FELJTON - PRIPREME ZA UBISTVO NAJVEĆEG SRPSKOG ZLOTVORA: Odluku da likvidira Pavelića Blagoje doneo isključivo iz patriotskih razloga

BLAGOJE Jovović je otputovao iz Mar del Plate u Buenos Ajres da bi se sastao sa Josom Defrančeskim, kako bi prikupio što više informacija.

LOKACIJA Ulaz u restoran El Ciervo u koji je Pavelić često svraćao, Foto Iz knjige "Srpski heroj u vučjoj jazbini"

Kada je proverio verodostojnost onoga što je objavljeno u novinama, odlučio je da deo hotela koji je posedovao proda ostalim partnerima kako bi se nastanio u Buenos Ajresu, prikupio dovoljno novca i našao drugi posao dok je posećivao „vučju jazbinu“ i planirao atentat. Joso Defrančeski mu je takođe otkrio da je Pavelić imao velike poslovne planove u građevinskom sektoru i da ga je štitio general Peron. Osim toga, saznao je i da se ovaj potpuno nekažnjeno šetao Buenos Ajresom i uvek u pratnji svoje ustaške straže.

Kao što smo prethodno napomenuli, Pavelić je živeo u velikom Buenos Ajresu, u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, na adresi 27 kilometara udaljenoj od prestonice, u odabranoj četvrti koju je gradio nemački emigrant, Erih Zejen.

Pre svega, Blagoje je iznajmio sobu i počeo da traži posao da bi se izdržavao. Kada je stigao u glavni grad, počeo je da razmatra strategiju kako da dođe do Pavelića, a da zaobiđe ustaškog stražara. Pre svega, želeo je da locira Pavelićevo skrovište, pa je jednog dana uzeo voz na liniji General San Martin na stanici Retiro, prema malom mestu pod imenom Vrtni grad Lomas del Palomar, u okolini Buenos Ajresa. Putovao je više od sat vremena, prešao devet stanica  dok nije stigao na stanicu El Palomar, gde je sišao.

Počeo je prvo da istražuje mesto osmatrajući ga. Kada je sišao sa stanice, video je da je to područje veoma prometno i okruženo trgovačkim radnjama. Sve je bilo okruženo krošnjama. Nastavio je desnom stranom trga i skrenuo desno, prema aveniji Pereira Iraola (koja je s godinama promenjena u Aveniju Rikardo Balbin). Išao je dva bloka, sve dok nije stao da popije piće u baru koji se nalazio jedan blok od Pereira Iraola i Mermoz (danas Bulevar Finka), gde je razmišljao kako da se približi Pavelićevom domu. Znao je da živi tamo, ali nije znao tačno gde.

DISKRETNIM raspitivanjem uspeo je da dobije tačnu lokaciju kuće, Mermoz 643. To nije bilo nešto što se otvoreno moglo pitati, ali je Blagoje, svojom komunikativnošću i dovitljivošću uspeo da dobije sve odgovore koji su mu bili potrebni. Uspeo je da uoči autobus broj 5. Pratio ga je pogledom i video da se zaustavio jedan blok kasnije, u mestu Pereira Iraola i Alas Argentinas. Tu informaciju je zapamtio. Išao je još jedan blok dok nije stigao do ugla, skrenuo desno za Mermoz. Nešto od bloka dalje bila je kuća ustaškog Poglavara, sa desne strane na, u to vreme, strani neparnih brojeva. Kada je prošao ispred nje, bio je zadivljen. Iznenadila ga je i njena lepota i susednih kuća. Bilo je to ogromno imanje, sa crvenim pločicama, sa predivnom baštom ispred i ogromnom palmom, u stambenoj četvrti. Kao i susedne kuće, sve su bile veoma velike, nedavno izgrađene. Nakon što je malo istražio okolinu i skrenuo nekoliko puta po obližnjim ulicama, prošao je pored kluba AFALP. Primetio je mali trougao od trave i drveća ispred kluba. To je bilo nalik platformi. Nastavio je kroz taj mali trg i krenuo nazad, istim putem kojim je stigao na aveniju Pereira Iraola. Počeo je da broji ulice koje su vodile do železničke stanice. Izbrojao je nešto oko jedanaest ili dvanaest blokova. Nije bio dug put. Počeo je da zamišlja bekstvo sa tog mesta. Sačekao je kratko na stanici i ukrcao se na sledeći voz za glavni grad. Bio je uznemiren i uzbuđen. Misija nije izgledala tako teško.

I imao je plan. Sada je preostalo samo da pronađe partnera koji će mu pomoći da to ostvari.

Nakon što je pronašao gde se nalazi Pavelićeva kuća, morao je da pronađe pravu osobu koja će sa njim sprovesti plan, pa je počeo da traži sunarodnika od poverenja. Znao je da neće biti lako i da neće sve moći sam, pa je kontakti su mu bili prijatelji. Sakupio je dovoljno novca od prodaje svog dela hotela, ali je znao da će troškovi biti veliki i da prilikom organizovanja savršene strategije, ne sme nedostajati sredstava, niti može biti nepredviđenih događaja. Blagoje je jednu stvar isticao uvek i u svakom razgovoru koji je vodio sa emigrantima. Plan je trebalo sprovoditi isključivo iz patriotskih motiva i ne bi smele da postoje bilo kakve lične ambicije kao ni ekonomski interesi. Blagoje takođe nije bio spreman da od bilo koga traži finansijsku pomoć. Lični ponos je bilo nešto što je oduvek stavljao na prvo mesto. Samo je tražio nekoga ko bi mu pomogao oko rešavanja ustaške straže. On bi bio taj koji bi obezbedio sredstva svojim radom. Veoma pažljivo je tražio partnera koji bi mu pomogao da izvrši to ubistvo, ali je odgovor uvek bio isti: „Znam ko je Pavelić i znam za genocid koji je počinio u NDH, ali imam porodicu da izdržavam i o njoj brinem. Kao imigrantu, ako se meni nešto desi, ako me ubiju, niko se neće brinuti o mojoj porodici“.

BLAGOJE  je bezuspešno tražio, od prijatelja do prijatelja, sve dok nije odlučio da razgovara sa Milanom Gaćešom, Ličaninom, koji je pripadao srpskom narodu tog kraja, sa kojim je mogao da nastavi sa planovima. Milan, godinu dana stariji od Blagoja, morao je kao četnik da se bori protiv ustaša od početka formiranja NDH, na području Like, kao i protiv partizana od 1942. U avgustu 1944, borio se protiv partizana blizu Gračaca. Na kraju rata, Milana su, kao i Blagoja, Englezi zatvorili u logore u Italiji, gde je bio sve dok ga sestra Mileva nije pronašla i obezbedila neophodne kontakte za njegovo oslobađanje. Kao i ostali četnici, Milan se nastanio u Argentini. U Registru migranata stoji da je 21. januara 1948. stigao u zemlju, kao zemljoradnik, sa 26 godina, oženjen, brodom Santa Krus. Sa njim je stigla i njegova sestra, Mileva Gaćeša i njen muž Novak Zeković, koga je upoznala u Italiji i sa kim je imala dve ćerke.

Kada je Blagoje pitao Milana da li želi da mu pomogne u izvršenju atentata na Pavelića, on je prihvatio, i iako su zajedno imali dosta informacija o Pavelićevom svakodnevnom kretanju, razumevanje među njima je bledelo, da bi na kraju Blagoje odlučio da nastavi da traži drugog partnera za ovaj čin.

Restoran El Ciervo svakodnevno su posećivali nacisti i ustaše. Njegova unutrašnjost je bila raskošno ukrašena, u nemačkom stilu, brojnim bronzanim i drvenim detaljima, kao i foteljama i teškim zavesama. Separei su imali tamne drvene klupe. Ovakav separe omogućavao je privatnost posetiocima, jer su ove tamne klupe bile 1,80 m visoke, a istovremeno su se sa njih neprimećeno mogli posmatrati oni što su ulazili. Između tih separea sa zavesama, prolazio je violinista da oživi atmosferu. Blagoje je smišljao strategiju kako da dođe na lice mesta, a da ga ne otkriju ili da ne probudi sumnju. U te svrhe, promenio je izgled, kako bi zakamuflirao svoje crte lica ispod velikih brkova.

Počeo je često da odlazi u taj restoran sa svojim drugovima, kako bi pronašao Poglavnika.

Dijagonalno od mesta El Ciervo nalazi se poslastičarnica La Ópera, koja radi na uglu ulica Korijentes i Kaljao, od 1928. do danas. Imigranti su se u periodu posle rata sretali u različitim barovim u centru Buenos Ajresa, u skladu sa svojim poreklom, gde su osećali pripadnost i mogli da iskuse tradiciju i ožive uspomene na svoju zemlju, kao što je to bio restoran El Ciervo za Nemce u Korijetnes i Kaljao, bar León, u kom se okupljala jevrejska zajednica od 1912, i kafe Garibaldi ili Marconi za Italijane, u Aveniji de Majo, gde se slušala italijanska muzika i opera. Ali nisu postojale samo kafane u kojima su se imigranti sastajali u grupama, već i udruženja za međusobnu pomoć, gde su mogli pronaći pomoć na primer prilikom preseljenja. U tom smislu, formirano je „Italijansko kolonijalno društvo za uzajamnu pomoć“, švajcarsko savezno društvo „Jedinstvo i Dobronamernost“, „Slovenski centar“ i „Hrvatski dom“ – ovaj poslednji sa ciljem pružanja utočišta pristiglim Hrvatima.

SLOBODNO SE KRETAO

KAO što je Joso Defrančeski, predsednik Jugoslovenskog kluba iz Buenos Ajresa govorio, Pavelić nije bio tako sakriven, već se naočigled svih slobodno kretao. Jedan stariji iseljenik iz Crne Gore, koji se prezivao Džanjević, i koji je bio obavešten o Pavelićevom kretanju u Argentini, dao je Blagoju informaciju da su se sreli u restoranu u centru Buenos Ajresa, tačnije, u restoranu El Ciervo, koji se nalazio na uglu ulica Korijentes i Kaljao, u blizini drugih, veoma poznatih barova.

 SUTRA: POGLAVNIK SE SLOBODNO KRETAO PO BUENOS AJRESU 

Preporučujemo

Feljton

0 4

FELjTON - SAZNANjE DA JE HRVATSKI POGLAVNIK U ARGENTINI: Saradnici Ante Pavelića su zauzimali visoke pozicije u Peronističkoj stranci

06. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - HITLER JE ARGENTINU VRBOVAO JOŠ PRE RATA: Skloništa ratnih zločinaca izbrisana sa mape, kao da nikada nisu postojala

09. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - KAMUFLIRANE ZGRADE NACISTA U ARGENTINI: Slučajnost htela da u blizini Pavelićevog skloništa postoji vazduhoplovna baza

08. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - USTAŠE U BORBI PROTIV ARGENTINSKOG NARODA: Na plaćeničkom spisku svrgnutog peronističkog režima bilo je preko 1.600 Hrvata

07. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije