glavni rezultati ruske kreativnosti u području elektrotehnike predstavljeni su celom naučnom svetu u publikaciji objavljenoj na ruskom i francuskom jeziku "Esej o radu Rusa u elektrotehnici od 1800. do 1900“.

Svetska izložba u Parizu značila je mnogo i za Srbiju! Prvih godina posle dobijanja nezavisnosti 1878. godine, Srbija je sklopila trgovinske sporazume sa svim najrazvijenijim državama Evrope. Poziv da učestvuje na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine mlada shvatila je veoma ozbiljno. Sem toga, bila je to nova prilika za međunarodnu afirmaciju, ostvarivanje novih kontakata, predstavljanje nacionalnih ciljeva i čvršće vezivanje za Francusku.Formiran je Odbor za izložbu u Parizu, koji je okupio istaknute profesore i stručnjake iz različitih oblasti. Svi listovi su objavili poziv odbora da se se građani koji imaju neki svoj vredan proizvod, prijave za učešće na Svetskoj izložbi. Srbija je u Parizu nastupila sa mnogo različitih proizvoda (vino, hrana, tkanine, minerali). Uspeh srpskih izlagača bio je veliki. Osvojeno je 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja.

NASTUPA ERA AUTOMOBILA

IZLOŽBA u Parizu, u praskozorje dvadesetog veka, najvaila je eru automobilske industrije. Evo teksta jednog savremenika o koji najavljuje njenu budućnost: "Može se reći da od 1900. Pariskom izložbom, počinje nova era u Evropi sa razvojem automobilizma i zamenom fijakera sa konjima na ulicama gradova. Verovatno će u 20. veku automobili zameniti konjske zaprege. Izložba automobila na Pariskoj izložbi je to, čini mi se, u potpunosti potvrdila. Bili smo iznenađeni brojem automobila na izložbi. Isto se može reći i za automobile na ulicama Evrope, uglavnom u Berlinu, a posebno u Parizu. U Parizu postoje čak i fijakeri koji rade kao taksi. Od francuskih automobila pažnju na sebe skrenula su braća Pežo…"

SUTRA: SRBIJA JEDINA MONARHIJA NA PETOJ IZLOŽBI U PARIZU

Preporučujemo

Feljton

0 0

POSTALE SU MEĐUNARODNI DOGAĐAJI: U San Francisku je 1915. bila izložba u vreme najveće ofanzive Nemačke na Srbiju

16. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

SVETSKA IZLOŽBA EKSPO STARIJA OD OLIMPIJADE: Za stanovnike Zemljine kugle decenijama su bile mnogo interesantnije, privlačnije i uzbudljivije

15. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

SVETSKA IZLOŽBA DONOSI PROFIT I POSAO ZA SVE NAS: Srbija imala najveći broj glasova u sva četiri kruga glasanja za EKSPO 2027.

14. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

TESLIN TRIJUMF NA ČIKAŠKOJ IZLOŽBI: U Teslinim staklenim cevima zasijalo je ime srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja

17. 01. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije