FELJTON - PAVELIĆ VLASNIK ZGRADE SIMBOLA BUENOS AJRESA: Blagoje Jovović u novinskom članku saznao da je Pavelić u glavnom gradu Argentine

KUĆA u kojoj se Pavelić nalazio, prema nekim indicijama, za vreme njegovog kratkog boravka u Mar del Plati izgleda da se nalazila u ulici La Madrid br. 2472, u sklopu naselja Vilja Takul, ogromnih razmera i sa mnogo prostorija, a srušena je 2018. godine, ali njena fotografija je zabeležena.

EMIGRANT Blagoje Jovović u Mar del Plati početkom pedesetih godina, Foto Iz knjige "Srpski heroj u vučjoj jazbini"

Mileva Gaćeša je za medije ispričala da je jednog dana suprugov rođak, koji je bio policajac, identifikovao Pavelića, 1956. godine, po povratku iz Mar del Plate, pod lažnim identitetom, što dodatno potvrđuje da se Pavelić kretao duž obale.

Što se tiče aktivnosti u Pavelićevom građevinskom poslu, obaveštajna služba argentinskog ratnog vazduhoplovstva je u svom dopisu br. 8183, iz januara 1956. godine, navela da je Pavelić bio partner Migela Krizmana u izgradnji Atlas zgrade, simbolu grada Buenos Ajresa. Krizman se pojavljuje kao njegov partner u različitim trgovačkim aktivnostima.

Kada govorimo o izgradnji zgrade Atlas, čini se da ceo jedan svet sazdan od priča i ukrštenih veza pletu niti istorije na nevidljiv način. Zašto to kažem? Zato što je zgrada Atlas u Buenos Ajresu izgrađena iz javnih fondova iz doba peronizma. U zadnjem delu ove zgrade izgrađena je zgrada Alea, u ulici Bušar 710. U vezi sa potonjom kruži urbana priča da su je sagradili nacisti na kraju Drugog svetskog rata. Alea je izgrađena za izdavačku kuću ALEA, što je bilo Peronovo propagandno sredstvo. Postojalo je i skladište Generalovih reklamnih kampanja. U njegovom podrumu izgrađen je bunker od 110 m2, koji je godinama kasnije srušen, kao sklonište za Perona u slučaju novog rata i zaštitu od neprijatelja. Što se tiče osobe zadužene za izgradnju ovih zgrada, pojavljuje se Karlos Aloe, Peronov funkcioner koji je vodio reklamni aparat, i kontrolisao pisane medije. Sa svoje strane, Peronova vlada uložila je velike kvote papira za štampu Paveliću i njegovim ustašama, zahvaljujući čemu su i posedovali veliki broj novina koje su se prodavale u Buenos Ajresu, korišćenih da odgovore na napade na Pavelića kao i da kontinuirano progone svoje neprijatelje. Pavelić je čak držao govore i poruke preko novina kao što je bio list "Hrvatska", u Buenos Ajresu.

Ima li smisla povezivati izgradnju ove dve zgrade peronizma sa nacistima i sa Pavelićem? Postoji nekoliko konkretnih indicija iz kojih izvlačim zaključke. Zgrada Atlasa počela je da se gradi 1951. godine. Pavelićeva građevinska firma radila je od 1950. Prvobitni planovi su izgubljeni kada je argentinsko vazduhoplovstvo 1955. godine eksproprisalo zgradu i promenilo joj ime u Alas, tako da građevinar, ili građevinari ove zgrade koji su, prema istoričarima, u izgradnji bili Nemci, ostaju nepoznati. Oba objekta su podrumom povezana. Atlas, trenutno Alas, je na adresi Avenija Leonardo Alem 700, u Buenos Ajresu. Po svemu sudeći Pavelićev odnos sa Peronom bio je povezan različitim kanalima i putevima tokom boravka poglavnika i njegove hrvatske države u egzilu u Argentini.

VAŽNO je razjasniti gde je bio Blagoje Jovović kada je saznao za Pavelićevo prisustvo u Argentini. Blagoje Jovović nije otputovao u Argentinu septembra 1947. jer je znao da je Pavelić tamo, već zato što mu je to predložio Jakov Jovović. Tokom Titove vladavine, više se nisu mogli vratiti u domovinu. Lov na veštice na sve pristalice opozicije i na sve četnike u izbeglištvu bio je aktivan, pa im je jedino preostalo da nastave život u drugoj zemlji. Takvo je stanje bilo za sve četnike, tako da su malo-pomalo njihovi prijatelji pristizali u Argentinu. Jakov je kao pomorski oficir imao zagarantovan posao.

Prvo mesto u koje je Blagoje stigao, brodom "Santa Fe", bio je Hotel za imigrante, u luci Buenos Ajres. Pre svega, jedan od kontrolnih odbora na brodu utvrdio je da je dokumentacija putnika istinita. Lekar je obavio zdravstvene preglede, i kada je potvrđeno da je sve u redu, oni su sišli. Proverili su im prtljag koji se nalazio u jednom od magacina i potom su smešteni u Hotel. U prizemlju se nalazila ogromna trpezarija u kojoj su se naizmenično servirali doručak, ručak i večera. Postojao je biro rada, gde su se imigranti prijavljivali kada su stigli da traže posao. Na spratu su bile spavaonice, po 250 osoba. Dobili su broj za izlazak i ulazak u hotel. Mogli su pet dana da ostanu u Hotelu za imigrante, a da u međuvremenu traže posao.

Kada su prošli ti prvi dani od kada ih je Migratorna služba primila, započela je avantura prilagođavanja novoj kulturi, u ogromnoj zemlji sa tako drugačijim jezikom i tradicijom. Blagoje je uspeo da se zaposli praktično čim je stigao. Njegov imigrantski život je počeo. Bio je spreman za novi svet. Pošto nije uspeo da dobije pomoć za hvatanje i lociranje Pavelića u Italiji, odlučio je da ode u Argentinu. Blagoje je imao razne poslove, sve dok nije odlučio da ode u grad Mar del Plata, gde su mu rekli da ima mnogo posla.

Sve je počelo jednim novinskim člankom. Blagoje je čitao novine kada je slučajno naišao na vest koja je izazvala neočekivani preokret u njegovom životu. Novinar i predsednik Jugoslovenskog kluba u Buenos Ajresu Joso Defrančeski napisao je belešku koja se odnosila na delovanje ustaša i Pavelića u Argentini. Blagoje je tada već nekoliko godina živeo u banjskom gradu Mar del Plata. Zajedno sa dva partnera posedovao je hotel "Atlantiko", u lučkoj oblasti Mar del Plata, u ulici 12. oktobar br. 3185 na 3.180 nadmorske visine.

PEDESETIH godina prošlog veka, Mar del Plata je bio okarakterisan kao grad sa velikim prilivom turista zbog svoje prostrane morske obale, gde se argentinska viša klasa naseljavala tokom cele letnje sezone, koja je trajala i do šest meseci, što je obezbeđivalo mnogo posla za radnike koji su pristizali iz Evrope. Veliki priliv imigranata okupio se i otvorio restorane sa specijalitetima i jelima iz zemalja porekla u tom banjskom gradu.  Zahvaljujući promociji turi zma za narodne mase koje je Peron podsticao svojim petogodišnjim planom, Mar del Plata je bio pun novih restorana i preduzeća u lučkom području i širom grada, koji su napredovali neverovatnom brzinom, što je Blagojevom poslovanju koristilo, jer je on pre kupovine hotela imao restoran koji je neko vreme dobro funkcionisao, ali je onda klijentela prestala da dolazi, pa su morali da ga zatvore.

Mnogo pre nego što je upravljao sopstvenim poduhvatima u Mar del Plati, početkom 1950-ih, Blagoje je stigao na morsku obalu kao entuzijastičan i kulturan radnik, ekstrovertne prirode, otvoren za dijalog i sa dobrim manirima, što mu je donelo koristi i otvaralo mnoga vrata. Radio je kao konobar i šef sale u raznim restoranima i za to je dobijao dobru platu i još bolje napojnice, tako da je uštedeo dovoljno novca da počne da radi samostalno. Ljudi su mu slali odlične napojnice na kraju dugih sezona godišnjih odmora, pošto je odbijao da primi napojnice na svom poslu kao konobar.

Blagoje se, pred porodicom, prisećao svojih poslovnih poduhvata, posebno onih iz oblasti gastronomije, ali ga je najviše radovalo sećanje na to što je uspeo da ima mali hotel sa dva partnera, u Mar del Plati. Prijatelji su otvorili mali trospratni hotel sa nekoliko soba u oblasti luke Mar del Plate. Zahvaljujući prilivu turista i dobroj lokaciji, uvek je bio pun.

POZORIŠNI UMETNICI

U HOTELU koji je Blagoje Jovović držao sa dva partnera, u prizemlju, nalazio se poznati bar i restoran "Atlantiko", u ulici 12. oktobar br. 3185, sa specijalitetima od ribe i morskih plodova, a posećivali su ga pozorišni umetnici koji su pri odlasku, tamo išli na večeru. To mesto im je obezbedilo veoma dobru zaradu. Ovi poslovi su se odvijali između 1952. i 1956. Očigledno nije bilo u planu da ga prodaju kada se pojavila vest o Paveliću u Argentini. Za nekoliko godina je postigao ekonomsku stabilnost, tako da je napuštanje sigurnosti i napretka ostvarenog radom i trudom bilo nepotrebno i nije bilo najbolja opcija za njegov život.

 SUTRA: SAZNANjE DA JE HRVATSKI POGLAVNIK U AGRENTINI 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - VATIKANSKI ZAVOD KRIJE USTAŠKE RATNE ZLOČINCE: Posle rata u Italiji Blagoje Jovović je sarađivao sa britanskom obaveštajnom službom

03. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - KORPA SRPSKIH OČIJU ZA HRVATSKOG FIRERA: Stepinac je znao za zločine, a Seneka je govorio, "Onaj ko ne prijavi zločin, podržava ga"

02. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PAVELIĆ UNOSI OGROMNO BOGATSTVO U ARGENTINU: Jovović je još 1947. planirao Pavelićev atentat, pošto je znao da se krije u Vatikanu

01. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PAVELIĆ NA POTERNICAMA ITALIJANSKIH NOVINARA: Pavelić je u Argentinu ušao 6. novembra 1948. pod lažnim imenom Antonio Serdar

04. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije