MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST: Mladi kralj je vrlo brzo pokazao da je nedosledniji i od svog oca ekskralja Milana

USPON Živojina Mišića u službi i uspešno napredovanje imalo je uzlaznu liniju od završetka pripreme za generalštabnu struku do majskog prevrata 1903. godine.

OSORNOST Kralj Aleksandar nije umeo da neguje bliske odnose sa oficirima, Foto "Vikipedija"

To je bio period velikog preobražaja i modernizacije srpske vojske koji je započeo kralj Milan odmah posle završetka drugog rata protiv Turske. U tom preobražaju vojske Mišićev udeo je veoma značajan. Posle uspešno završenog tečaja za generalštabnu struku, preveden je 1891. u zvanje generalštabnog oficira. Krajem februara 1892. godine položio je ispit za čin generalštabnog majora. Za taj ispit prijavio je iz istorije ratova četiri ratna pohoda Napoleona Bonaparte: rat u Italiji protiv Austrije i Venecije 1796. i 1797, zatim rat protiv Austrije 1805, rat protiv Rusije 1812. i rat protiv IV evropske koalicije 1814. godine (Engleska, Rusija, Austrija, Pruska, Švedska i druge).

Kada je ispitivaču potpukovniku Dimitriju Cincar Markoviću, inače veoma sposobnom oficiru, saopštio da je za studiju izabrao, sem ostalih Napoleonovih ratova, i rat 1814. („rat naroda“), upitao ga je: „Otkud baš taj rat da izaberete?“ Mišić je odgovorio: „Dopao mi se kao veoma komplikovan“. Ovakvim izborom tema za ispit, Mišić je ispoljio težnju za dubokim poniranjem u proučavanju najsloženijih ratnih poduhvata u dotadašnjoj ratnoj istoriji sveta.

Verovatno je da je taj interes za složene ratne bitke stekao pod uticajem Radomira Putnika, pod čijim je rukovodstvom završio generalštabnu pripremu, pripremao se i polagao ispit za čin kapetana i majora pred Komisijom kojom je takođe predsedavao Putnik. Tom prilikom Putnik je zapazio izrazitu vojničku obdarenost kandidata, što je svakako bilo od velikog značaja za njihove međusobne odnose i docnije uzdizanje Mišića na visoke komandne položaje upravo pod uticajem i na zahtev Putnika u vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

PRE UNAPREĐENjA u čin generalštabnog majora, postavljen je za načelnika štaba Šumadijske divizijske oblasti u junu 1892. godine. U proleće 1893. godine dogodile su se krupne promene na upravi zemlje. Posle smrti generala Koste S. Protića, namesnika maloletnog kralja Aleksandra, izbio je sukob između radikala i liberala oko izbora trećeg namesnika. Po nagovoru svoga oca, koji je posle abdikacije živeo u inostranstvu, kralj Aleksandar je 1. aprila 1893. godine zbacio okrnjeno namesništvo i proglasio se punoletnim.

Taj nasilni akt pripremljen je na veoma lukav način. Po savetu Lazara Dokića, koji mu je bio glavni pomagač u pripremanju prevrata, pozvao je namesnike, ministre i oficirski kor u dvor, a trupama prestoničkog garnizona i žandarmeriji naredio da zaposednu Ministarstvo spoljnih i unutrašnjih dela, upravu grada i telegraf i opkole zgradu Narodne skupštine i kuće namesnika i ministara, pa kad je dobio izveštaje da je sve to urađeno po planu i bez problema, podigao je zdravicu i saopštio prisutnima u dvoru da je uzeo svu vlast u svoje ruke.

Namesnici su se usprotivili kraljevom postupku, ali on ih je zadržao u dvoru, obišao kasarne u garnizonu i uzeo zakletvu od prestoničkih trupa i tako namesnički protest obesmislio. Za predsednika Vlade imenovao je Lazara Dokića, koga je uskoro zamenio radikalskim prvakom generalom Savom Grujićem. Pošto je pogazio sporazum koji je napravio sa radikalima o odstranjivanju kralja Milana iz zemlje, odobrio je da se njegov otac vrati u zemlju, pa je radikalska vlada podnela ostavku. Tada je Aleksandar obrazovao „neutralnu“ Vladu Đorđa Simića.

Sve su to bili vidljivi znaci da se mladi vladar neće držati onog načela koje je izrekao na kraju svoje prve besede pred Narodnom skupštinom: „Da živi slobodna ustavna Srbija!“ To je, međutim, bila krilatica koja čak ni u času kada ju je izgovorio, uzimajući svu „vlast u svoje ruke“, nije bila primerena svom sadržaju, jer je vlast uzeo na neustavan način. Verovatno mu je savetovano da se na takav način predstavi javnosti da pokaže da će se, za razliku od svog oca, strogo držati Ustava kako bi dvorski udar prošao bez otpora.

MLADI kralj je uskoro pokazao da je nedosledniji čak i od svog oca. Po preuzimanju vladarskih prerogativa, dozvolio je da se ekskralj Milan, koji se godinu dana posle abdikacije, 1889. godine, odrekao srpskog državljanstva i nastanio u Parizu, vrati u zemlju. Potom je ubrzo uvideo da mu liberalni Ustav iz 1888. godine, u čijoj je izradi učestvovao kralj Milan i proklamovao ga pod pritiskom radikala, predstavlja smetnju za njegovu autokratsku upravu. Prvo je smenio Simićevu ,neutralnu“ vladu i za novog predsednika Vlade postavio još konzervativnijeg političara Svetomira Nikolića. Zatim je 9. maja 1894. godine suspendovao Ustav od 1888. godine i vratio na snagu namesnički Ustav iz 1869. godine. To je bio drugi državni udar na samom početku desetogodišnje vladavine  kralja Aleksandra, koja je bila obeležena svakojakim krizama i aferama, i koja je nasilno okončana krvavom dramom u majkom prevratu 1903. godine.

Kada je kralj Aleksandar samovoljno uklonio krnje namesništvo, proglasio se punoletnim i preuzeo kraljevsku vlast u svoje ruke, Mišić je bio načelnik Štaba Šumadijske divizijske oblasti. U dva sata noću primio je depešu o dvorskom prevratu i odmah je odneo komandantu potpukovniku Mihailu Srećkoviću. Prema Mišićevom predlogu potpukovnik Srećković je depešu pročitao pred strojem kragujevačkih trupa i na kraju uzviknuo: „ Da živi Nj V. Aleksandar i kraljevski dom!“ Sve područne jedinice su depešom obaveštene o promenama na prestolu. Nikakve reakcije u vojsci nije bilo.

ISTE godine Mišić je postavljen za komandanta 7. puka i kraljevog ađutanta sa četvoricom drugih oficira i dvojicom kraljevih ordonansa. Prvi ađutant potpukovnik Ilija Ćirić je za vreme prijema u dvoru novoimenovanih ađutanata i ordonansa upozorio ih je da je Kralj mlad, pa ih je savetovao da, ako bi se kod nekih od njih Kralj raspitivao za pojedine oficire, da ni u kojoj prilici ništa rđavo ne govore ni za jednog oficira, jer bi kralj, kao mlad čovek, to zapamtio, što bi od toga mogle da nastanu velike neprilike. Mišić se uskoro uverio koliko je bio koristan savet potpukovnika Ćirića kome su, očigledno, bile dobro poznate sklonosti ljudi da prave intrige i podmetanja. Na povratku sa prvog putovanja po istočnoj Srbiji, kralj Aleksandar je sa svitom ostao na prenoćištu u Smederevu u hotelu „Kod Lava“. Penjući se uz tepenište pozvao je Mišića u svoj apartman.

Kad su ušli u sobu, kralj je zaključao vrata i pod zakletvom zatraži o da mu kaže da li je istina, kako mu je dojavljeno, da je komandant Šumadijske divizijske oblasti potpukovnik Srećković, kada je dobio depešu da je preuzeo vlast, zgužvao depešu, zgazio je, pljunuo na nju i grdio Obrenoviće. Mišić je sve to energično demantovao i ispričao kako su on i potpukovnik Srećković postupili po prijemu depeše. Kralj mu je poverovao i pred njim pocepao spremljeni ukaz kojim je potpukovnik Srećković stavljen u penziju.

Ne dugo zatim, sličnu lažnu dostavu kralj je dobio i o ministru unutrašnjih poslova Svetozaru Milosavljeviću o nekim njegovim tobožnjim nepravilnostima koje je činio u Grockoj. Kralj se opet obratio Mišiću pitajući ga da li poznaje gospodina Milosavljevića. On mu je odgovorio da mu je gospodin Milosavljević bio profesor opšte istorije u Kragujevcu i da ga poznaje kao čestitog, pravičnog i energičnog čoveka. Kralj mu tada nije poverovao i primetio da dobro ne poznaje ljude. Ali mu je uskoro, za vreme šetnje u Beogradu, priznao da se i sam uverio u čestitost ministra Milosavljevića.

NADOBUDNI VLADALAC

NADOBUDNI kralj Aleksandar nije umeo, za razliku od kralja Milana, da neguje bliske odnose sa oficirima sa kojima se njegov otac družio kao  sa svojim ratnim drugovima. Kralj Milan je znao većinu oficira po imenu. Na vojsku je gledao kao na oslonac svoje neogranitene vlasti. Njegov sin, koji je preuzeo vlast na veoma lak način, uobrazio je da je on sam sebi dovoljan i da ga niko ne može zbaciti „iz sedla“ u kome se udobno osećao, pa se već na samom početku svoje vladavine zamerio političkim strankama i oficirima, pa čak i kućnim prijateljima.

 SUTRA: ŽIVOJIN MIŠIĆ SVEDOK DVA ISTORIJSKA DOGAĐAJA 

Preporučujemo

Feljton

0 2

OFICIRI OD PLATE NISU MOGLI DA KUPE UNIFORME: U školi gađanja austrijske vojske u Bruku Živojin Mišić je postizao najbolje rezultate

29. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

U RAT SA BUGARSKOM IŠLI KAO NA SVADBU: Jovan Ristić, predsednik vlade, pretio kralju da će ga ubiti zbog bekstva sa fronta

28. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

BEČ GURA MILANA U OPASNU RATNU AVANTURU: Kralj posle mobilizacije nije saopštio vojsci protiv koga će se voditi rat

27. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

PRVI OFICIRSKI ČIN BUDUĆEG VOJSKOVOĐE: U vreme rata sa Turskom Bizmark je podstrekivao Austriju da s vojskom upadne u Srbiju

26. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije