FELJTON - SKRIGINOV TITOV PORTRET NA NEMAČKOJ POTERNICI: Aleksandar Čerepov snimao je skečeve po ugledu na filmove Čarlija Čaplina

Пише: Драго Делић

17. 03. 2024. u 18:00

RUSKI emigranti unapredili su profesionalni nivo srpske i jugoslovenske kinematografije, dakle svih zemalja nastalih raspadom druge Jugoslavije.

ФЕЉТОН - СКРИГИНОВ ТИТОВ ПОРТРЕТ НА НЕМАЧКОЈ ПОТЕРНИЦИ: Александар Черепов снимао је скечеве по угледу на филмове Чарлија Чаплина

Žorž Skrigin 1943.godine, Foto "Vikipedija"

Ključnu ulogu u počecima srpske kinematografije odigrali su naši stvaraoci poput Svetozara Botorića, Čiča Ilije Stanojevića, Braće Savić, Đoke Bogdanovića, Koste Novakovića, Miodraga Mike Đorđevića. Kada je reč o ruskim emigrantima, poseban pečat ostavio je Aleksandar Filipovič Čerepov (1893-1946) inače  pozorišni glumac, pedagog i reditelj, školovan na Moskovskom hudožestvenom teatru, u Beogradu prvi put nastupa u novembru 1929. godine na sceni Narodnog pozorišta u Manježu sa predstavom „Smrt Ivana Groznog“, Alekseja K. Tolstoja, kao režiser i glumac glavne uloge.

Sredinom dvadesetih godina radio je u Narodnom pozorištu u Rigi, a u Beograd je stigao u proleće 1929. godine, preko, verovatno poslovnog zadržavanjau Čehoslovačkoj i Austriji.

Njegov dolazak je privukao pažnju javnosti, pokazao se kao idealna ličnost da vodi Školu pozorišne umetnosti, koja je već bila u osnivanju pri Ruskom kulturnom odboru kojim je predsedavao dr Aleksandar Belić. Škola je dobila besplatan prostor u Akademiji nauka, a Čerepov je širio svoju popularnost preko emisije recitovanja na Radio Beogradu i gostovanja po većim gradovima sa glumicom Tatjanom Jablokovom.

Čerepov je bio veoma prodoran pa je postao tema čaršijskih priča. Poznate su njegove svađe sa velikim rediteljem Jurijem Rakitinom, koje je prenosila i beogradska štampa.

Rakitin ga je optuživao za lažno predstavljanje. Navodno, nije radio na prestižnom Moskovskom hudožestvenom teatru, nego u Litvaniji, a pažnju javnosti privukao je na ime rada u Moskvi. Deo te netrpeljivosti verovatno je dolazio otuda što je i supruga reditelja Rakitina Julija vodila privatnu glumačku školu, pa su bili konkurenti. Kako god, Čerepov je bio veoma produktivan, najpre se bavio pedagoškim radom. Kada je u Ruskom domu osnovano „Rusko dramsko pozorište za narod”, postavljen je za njenog rukovodioca.

PRVA sezona 1933/4. imala je 57 predstava, od čega preko 20 premijera, a povodom 70. rođendana Branislava Nušića, izveden je komad „Ožalošćena porodica” na ruskom jeziku. Pozorište se izdržavalo od sopstvenih prihoda, što ukazuje na to da je dobro radilo, jer je pred početak rata angažovalo tridesetak članova. Publiku su privukla dela ruskih klasika: Tolstoja, Turgenjeva, Čehova, Dostojevskog, Ostrovskog, Puškina, ali i zapadnih i domaćih autora, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da je u Beogradu živela najbrojnija ruska kolonija, pa je i to jedan od razloga što su predstave bile veoma posećene.

Dve godine pred rat, Čerepov radi u Narodnom pozorištu u Banja Luci, a rat ga zatiče u Nišu na dužnosti reditelja u Oblasnom narodnom državnom pozorištu, gde je režirao više predstava. Jedna od njih je „Mirandolina” Karla Goldonija, koja se davala u novembru 1941. godine za vreme okupacije. Sve kulturne ustanove u okupiranoj Srbiji potpale su pod upravu nacističkog Propagandnog odeljenja„Jugoistok”u okviru kojeg Čerepov nastavlja da rukovodi jednom ruskom trupom. Zbog te saradnje morao je da napusti Beograd u oktobru 1944. godine. Otišao je u Nemačku, gde je i umro 1946. godine.

Dva nezavršena humoristička ostvarenja, Čerepovu su obezbedila mesto u srpskoj kinematografiji. „Nespretni Buki” je originalna humoristička mini-serija iz epohe nemog filma, u kojima glavni junak pokušava da se snađe i uklopi u svakodnevna dešavanja na kupalištu, u gradu, na aerodromu. Ovaj serijal nije završen, nije poznato zbog čega, pošto je snimljen 1932/3. godine.

Jugoslovenska kinoteka čuva nemontiran materijal „Nespretnog Bukija“, a može da se nađe i na pojedinim kanalima na Jutjubu. U ovim kratkim filmskim komadima mogu se videti kupalište na Savi, most na Savi, stari aerodrom - na lokaciji današnjeg Erport sitija na Novom Beo- gradu. Bukija glumi tada poznati komičar Ilija Konfino, a njegovu saputnicu čuvena Olga Solovjeva, kao statisti se pojavljuju polaznici njegove Filmske škole.

Scenografiju i muziku potpisuju braća Nastasijević, Živorad i Svetomir. Međutim, veći deo tog serijala, nažalost, nije sačuvan, a Čerepov nije ni snimio nove epizode.

Snimio je i tada veoma popularne skečeve „Avanture doktora Gagića” po ugledu na filmove Čarlija Čaplina. I taj materijal nije sačuvan, ostali su samo neki kraći skečevi.

ŽORŽ Skrigin doživeo je veliku slavu u ratnim i poratnim godinama, a već u zrelom stvaralačkom periodu, kada je mogao da napravi možda najveća filmska ostvarenja, biva zaboravljen i zapostavljen. Rođen je u Odesi kao Georgije Vladimirovič Skrigin (1910-1997). Ostvario se kao fotograf, baletski igrač, filmski scenarista, snimatelj i režiser. Sa porodicom je došao u Srbiju, školovao se u Beloj Crkvi, a baletsku školu je završio u Zagrebu, gde počinje karijeru baletskog umetnika u Narodnom kazalištu. Iz hobija se bavio fotografijom, profesijom koja će mu doneti veliku popularnost i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji. Dobio je više međunarodnih nagrada, učestvovao na poznatim evropskim izložbama. Već početkom rata priključio se partizanima i umetničkoj grupi pri Vrhovnom štabu. Neke njegove fotografije obišle su svet, a njegov portret Tita našao se na nemačkoj poternici i ušao u jedan okupatorski časopis, a fotografija Majka Knežpoljka u školske udžbenike.

U nekim od njegovih ostvarenja velikani jugoslovenske i srpske glume ostvarili su svoje prve velike uloge: „Krvava košulja“ (Milivoje Živanović, Marija Crnobori, Raša Plaović); „Velika turneja“ (Olivera Marković, Antun Nalis, Pavle Vujisić), „Gospođa ministarka“ (Marica Popović, Severin Bjelić), „Mačak pod šlemom“ (Dragomir Bojanić Gidra, Pavle Vujisić), „Koraci kroz magle“ (Bora Todorović, Milan Srdoč), „Njih dvojica“  (Milivoje Živanović, Dragomir Felba), „Drug predsednikcentarfor“ (Mija Aleksić, OliveraMarković, Pavle Vujisić, Severin Bijelić, Pero Kvrgić, Tatjana Beljakova).

Neki njegovi filmovi kao što je komedija „Drug predsednik centarfor“ i „Mačak pod šlemom“, svrstavaju se u klasike srpske kinematografije.

U dokumentarnim filmovima kao što su „Peti kongres Komunističke partije“, „Revija jugoslovenskih igara“, „Dolinom Morave“, Skrigin je potpisan kao autor scenarija i režiser.

Dobitnik je najviših priznanja u socijalističkoj Jugoslaviji, između ostalih nagrade AVNOJ i SUBNOR za ukupan rad, Arene u Puli za životno delo, proglašen je za Majstora umetničke fotografije i u Zagrebu i u Beogradu.

U jednom intervjuu, istakao je da se povukao ranije nego što je želeo, jer i pored velikih zasluga nije mogao da dođe do novca za neke planirane projekte, nije mogao da probije „birokratske aparatčike koji su gospodarili izvorima novca”. Kao čovek kojeg stvaralački zanos nije napuštao ni u zrelim godinama, trebalo je da „obija pragove radnih organizacija” da bi obezbedio novac, što nije hteo da radi. Sahranjen je na Novom grobljuu BeograduuAleji zaslužnih građana.

USPEŠNA KARIJERA

POSLE rata Žorž Skrigin je objavio  monografiju sa fotografijama iz NOR, neke od njih su dragocene za istoriju Druge Jugoslavije. Fotoaparatom je pratio oba zasedanja AVNOJ, AFŽ i ostale događaje koji su prethodili stvaranju nove Jugoslavije. Izlagao je samostalno u Beogradu i inostranstvu. Njegove fotografije svrstavaju se među vredne istorijske dokumente, a kamerom i režijom zabeležio je neke prelomne istorijske događaje. Posle rata, Skriginova profesionalna aktivnost odvija se u Srbiji, više ga preokupira film, radi kao snimatelj, scenarista, režiser i direktor filma. Ostvario je veoma uspešnu karijeru u nekoliko igranih i desetak dokumentarnih filmova.

 SUTRA: PRVI INTEKONTINENTALNI LET PARIZ - BOMBAJ - BEOGRAD 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca