FELJTON - SRPSKI NARODNI SAVEZ TEMELJ ZAJEDNIČKE KUĆE: Iseljenici su za Srbiju krenuli da prolivaju svoju krv

VAŠE uvaženo preosveštenstvo vladiko Mitrofane, poštovani predsedniče Martiću i poštovani čelnici Srpskog narodnog saveza, dragi delegati 18. konvencije Srpskog narodnog saveza i ne manje dragi gosti, sve vas, okupljene u ovom prelepom Srpskom kulturnom centru u Virtonu, u večernje sate avgusta 28, leta Gospodnjeg 1999, želim da pozdravim u tri reči - Bog vam pomogao!

Foto: Arhiva Srpskog narodnog saveza – Pitsburg

Tri su razloga što izlazim pred vas, delegate na poslednjoj konvenciji Saveza u ovom veku i pred vaše cenjene goste.

Kao prvo, da izrazim zahvalnost, vama delegatima lično i svim članovima ovde prisutnim, što ste sačuvali maticu srpstva na američkom kontinentu - Srpski narodni savez. Preko vas zahvaljujem i svima koje vi ovde zastupate. A i sve one koje vi, svojom pravoslavnom verom i svojim srpskim duhom, oličavate. Zahvaljujući vama ova čestita starina, ovaj bezmalo stogodišnjak, živ je i krepak. Rezultat je to vašeg truda. Vi ste ga obnavljali, kao što su ga preporađala pokolenja američkih Srba pre vas. Znam i osećam da ni najmlađi među vama neće žaliti napora da mu život učine plodnim i dugovečnim. A i svi mi ćemo nastaviti da to činimo koliko nam god to naše moći dopuštaju.

Srpski narodni savez je srpska zajednička kuća. Uz Srpsku pravoslavnu crkvu, najveća i najznačajnija srpska ustanova u Americi. U Srpskom narodnom savezu nastavljaju svoj život i sva ona srpska bratska društva koja su postajala pre njega, a koja su se udružila u Srpski narodni savez na prvoj objedinjavajućoj konvenciji 1931. godine u Pitsburgu.

Želim da vam pokažem dve slike: prvog predsednika i osnivača SNS, koji se tada zvao Srpski pravoslavni savez Srbobran, Sava Hajdina i sliku vaših prethodnika sa te prve konvencije Srpskog narodnog saveza. I molim vas da im, bar sa nežnim uzdahom ili sa toplim osmehom, a zaslužili su i jedno i drugo, odate poštu.

Savez je za srpstvo u Americi i u svim srpskim zemljama učinio mnogo i pre te prve konvencije pod svojim današnjim imenom.

Foto: Arhiva Srpskog narodnog saveza – Pitsburg

Srpski iseljenici nisu dolazili u Ameriku punih džepova. Jedan od najvećih Srba 20. veka, i jedan od velikih svetskih naučnika, Mihajilo Pupin, stigao je u Ameriku 1874. godine sa svega 5 centi.

Većina njegovih zemljaka nisu imali ni toliko. Ti ljudi praznih, ali vrednih, žuljevitih šaka, bili su ljudi punog srca. Mada siromašni, oni su postavili temelje na kojima danas čvrsto stoji srpska kuća u Americi. Oni su gradili crkve, osnivali srpska društva, pokretali brojne srpske novine i časopise. Jedan od njih je i "Amerikanski Srbobran". Naš list neprekidno izlazi 93 godine. Ne postoji ni jedan drugi srpski list, ni u svetu ni u Jugoslaviji, koji bez prekida izlazi duže od devet decenija.

Čim je izbio Prvi svetski rat, 29. jula 1914. godine američki Srbi su  za samo šest meseci od početka rata mogli s ponosom da zaključe da su srpskom Crvenom krstu poslali robu - odeću, obuću, medicinsku opremu i lekove - u vrednosti od ondašnjih milion dolara. Koliko je to miliona dolara danas? Deset? Pedeset? Sto? A bili su to siromašni Srbi. Zahvaljujući višnjem Gospodu, a i velikom trudu vaših predaka, a i vas samih, američki Srbi danas su mnogo imućniji.

Nekoliko prvih godina tog velikog rata Amerika je bila neutralna zemlja. Američki Srbi i Crnogorci želeli su da pomognu Srbiji i Crnoj Gori ne samo šaljući humanitarnu pomoć nego i kao dobrovoljci. Amerika im to zbog neutralnog statusa nije dozvoljavala. A kada je Amerika 6. aprila 1917. godine stupila u rat, pošli su u rat i oni, srpski dobrovoljci iz Amerike. Za Srbiju, koju većina od njih nikada nije videla svojim očima, oni su krenuli da prolivaju svoju krv. Na oltar otadžbine čije pasoše nisu imali - imali su pasoše Austro-Ugarske protiv koje su se odlučili da ratuju - bili su spremni da polože svoje živote. Mnogi od njih su to i učinili. Ako se sudi po broju poginulih među vojnicima u tom ratu - niko, niko, da ponovim još jednom, niko nije bio hrabriji od američkih Srba.

U Prvom svetskom ratu poginuo je gotovo svaki stoti američki vojnik. Poginulo je 9% britanskih vojnika, 14,1% ruskih, 25,1% francuskih. Gotovo svaki drugi srpski vojnik (45,5%) položio je svoj život. Za slobodu svoje majke Srbije američki Srbi su žrtvovali još više - 55% ostalo je da leži u zemlji koju su oslobađali.
Oni koji nisu otišli da ratuju nastavili su da pomažu. Žene su se okupljale i delovale u Crvenom krstu. 

Zanimljivo je da je tada bilo malo žena na konvencijama. Na slici sa jugoslovenskog kongresa u Čikagu 1915. godine ne vidim ni jednu jedinu.

Ali su se zato Srpkinje u Srbiji borile sa puškom u ruci na frontovima. Američke novine iz Portlanda donele su 3. avgusta 1914. ekskluzivne slike tih Srpkinja, seljanki i intelektualki, koje su se pridružile svojim muževima i svojoj braći u zajedničkoj, opštenarodnoj borbi za spas svoje zemlje. Pogledajte i njihovu sliku u američkim novinama.

Američkih Srpkinja u to vreme nema mnogo ni na banketima, sličnom ovom našem večeras. Na ovom banketu srpskog saveza Sloboda za stolom vidim samo jednu ženu. Ali su one u pozadini, na bini, zajedno sa decom, u narodnim nošnjama.

Vaši preci su pevali i igrali, kao što ćemo i mi večeras. I mi znamo, kao što su oni znali, da je Srbe kroz vekove pesma održala. Ali ni na tim banketima, u časovima odmora i veselja, oni nisu zaboravljali svoje mučenike preko okeana. I na tim banketima skupljali su pomoć za svoj nastradali narod. Naši prethodnici na slici sa konvencijskog banketa iz 1918. godine obučeni su drukčije, muškarci su brkatiji od vas, ali pogled im otkriva istu dušu u isto tako teškom času. Srbija se i onda borila i krvarila, srpski narod je i onda branio svoju veru, čast i slobodu.

A Amerika? A Amerikanci? Amerika je onda bolje razumevala Srbiju nego danas. Amerika je ne samo slavila srpskog vojnika, a i srpske žene sa puškom, kao što smo videli, nego je i bolje poznavala srpsku istoriju.

I ove novine na američkoj pacifičkoj obali, opet u Portlandu, slave srpsku vojsku, od kralja Petra 1. Karađorđevića, generala Jankovića i njegove Treće armije, do jedne žene u opancima i uniformi, Sofije Jovanović i jednog bradatog i brkatog četnika, sedamdesetogodišnjaka, koga nazivaju “veličanstvenim”. Vidite velikim slovima ispisanu i srpsku reč - Kosovo (Kobbouo). Oni greše u spelovanju, stavljajući dva slova “s”. Ali oni greše na drukčiji način nego što američke novine greše u spelovanju te reči danas. Kada danas američke novine pišu “Kosova” umesto “Kosovo”, one Kosovo otimaju Srbima i daju ga Albancima. Tada je Amerika znala da je Kosovo srpsko. Američki Srbi nisu morali u ono vreme američkim političarima da dokazuju da je Kosovo Srbija, kao što mi moramo danas. Zato je naš zadatak unekoliko i teži mada ne idemo da se borimo za Srbiju i srpski narod sa puškom u ruci.

SUTRA:  MEDICINSKA POMOĆ ZA SRBIJU  OD ČETRDESET MILIONA DOLARA

Preporučujemo

Feljton

0 4

FELjTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

28. 04. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - PRVI SRBI SU OPSTAJALI U AMERICI UZ NARODNE PESME: Odmah po osnivanju list "Srbobran" je ušao u mnoge srpske porodice u SAD

27. 04. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - POVRATAK KNEZA SRPSKIH PESNIKA U HERCEGOVINU: Na dočeku Dučića narod je satima stajao u redu kako bi se poklonio velikom pesniku

26. 04. 2024. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - KRIK O RATNOJ TRAGEDIJI SRBA: Zbog antijugoslavizma Jovan Dučić u sukobu sa Londonom i Vašingtonom, SAD htele da ga proteraju

25. 04. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije