ŽIVOJIN MIŠIĆ SVEDOK DVA ISTORIJSKA DOGAĐAJA: Mišić je sa kraljem Aleksandrom prisustvovao otvaranju modernih Olimpijskih igara u Atini

JEDNA od žrtava, na osnovu lažnih dostava, nepredvidivog mladog kralja Aleksandra Obrenovića, bio je i generalštabnig pukovnik Radomir Putnik, najumniji srpski oficir. Kralj Milan je, još dok je bio na prestolu, sumnjičio Putnika da je naklonjen radikalima i da je pristalica princa Petra Karađorđevića, ali se uzdržavao da ga ukloni iz vojske, jer je Putnik uživao veliki ugled u vojsci koji se, inače, veoma korektno držao u službi.

U SVETILIŠTU Kralj Aleksandar u poseti Hilandaru, drugi zdesna Živojin Mišić, Foto Iz knjige "Vojvoda Živojin Mišić"

Međutim, omraza je prešla od oca na sina. Kralj Aleksandar je iskoristio prvu priliku da ga udalji iz vojske. Naime, u prvoj polovini avgusta 1893. godine kralj Aleksandar je krenuo na putovanje po Srbiji. Planiran je predah u Aranđelovcu. Kratko vreme pre kraljevog polaska na putovanje, za komandanta Šumadijske divizijske oblasti postavljen je generalštabni pukovnik Radomir Putnik, koji je na tom položaju zamenio potpukovnika Srećkovića. Ali zbog slabog zdravlja, ministar vojni genegal Sava Grujić odobrio mu je jednomesečno bolovanje. Tako se dogodilo da, neobavešten o kraljevom dolasku u Aranđelovac, nije bio na dočeku, već njegov zastupnik potpukovnik Panta Pejović.

To je kralja jako razljutilo, pa je naredio da ga odmah pozovu da dođe i da mu se javi. Kralj je Putnika oštro ukorio što ga nije dočekao na svojoj teritoriji. Putnik se pravdao da nije bio obavešten, a ministar Grujić, koji je prisustvovao razgovoru, nije izustio nijedne reči u njegovu odbranu. Zbog toga i zbog nekih izmišljenih političkih afera Putnik je smenjen i postavljen za kasacionog sudiju. Pošto ta funkcija nije imla gotovo nikakve veze sa vojskom, mnogi su mu savetovali da podnese molbu za penziju. U Ukazu o penzionisanju od 14. oktobra 1896.  navedeno je: „Da se đeneralštabni pukovnik Radomir Putnik, na osnovu člana 40. Zakona o ustrojstvu vojske, po molbi njegovoj stavlja u stanje pokoja, sa penzijom koja mu pripada“.

KAO IZRAZITO talentovan, sposoban i moralan oficir Mišić je stekao naklonost oba kralja - i ekskralja Milana i kralja Aleksandra Obrenovića. Tako je, u svojstvu kraljevog ađutanta, Mišić pratio kralja Aleksandra u Atinu na svečanost povodom obnavljanja modernih Olimpijskih igara 1896. godine. Za vreme tog putovanja u Grčku, Mišić je bio svedok dva istorijska događaja - nacionalnog i svetskog značaja: prisustvovao je poseti vladara Srbije carskoj Lavri na Svetoj Gori i otvaranju modernih Olimpijskih igara u Atini. Pre otvaranja Olimpijskih igara, na kojima su učestvovali atletičari iz 12 evropskih država, kralj Aleksandar je u pratnji srpskih, grčkih i turskih oficira posetio Atos. Poseta manastiru Hilandar na Svetoj Gori upriličena je na dan Hristovog vaskrsenja, 4. aprila 1896. godine. To je bila prva poseta vladara Srbije tom znamenitom verskom i duhovnom srpskom svetilištu posle propasti srpske srednjovekovne države.

Monaštvo je tom prilikom predalo na dar kralju Aleksandru Miroslavljevo jevanđelje, najstariji i najvredniji kulturno-istorijski i duhovni spomenik srpskog naroda. Kralj je uzvratno darovao manastir sa 15.000 dinara u zlatu. Razmena darova bila je od ogromnog istorijskog značaja: od tada je Miroslavljevo jevanđelje prešlo pod brigu i zaštitu srpske države. Ceremonija uručivanja darova i prigodne besede toliko su bile uzbuđujuće da je kralj Aleksandar zaplakao od radosti.

To je zaista bio veliki događaj, jer samo kratko vreme iza toga iz Rusije su došli delegati u Hilandar sa punim torbama novca da otkupe Jevanđelje. Uručenje Jevanđelja kralju Aleksandru sačuvan je taj dragoceni spomenik u vlasništvu srpske države. Koristeći teško materijalno stanje hilandaraca, Bugari su se namerili da preotmu manastir. Kraljeva novčana pomoć omogućila je monaštvu Hilandara da opstanu i sačuvaju manastir za srpski narod - najstariju srpsku Lavru - temelj i izvor svetosavske duhovnosti srpskog naroda.

U SEPTEMBRU 1895. godine, Mišić je boravio u Francuskoj gde je, kao delegat srpske vojske, prisustvovao velikim manevrima francuske vojske. Po povratku u zemlju napisao je i objavio u „Ratniku“ opširan izveštaj sa tih manevara u kome je izneo niz lucidnih zapažanja koja su u raznim oblicima korisno primenjivana u trupnim jedinicama i radu štabova srpske vojske. U međuvremenu Mišić je odlikovan Takovskim krstom IV reda i Ordenom belog orla V reda, kao i sa više stranih odlikovanja: turskim Ordenom Medžidije III reda, francuskim ordenom Legije časti, grčkim Ordenom Svetog spasitelja III reda, austrijskim Ordenom Franje Josifa III stepena. U proleće 1897. godine oslobođen je dužnosti kraljevog ađutanta i postavljen za vršioca dužnosti komandanta 9. puka u Požarevcu i počasnog ađutanta kralja Aleksandra. Na dužnosti komandanta puka ostao je do januara 1898. godine.

Po povratku u zemlju, ekskralj Milan se neprekidno mešao u politički život zemlje, što je produbljivalo nezadovoljstvo prema obojici kraljeva kako političkih stranaka tako i najšire javnosti. Međutim, nesumnjiva je velika korist bila od Milanovog povratka u zemlju u tome što mu je sin poverio zapovedništvo nad vojskom. On je 1897. godine preduzeo energičnu temeljitu reorganizaciju vojske po ugledu na evropske armije toga doba sa osloncem na mlade talentovane oficire. Umesto Glavnog generalštaba obrazovao je komandu Aktivne vojske pod njegovim rukovodstvom, a na visoke položaje u svim komandama uzdizao mlade, školovane i talentovane oficire. Naredne 1878. godine pozvao je iz Požarevca u Beograd na rad u komandi Aktivne vojske majora Mišića, čiji je talenat, vrednoću i pouzdanost dobro poznavao.

POŠTO  je za sprovođenje reforme u vojsci dobio odrešene ruke od kralja Aleksandra, kralj Milan je u nadležnost komande Aktivne vojske, kojoj se sam stavio na čelo, podredio sve trupne komande i institucije, uključujući i Glavni generalštab, osim Geografskog i Istorijskog odeljenja, koje je ostavio pod Ministarstvom vojnim. U sastavu Komande aktivne vojske obrazovana su tri odeljenja: Generalštabno odeljenje u koje je ušao dotadašnji glavni Generalštab sa svojim Operativnim odeljenjem, koje se bavilo operativnim poslovima, Ađutantsko odeljenje u čiju su nadležnost spadali personalni poslovi, Trupno odeljenje koje se staralo o nastavno-vaspitnim pitanjima.

Na sva rukovodeća mesta u Komandi, osim načelnika Štaba na koje je postavljen general Dimitrije Cincar-Marković i referenta Komande generala Lazara Lazarevića, postavljeni su mlađi školovani oficiri. Za načelnika najvažnijeg Generalštabnog odeljenja postavljen je generalštabni potpukovnik Stepa Stepanović. Ovo Odeljenje imalo je tri odseka: unutrašnji, spoljni i trupni. Za šefa Unutrašnjeg odseka, koji odgovara operativnim upravama u savremenim armijama, postavljen je generalštabni major Živojin Mišić. Iz navedenog se može zaključiti da je Živojin Mišić, po položaju bio prvi iza Stepe Stepanovića, koji je tada u vojsci bio treća ličnost, odmah iza kralja Milana i generala Cincar-Markovića.

Sa tog položaja Mišić je imao značajan uticaj na tok reforme vojske, koju je kralj Milan izvršio u rekordno kratkom roku u trajanju od dve i po godine. Kralj Milan nije ušao u reformu postupno, kako se obično radi, već je silovit, kakav je bio, sve rešavao jednim zamahom. Ne vodeći računa o materijalnim i finansijskim mogućnostima zemlje, on je za potrebe vojske maksimalno zahvatao iz državnog budžeta i direktno krenuo u reformu.

REFORMA VOJSKE

OFICIRI koje je kralj Milan doveo u komandu aktivne vojske nastavili su rad po već ustaljenom sistemu. Stepa Stepaović je 11. novembra 1900. godine postavljen za pomoćnika komandanta Aktivne vojske, a Mišić je zauzeo njegovo mesto načelnika Unutrašnjeg odeljenja u toj Komandi. Posle odlaska kralja Milana iz zemlje, za komandanta Aktivne vojske postavljen je general Mihailo Srećković. Istim ukazom izdvojen je Generalštab iz sastava komande Aktivne vojske. Posle tog izdvajanja potpukovnik Mišić je 2. septembra 1900. godine postavljen za vršioca dužnosti načelnika Operativnog odeljenja u Generalštabu.

 SUTRA:BUDUĆI VOJVODA NAŠAO SE NA ULICI BEZ DINARA 

Preporučujemo

Feljton

0 1

MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST: Mladi kralj je vrlo brzo pokazao da je nedosledniji i od svog oca ekskralja Milana

30. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

OFICIRI OD PLATE NISU MOGLI DA KUPE UNIFORME: U školi gađanja austrijske vojske u Bruku Živojin Mišić je postizao najbolje rezultate

29. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

BEČ GURA MILANA U OPASNU RATNU AVANTURU: Kralj posle mobilizacije nije saopštio vojsci protiv koga će se voditi rat

27. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

PRVI OFICIRSKI ČIN BUDUĆEG VOJSKOVOĐE: U vreme rata sa Turskom Bizmark je podstrekivao Austriju da s vojskom upadne u Srbiju

26. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije