FELJTON - ANDRIĆ I SELIMOVIĆ ZA AMERE BOŠNJAČKI PISCI: U ovoj istočnoevropskoj antologiji nema Dobrice Ćosića i Miroslava Krleže

AMERIKANCI su, bez obzira na rod, seksualno opredeljenje i boju kože, pisali o srpskom jeziku i književnosti i prevodili srpske pisce.

TRAGANjE Poema Bogojavljenje Matije Bećkovića spaja svetovni humor i filozofska razmišljanja , Dokumentacija "Novosti"

Zahvaljujući Hilman biblioteci u Pitsburgu gutao sam i ja njihove knjige ali ne sve kojima je trebalo da zasladim usta i nahranim mozak. Nisam okusio ni neke u kojima se govori nešto i o meni ili koje sadrže i ono što sam i ja pisao o drugima.

Na jednu me je knjigu upozorila profesorka iz Berklija Ronel Aleksander, autorka knjige o ciklusima Vaska Pope. Razgovarali smo mnogo u toku njenog nastajanja, i u Beogradu i u Kolumbusu, u ponečem se slažući a u nečem i razilazeći se u tumačenjima. Na jednoj konferenciji u Nemačkoj, posvećenoj ciklusima, ukazao sam na te razlike i zatim u jednom međunarodnom zborniku objavio na engleskom i svoj odgovor na pitanje otkud ciklusi u Vaskovoj poeziji i svoje shvatanje tipa njene izuzetne cikličnosti. Odlomak iz knjige Ronel, moja duža studija i još dva teksta obreli su se (ponavljam - bez znanja) u antologijskoj seriji Književna kritika dvadesetog veka u 167. tomu (TCLC 167).

- Kakvo priznanje, moj Vale! I nemoj da odmahuješ rukom! Ne menjaš se! Isti ti je pokret i sada iznad zvezda kao nekad u Maderi ili u tvojoj sobi kraj Taša.

Još jedna knjiga dugo mi je izmicala pažnji, čak sam neoprostivo kasno saznao za nju.

Zapravo je supruga Krinka, krstareći internetom, našla podatak da se u Vodiču Kolumbijskog univerziteta za književnost Istočne Evrope od 1945. (The Columbia Guide to the Literature of Eastern Europe Since 1945) nalazi i jedinica o meni. Skinemo sa sajta te dve dvostubačne stranice, takođe velikog formata, čudom se čudeći odakle je profesor Harold B. Segel iskopao pojedinosti o mojoj pesmi o Marini Cvetajevoj ili o ruskim “jidiš pesnicima”, zatim podatke o mojoj delatnosti u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, u Udruženju književnika Srbije, Savezu pisaca Jugoslavije i da sam bio gostujući profesor “širom Evrope, Azije i Amerike” i, naravno, na Harvardu. Zna profesor za moje knjige i tekstove, ističe “lirsku delikatnost” poezije i da sam zastupnik nehermetičkog pesništva.

TAJ VODIČ  košta preko 300 dolara! Preživeću kao profesor i bez Segala! Kako dosad, tako i odsad. Kad, gle čuda, "Amazon" opet nudi za 17 centi i taj polovni vodič! Opet se neka biblioteka, u nekoj američkoj zabiti, otresa knjiga koje niko ne uzima u ruke. Možeš da zamisliš - književnost Istočne Evrope! Evropa i još ona istočna! I to bez ruskih pisaca! Postoji li Istočna Evropa bez Rusije! Postoji! I košta 17 centi. A za 360 dolara neka tu Evropu kupuje Harvardska biblioteka! Kako je samo zalutala u neku Dakotu! Ne vređaj Dakotu!...

Stigao i Vodič baš pred naš polazak u Srbiju. Izgleda nov novcijat! Nije hteo ni da ga prelista niko u Park Ridge Public Library! Gde je taj Park Ridž? Pa taj gradić je čikaško predgrađe! Samo petnaestak milja na severozapadu od centra Čikaga! Izvini, Dakota! Hvala, Park Ridž!

Mora i Vodič sa mnom u Beograd. I to u ručnom prtljagu mada je težak kao poveća banatska lubenica. Duga je noć dok letim za Evropu pa da imam čime da se zabavljam! Ako i ne mogu da progutam tu knjižurinu mogu bar da je načnem. Otvaram, listam, odmah zaključujem - zreo plod! Pogotovu što je u toj “lubenici” mnogo srpskih zrnaca - pisaca. Da krenem po azbučnom redu pa dokle stignem.

NEMA Andrića u indeksu autora pod naslovom - Srbija! Prvo ime je Ratko Adamović a poslednje Nina Živančević.

Uz Srbiju je i Crna Gora. Serbia (and Montenegro). Verovatno zato jer je knjiga izašla 2003. A slutim i zbog jezika. Tako su s pravom svrstani među srpske pisce Bulatović, Đilas, Brana Šćepanović. Ali kakva je to knjiga bez jednog od retkih nobelovaca te savremene književne Istočne Evrope! A podstakla je neke od najpoznatijih američkih slavista da je obaspu pohvalama do neba! “Veličanstvena” knjiga s “izvanrednim predgovorom”, izvrsnom bibliografijom, velikim spiskom izvora i, “što je najvažnije”, sadrži ona “vanredno bogate i često uzbudljive biografije modernih istočnoevropskih intelektualnih velikana i ne samo velikana”. Osvesti se! Zar nisi video Andrićevo ime još na klapni? Prvi je tu među vodećim piscima: Andrić, Kundera, Šimborska, Kadare, Česlav Miloš. A ima ih 700. Aha, evo pisaca iz Bosne i Hercegovine. Andrić je među njima! Kao bošnjački pisac? Da proverim. Ne, nije Segel baš “politički korektan”, kako se to podrazumevalo u tim vremenima u njegovom Njujorku! “Bosanski Srbin”. Ostalo - sve poznato. A Meša Selimović? “Bosanski Musliman”! Ipak - “s pravom smatran za jednog od najfinijih pisaca na srpsko-hrvatskom jeziku u dvadesetom veku”. Šta Segel kaže o Krleži? Nema Krleže! Zašto? Tvrdi Segel da je najbolja dela objavio pre 1945! Da nije to slučaj i sa Crnjanskim? Ne, Crnjanski je prisutan. Veoma opširna biografija, s naglaskom na avangardizmu i antikomunizmu. Izostaju, međutim, one pohvale prvoga reda. I Mirko Kovač je srpski pisac. A poznat je po oštroj kritici srpske vlade za vreme jugoslovenskog rata devedesetih.

DANILO Kiš je Segelov miljenik. On je srpski i “najkosmopolitskiji i najinovativniji jugoslovenski pisac posle Drugog svetskog rata”. Za Segela Pavić nije ravan Kišu mada ga podstiče na detaljnu analizu "Hazarskog rečnika" i drugih dela. Još jedan srpski pisac je vrh nad vrhovima, kako je Isidora nazvala Dostojevskog. Što je Kiš u prozi, Vasko je među pesnicima. “Najoriginalniji i najcenjeniji pesnik Jugoslavije posle Drugog svetskog rata”. Ćosić nije Segelova krvna književna grupa. Nije ni Davičo. Ali jeste Branko Ćopić.

A mlađi od mene? Literarna “zvezda” Davida Albaharija počela je da sija sedamdesetih kao “najimpresivnijeg u grupi mlađih pisaca koji su sledili Kiša u odbijanju srpskog nacionalizma posle Drugog svetskog rata”, a ističe se i antiherojskom i nekonvencionalnom prozom, naročito kratke forme.

Šta je s Kosovom? Albanski pisci s Kosova zajedno su s piscima iz Albanije (Albania and Kosovo). Za Aliju Podrimju ili Sabrija Hamitija ne važi kod svrstavanja činjenica da su rođeni u Srbiji a ne u Albaniji. I da su im u Srbiji štampana dela.

-  Zar za Podrimju ne kaže i da je najbolji albanski pesnik koji se javio “na Kosovu, u Jugoslaviji”?

-  Nema Jugoslavije ni Srbije kada piše da je Hamiti samo s Kosova.

-  Ostavi, Aleksandre, politiku po strani! Zar nije zadivljujuće šta sve njujorški profa zna o životu i delima blizu sedamdeset savremenih srpskih pisaca? I kakva im odaje priznanja! Kapu dole!

-  OK! Kapa dole! Mada nemam kapu... 

TRAGANjE ZA BOGOM

MATIJU Bećkovića, profesor Harold B. Segel, u Vodiču Kolumbijskog univerziteta  “smatra se za jednog od najboljih savremenih srpskih pesnika...”. “Mogućno je njegovo najimpresivnije pesničko delo (pisano  dijalektom) "Bogojavljenje", dugačka poema koja spaja svetovni humor i filosofska razmišljanja o traganju za Bogom u Crnoj Gori...”. Lepo! A Miodrag Bulatović? Segel njegove likove opisuje samo kao društveno marginalne i bizarne. Ima li u tim ocenama i nekih predrasuda, ne samo književnih?

 SUTRA: BRIGA O HERCEGOVCIMA IZ DALEKOG PITSBURGA 

Preporučujemo

Društvo

0 1

FELjTON - JOSIP BROZ U DOSLUHU SA AMERČKIM ISTORIČAREM: Pre Velikog rata u Americi Srbi i Hrvati živeli su čas u miru, čas opet u zavadi

03. 05. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije