OFICIRI OD PLATE NISU MOGLI DA KUPE UNIFORME: U školi gađanja austrijske vojske u Bruku Živojin Mišić je postizao najbolje rezultate

Emina Grčić

29. 12. 2024. u 18:00

POSLE bugarskog rata Mišić je, blagodareći prirodnom talentu i velikom entuzijazmu, vredno radio na svom stručnom usavršavanju i uspešno napredovao u službi.

ОФИЦИРИ ОД ПЛАТЕ НИСУ МОГЛИ ДА КУПЕ УНИФОРМЕ: У школи гађања аустријске војске у Бруку Живојин Мишић је  постизао најбоље резултате

PRODICA Živojin Mišić sa suprugom, sinovima i ćerkom, Foto iz knjige „Vojvoda Živoin Mišić“

Posle komandovanja bataljonima u Užicu, završio je školu jahanja. U februaru 1887. položio je kapetanski ispit, a narednog meseca unapređen je u čin kapetana II klase. U proleće 1887. godine Mišić je, na osnovu rešenja ministra vojnog, zajedno sa kapetanom II klase Jovanom Pavlovićem, upućen u školu gađanja austrijske vojske u Bruku na Lajti. U to vreme u Beču je bio, u svojstvu predstavnika srpske vojske, artiljerijski pukovnik Kosta Koka Milovanović koji je, kao poznati konstruktor pušaka i vojni pisac uživao veliki ugled u tamošnjim vojnim krugovima. Naime,pukovnik Milovanović je na nemačkoj jednometnoj pušci sistema „Mauzer“ M 80 izvršio bitne konstrukcijske prepravke na zatvaraču, na sistemu žlebova u cevi, na nišanu i izradio magacin za smeštaj šaržera od pet metaka. Zbog toga je puška dobila nov naziv - „Mauzer-Kokain“ (kod nas poznatija kao kokainka). Ta puška smatrana je za najbolju pušku na svetu krajem XIX veka. Srbija je kupila iz fabrike u Oberdorfu 100.000 komada pušaka Mauzer-Kokain za svoju vojsku s kojima je ušla u oslobodilačke ratove na početku XX veka.

Budući da su pukovniku Milovanoviću u Beču bila takoreći sva vrata otvorena, on je kapetane Mišića i Pavlovića, kao mlade perspektivne oficire srpske vojske, odmah po dolasku u Beč predstavio ministru vojnom feldcajgmajsteru Belan Rajtu koji je se sa njima zadržao u veoma ljubaznom razgovoru. Zatim je zamolio ukovnika Koku da ih otprati u Bruk. Upravnik škole u Bruku bio je major Gerc, a nastavnik balistike Srbin, pukovnik Dimitrije Vujić, rođeni Novosađanin, ali koji nije znao ni jedne srpske reči.

U TOKU boravka u školi u Bruku, Mišić je imao nekoliko zanimljivih doživljaja. On je bio odličan strelac i, pored Austrijanca kapetana I klase Kurelca, na svim gađanjima postizao je najbolje rezultate. Jednog dana iz Beča je stigao na logorovanje i streljački poligon u Bruku, sa svojom divizijom, prestolonaslednik Rudolf. Polaznici škole su po grupama predstavljeni Prestolonasledniku. Na kraju je primio, posle Rumuna, Srbe Mišića i Pavlovića. Posle izgubljenog rata protiv Bugarske austrougarski oficiri nisu imali povoljno mišljenje o srpskoj vojsci. U toku prijema Prestolonaslednik se, pored ostalog, interesovao kolike su srpski oficiri imali dnevnice. Kada je dobio odgovor, primetio je: „Čudno mi je da vam tako malo daju“. Za vreme Rudolfove posete poligonu u Bruku, organizovano je takmičenje slušalaca u bojnom gađanju u metu preko Nišiderskog jezera, na 600 metara, iz ležećeg stava. Prestolonaslednik je pobedniku obećao zlatan sat. U prvoj seriji gađanja Mišić je postigao bolji rezultat od svog glavnog konkurenta kapetana Kurleca. Međutim upravnik škole major fon Gerc, nije mogao da prikrije nezadovoljstvo Mišićevim uspehom, pa mu je počeo da stavlja primedbe o nepravilnom držanju laktova, nogu, puške itd. dok ga nije iznervirao, pa je u drugoj seriji Kurlec postigao bolji uspeh i osvojio prvu nagradu. Takav je život, zaključio je Mišić, uspešnom čoveku se, kao po pravilu, svuda nameštaju smicalice.

PRE POVRATKA u zemlju, ponovo su zadržali u Beču. Zauzimanjem pukovnika Koke Milovanovića Mišiću i Pavloviću pružila se izuzetna prilika da posete i razgledaju bečki Arsenal. U odeljenju najvrednijih pušaka na prvom mestu bila je izložena naša puška - „kokainka“, na šta im je upravnik Arsenala posebno skrenuo pažnju. Još dok su bili u Bruku, kapetan Mišić i Pavlović preveli su na srpski ceolkupno ustrojstvo škole gađanja sa detaljnim opisom strelišta, meta i nastavnog plana, te su ceo taj elaborat, po povratku u Beograd predali Vojnom ministarstvu. Posle nekoliko meseci, piše Mišić, preturajući arhivu nastavnog odseka, u jednom ćošku pronašao je njihov elaborat prekriven prašinom i zapečaćen u istom stanju u kome su ga predali u Ministarstvu. Niko se nije zainteresovao da otvori i pregleda njihov elaborat. Nekoliko gađanja, koja su zatim organizovana u beogradskom garnizonu, završila su se bez uspeha, jer su ih pripremali ljudi koji se nisu razumevali u taj posao. Tako se kod nas često događalo, s nezadovoljstvom je primetio Mišić, „da izvesne poslove obavljaju ljudi koji se u te poslove dovoljno ne razumeju“.

Posle povratka iz škole gađanja u Bruku, Mišić je postavljen na dužnost ađutanta vojnog inspektora pešadije generala Petra Todorovića, koji je bio komandant moravske divizijske oblasti sa sedištem u Nišu. Za vreme službovanja u Nišu imao je jedan neprijatan doživljaj zbog niskih oficirskih plata. Naime, krajem septembra 1888. godine major Milan Andrijević najavio je da će ga posetiti kod kuće. Mišić kaže da se tada našao na velikim mukama, jer kod sebe nije imao ni jednog groša, a čoveka je trebalo nečim počastiti kad dođe u posetu. Tada je već imao troje dece, a nije imao od koga da pozajmi koji dinar. Rešio se na krajnju meru uzeo je flašu i otišao kod kafedžije da mu na veresiju da litar vina. Kafedžija se jedva smilovao i učinio mu tu uslugu, te je tako izbegao moguću neprijatnost. U vezi s tim Mišić piše: „Nije ovo bila prva ni jedina neprilika u koju sam ja, kao i mnogi ženjeni naši oficiri dolazili sa svojom bednom mesečnom platom koja je određena valjda pre 30-40 godina, kada su prilike za život bile daleko povoljnije. Pa, ipak, koliko je meni poznato, u to vreme, pa i do dana današnjeg, plate oficira bile su mnogima trn u oku“.

PRVA mesečna plata, koju je Mišić, kao potporučnik, primio u decembru 1876. godine, iznosila je svega 72 groša čaršijska. Od te mizerne plate nije se mogla kupiti propisana oficirska uniforma, pa je on, kao i drugi mladi potporučnici, išao u kombinovanoj pitomačkoj i oficirskoj odeći. Sećajući se s tugom tih dana, zapisao je: „Zbog toga nas je mlađi ženski svet nazivao - oficiri od 72 groša čaršijska“. Prema Zakonu o ustrojstvu vojske od 15. januara 1883. godine potporučnik je primao platu od 1.516 dinara, poručnik 1.920, kapetan II klase 2.274. dinara itd. dok su učitelji osnovnih škola primali platu u rasponu od 800 do 2.450 dinara.

Sredinom oktobra 1888. godine zajedno sa kapetanom Svetislavom Živkovićem, Mišić je primljen na dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku u Glavnom generalštabu. Mada su ga neki drugovi odgovarali da ne ide na pripremu, da se ne izlaže nepotrebnom maltretiranju, jer ako ne položi ispit opet će ostati običan pešadinac. Ipak ih nije poslušao, jer je bio siguran u svoje sposobnosti, a i zbog toga što je znao da su generalštabnim oficirima bila pristupačna sva komandna mesta u vojsci. Obukom pri pravnika rukovodio je lično načelnik Glavnog generalštaba. U to vreme načelnik je bio veoma daroviti pukovnik Jovan Mišković. Ali kako je on bio određen za učitelja prestolonaslednika Aleksandra, pripravnicima su davali zadatke pomoćnik načelnika pukovnik Radomir Putnik i načelnik Operativnog odeljenja potpukovnik Jovan Atanacković. U to vreme, na drugoj godini pripreme, nalazili su se kapetani Stepa Stepanović, Petar Bojović i Miloš Vasić. Tako se dogodilo da su se na radu i školovanju u Generalštabu u isto vreme, 1888. godine, nalazila sva četvorica budućih vojvoda: Putnik, Stepanović, Bojović i Mišić.

OFICIRSKE MALE PLATE

ZBOG izrazito malih plata oficiri najčešće nisu mogli da biraju devojke za ženidbu po svom ukusu, već su dobijali odobrenje za ženidbu samo sa bogatim miradžikama čiji bi roditelji mogli da pomažu izdržavanje oficirskih porodica. O tome se naročito strogo vodilo računa prilikom ženidbe konjičkih oficira, jer je konjički oficir morao o svom trošku da kupi i izdržava i konja. Kada se sve to ima u vidu lako je razumeti što su se roditelji Mišićeve izabranice gospođice Lujze Krikner, čiji je otac bio imućni preduzimač, protivili njenoj udaji za siromašnog mladoženju.

 SUTRA: MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST U SRBIJI 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OVO NE LIČI NA NIKA KIRJOSA: Nikome nije jasno kako nije došlo do skandala (VIDEO)