FELJTON - SAZNANJE DA JE HRVATSKI POGLAVNIK U ARGENTINI: Saradnici Ante Pavelića su zauzimali visoke pozicije u Peronističkoj stranci

BILA je godina 1954. Ante Pavelić i Milan Stojadinović sastajali su se u Buenos Ajresu da bi uspostavili tajni dogovor o podeli Titove Jugoslavije.

SARADNICI Milan Stojadinović i Pavelić su delili Jugoslaviju, Foto "Vikipedija"

Milan Stojadinović bio je premijer Kraljevine Jugoslavije, tri puta ministar finansija i ministar spoljnih poslova. U Argentini bio je vlasnik dnevnog lista "El Ekonomista". Stojadinovićev dolazak u Argentinu, nekoliko godina ranije, ispostavio se kao prilično skandalozan.

Istražiteljka Beatris Gurević  ukazuje na ogromnu moć koju su poverljivi savetnici Imigracione službe imali u Argentini posle rata da omoguće ulazak Milana Stojadinovića u zemlju. Ovi savetnici su uživali veliku autonomiju i mogli su menjati donete odluke. To je bio slučaj sa Stojadinovićem, koji nije dobio dozvolu za besplatno iskrcavanje, potkrepljenu dopisima iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, intervencija Branka Benzona, savetnika koji je bio ministar u NDH i hrvatski ambasador u Trećem rajhu, omogućila je Stojadinoviću i njegovoj porodici da uđu u Argentinu 22. septembra 1947. godine.

U međuvremenu, u punom poslovnom razvoju, mladi Blagoje, sa 32 godine, redovno je šetao šetalištem Mar del Plate sa sunarodnicima i prijateljima, poput Mila Krivokapića, uživajući u prelepom banjskom gradu punom mogućnosti.  Međutim, prosperitet ga nije pretvorio u neozbiljnog ili depolitizovanog čoveka. S jedne strane, povremeno je pomagao svojoj porodici, kako bi se izborili sa teškoćama posleratnog perioda. S druge strane, razmenjivao je pisma sa svojim srpskim prijateljima, koji su živeli u Buenos Ajresu i Kordobi, gde su prepričavali svakodnevne izazove i peripetije i bavili se političkim pitanjima Argentine i njegove domovine. Bila je to mala, ali veoma složna zajednica, u kojoj su nekada podržavali jedni druge u svemu što su mogli, što se može pročitati u mnogim pismima. Susreti su bili stalni i tokom godina su ih zajedno držale različite institucije, poput Prve srpske pravoslavne crkve Svetog Save u Buenos Ajresu, čiji je bio i suosnivač, i Kulturnog centra „Njegoš“, čiji je Blagoje bio jedan od osnivača i članova.

U decembru 1954. Srpska pravoslavna hrišćanska zajednica argentinske Republike, preko svog predsednika i sekretara, predložila je Blagoju da bude glavni poverenik Srpske pravoslavne crkve za Mar del Platu, Miramar i okolna mesta, sve banjske gradove Pokrajine Buenos Ajresa. Sve se odvijalo veoma brzo i planovi za ostajanje u Mar del Plati brzo su propali, pa je kao takva izbledela i ova ponuda crkve u tom regionu.

OKTOBAR 1955. je bio u toku, dok su društvena pitanja u zemlji bila vrlo burna, kada je Blagoje pročitao da se Pavelić nalazi u gradu u blizini grada Buenos Ajresa, pod zaštitom generala Perona, da živi potpuno slobodno i nekažnjeno sa svojom grupom ustaša. Kada je do njega došao taj podatak, odlučio je da napusti Mar del Platu i sve što je postigao. Od tog trenutka nije imao o čemu da razmišlja osim da pronađe najvećeg kasapina Srba, Antu Pavelića.

Važno je napomenuti turbulentan politički kontekst u kome je Blagoje Jovović dobio informaciju o Pavelićevom prisustvu u Argentini.

Godine 1955. i 1956. bile su ključne, jer su označile početak kraja za Pavelića. Tokom te dve godine on se intenzivno pojavljivao na argentinskoj javnoj sceni, zbog raznih pritužbi protiv njega i njegovih ustaša i zbog zahteva za istragu argentinskog Podsekretarijata za spoljne poslove o njegovom kretanju, što je bio proces koji se nakon Peronovog pada ubrzao, usled Oslobodilačke revolucije 1955.

U danima koji su pratili Oslobodilačku revoluciju, u septembru 1955, različite novine, kao što su bili "La Rason", "La Nacion" , "Notisijas Grafikas", "El Argentino", "Voz del Interior" , pisali su članke u kojima bi poricali saradnju Pavelića i njegovih ustaša sa Peronovom vladom.
U četvrtak, 20. oktobra 1955, list "La Rason" objavio je sadržaj jedne note koju im je dostavio Joso Defrančeski, predsednik Jugoslovenskog kluba iz Buenos Ajresa.

(Jugoslovenski klub, iz ulice San Martin 640, u Buenos Ajresu, 1955, bilo je društvo koje je postojalo duže od tri decenije u zemlji i uključivalo srpske, hrvatske i slovenački imigrante.) Ova novinarska beleška, koju je Jovović tokom 43 godine čuvao među svojom dokumentacijom je upozoravala na Pavelićevo prisustvo u Argentini. Ovde je bio početak kraja diktatora. U novinskom članku pod naslovom „Izveštava se da je jugoslovenska teroristička organizacija delovala u službi svrgnutog režima: njeni lideri su sada begunci“, prenosila je da je u danima kada su stanovništvu Buenos Ajresa pretile krvave odmazde  zbog odlučnog stava opozicije, na usluzi režimu bila teroristička organizacija jugoslovenskih izbeglica,  koja je imala veliko iskustvo u poslednjem svetskom ratu i vojnu disciplinu koja ju je činila zastrašujućom.

JOSO Defranečski je u toj belešci, kao predsednik Jugoslovenskog kluba,  govorio i izveštavao da, zbog onoga što je objavljivano u štampi i na nacionalnom i međunarodnim radio-stanicama, argentinske vlasti tragaju za Antom Pavelićem, šefom hrvatske grupe ekstremista, kojima se pripisivala bliska veza sa Nacionalističkim oslobodilačkim savezom i aktivno učešće u događajima koji su duboko potresli argentinski narod,  a izjavio je i da je Ante Pavelić, kao jugoslovenski narodni poslanik, 1926. tražio utočište izvan svoje zemlje, osnovao terorističku grupu zvanu ustaše, u čije redove je regrutovao hrvatske ekstremiste koji su se bavili izazivanjem atentata i terorističkih akata, a koje su podržavali, održavali i štitili tadašnji totalitarni režimi Nemačke, Italije i Mađarske. Tokom poslednjeg rata, kada je Hitler podelio jugoslovensku teritoriju svojim satelitima, ustašama je dodelio vlast nad teritorijom u veštački formiranoj marionetskoj državi Hrvatskoj, gde su oni uspostavili vladavinu terora.

Defrančeski je tvrdio da su se Pavelićevi prijatelji bavili istim aktivnostima protiv argentinskih interesa, skrivajući se u društvima kao što je "Hrvatski domobran".

Isticao je da su se ustaške izbeglice u Argentini čiji su ideali bili totalitarizam i teror, osećale ugodno u redovima Nacionalističkog oslobodilačkog saveza, kao i Peronističke stranke za strance, gde su zauzimali visoke pozicije. Pavelić je nestao nakon nedavne pobede revolucionarnih snaga. Kako on, tako i njegovi poslušnici, imali su veliko iskustvo u životu u prikrivanju, pod lažnim imenima, na nepoznatim adresama, u prelascima granica sa unapred pripremljenim pasošima, i uvek spremni da izazovu nerede, u svoje ime ili za račun onih koji bi im plaćali usluge. Postoji niz članaka objavljenih u listu "Hrvatska" koji prikazuju podršku ustaša Peronovoj vladi, sa posebnim naglaskom da je odlučujuću  izbornu  pobedu predsednik Huan Peron upravo ostvario zahvaljujući  Hrvatskoj  zajednici u Argentini .

USTAŠE UZ DIKTATORA

U LISTU "Hrvatska" 5. 5. 1954. piše: "Hrvati u Argentini, čim dobiju priliku, i u skladu sa svojim mogućnostima, podržavaju mudre i velikodušne napore generala Perona, ceneći njegov veliki rad, veliko domoljublje, osećanje za socijalnu pravdu i razumevanje za potčinjene narode. Zahvaljujući tom razumevanju, sinovi i kćeri Hrvatske, po završetku Drugog svetskog rata pronašli su iskreno i toplo utočište u Argentini generala Perona, kome ne dugujemo samo kruh svagdašnji, već i uslove za sveukupni razvoj našeg kulturnog i nacionalnog života."

 SUTRA: USTAŠE U BORBI PROTIV ARGENTINSKOG NARODA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - PAVELIĆ NA POTERNICAMA ITALIJANSKIH NOVINARA: Pavelić je u Argentinu ušao 6. novembra 1948. pod lažnim imenom Antonio Serdar

04. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - VATIKANSKI ZAVOD KRIJE USTAŠKE RATNE ZLOČINCE: Posle rata u Italiji Blagoje Jovović je sarađivao sa britanskom obaveštajnom službom

03. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - KORPA SRPSKIH OČIJU ZA HRVATSKOG FIRERA: Stepinac je znao za zločine, a Seneka je govorio, "Onaj ko ne prijavi zločin, podržava ga"

02. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije