SRBIJA NIJE BILA SPREMNA ZA RAT U VREME ANEKSIJE: Posle rukovanja, general Radomir Putnik je rekao Mišiću: "Eto, Živojine mi opet zajedno"

POSLE promene na prestolu, uspostavljen je demokratski parlamentarni režim u zemlji.

VOJVODA Radomir Putnik je tražio da se Živojin Mišić vrati u vojsku, Foto "Vikipedija"

Došlo je do promene u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Nova Vlada tražila je oslonac na Rusiju i Francusku umesto na Austrougarsku, koja je stalno držala omču Srbiji oko vrata.

Ipak je britanska Vlada, zaklanjajući se iza legitimističkog principa, dugo držala zamrznute diplomatske odnose sa novim režimom u Srbiji zbog nasilne smene na prestolu. Austrougarska je zavela embargo na izvoz stoke i poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na njeno tržište i tako izazvala višegodišnji carinski rat sa našom zemljom.

Ipak je srpska ekonomija, oslobođena austrougarskih stega, pronašla nova tržišta i omogućila buran razvoj prerađivačke industrije, uklonila dugogodišnji budžetski deficit i omogućila opšti napredak društva, uključujući kulturni preporod i ubrzanu modernizaciju i pripremu vojske za odbranu zemlje.

U proleće 1907. pojavio se zračak nade da se i Živojin Mišić iskobelja iz novčanih muka i popravi svoj neosnovano okaljani ugled u društvu. Pod pretnjom stranih država, vlada je smogla snage da, uz velike novčane naknade, penzioniše grupu starijih zaverenika, koji su ceo državni aparat držali pod svojim nadzorom. Smatrajući da su oni doveli na vlast novog vladara i vladu, ponašali su se kao stvarni gospodari u državi. Insistirali su da se u svim pitanjima državne politike poštuje njihova volja. Stavljanjem u penziju kolovođa zaverenika, vlada je mogla slobodnije da radi svoj posao i, pored ostalog, da vrati u službu sposobne ljude koji su bili odstranjeni zbog njihovih pritisaka.

Tako je već u martu predsednik vlade Nikola Pašić pozvao pukovnike Živojina Mišića i Aleksandra Mašina u privatni stan na razgovor. Rekao im je da ih je pozvao kao istaknute ličnosti suprotnih struja u vojsci, da se posavetuje s njima na koji način bi se moglo popraviti nezdravo stanje i otkloniti zategnuti odnosi u oficirskom koru koje su podgrevale pristalce i protivnici stare i nove dinastije. Mišić je porekao da pripada bilo kakvoj struji. Pašić je na to rekao da on o tome ne zna ništa, ali zna da ga  „tako mnogi označavaju“. Na kraju su Mišić i Mašin izneli zajedničko mišljenje i predloge o tome kakve bi korake trebalo preduzeti da se sredi stanje u vojsci. Pašić se složio s njihovim mišljenjem i izjavio da će vlada „gledati da se upravo tako učini“.

ZANIMLjIVO je, međutim, da zaverenici nisu ispuštali iz vida pukovnika Mišića. Poseta predsedniku vlade obavljena je uveče, u potpunoj tajnosti, ali već sutradan je u novinama izašla notica o tome da je jedan „bivši čovek“, po mraku, ušao u kuću predsednika vlade. Iz toga se moglo zaključiti, što je još strašnije, da je i predsednik vlade bio pod prismotrom vođa zaverenika, koji nisu napuštali političku pozornicu ni posle penzionisanja.

U junu je Mišića pozvao na razgovor general Putnik, koji je u to vreme bio ministar vojni, i ponudio mu da se reaktivira. Mišić je pristao, ali uz uslov da mu se vrati pređašnji rang. Putnik mu je odgovorio da to ne može po zakonu, ali da će mu se docnije rang popraviti, imajući pritom u vidu da je već bio pripremljen kraljev ukaz da pukovnici, Mihailo Živković i Stepa Stepanović, koji su i ranije bili po rangu stariji od Mišića, budu o Petrovdanu unapređeni u čin generala. Međutim, Mišić je kategorično odbio ponudu da se vrati u službu, da mu starešina bude bilo ko od onih koji su ranije po rangu bili mlađi od njega. 

Tako je Mišić sačuvao lično dostojanstvo i vratio se u svoju sirotinju. Godinu dana kasnije, sredinom 1908, posetio ga je stari prijatelj Ljubomir Radojlović i dao mu na zajam 15.000 dinara u zlatu kako bi podigao novu kuću na placu u Deligradskoj ulici broj 28. U novu kuću uselio se već prvog novembra. Od Uprave fondova dobio je zajam i vratio dug Radojloviću. Ali, uskoro je došlo vreme za udaju obeju kćeri. Nekako je,  kako sam kaže, skrpio izvesnu sumu za udaju starije kćerke. Ubrzo, za udaju je pristigla i mlađa.Uprava fondova je nemilosrdno tražila uredne otplate. Pošto nije našao nikakav izlaz iz finansijskih nevolja, prodao je celo imanje u Deligradskoj ulici radi isplate duga Fondu i udaje druge kćeri. Ponovo je ostao bez dinara.

U JESEN 1908, Austrougarska je objavila aneksiju Bosne i Hercegovine i time nagovestila početak otvorene agresije protiv Srbije. Taj akt otvorenog kolonijalizma bio je uperen ne samo protiv naroda Bosne i Hercegovine, već i protiv nacionalnih interesa Srbije i Crne Gore. Povodom toga ministar inostranih dela Srbije, Milovan Milovanović, pisao je da je Austrougarska, aneksijom Bosne i Hercegovine, odbacila Srbiju daleko od Jadranskog mora, sprečila ujedinjenje sa Crnom Gorom i nametnula „Srbiji i srpskom narodu borbu na život i smrt“. Pod utiskom tih činjenica sva je Srbija uzavrela, a uzbuđeno javno mnjenje tražilo je od vlade da preduzme odlučne korake. Kako Srbija ni u jednom pogledu nije bila spremna za rat, vlada je, po savetu Rusije, dala izjavu da aneksijom nisu povređena prava Srbije. Ali, i pored takve javne izjave, niko u Srbiji nije sumnjao da se zemlja nalazi pred odlučujućim obračunom sa Habzburškom monarhijom. Zbog toga su odmah počele svestrane pripreme za oružanu borbu protiv obesnog neprijatelja. Posebna pažnja posvećena je pripremama vojske. Odobreni su značajni krediti za kompletiranje naoružanja i borbene opreme, pojačana je borbena obuka u duhu najnovijih ratnih iskustava, naročito u izvođenju združenih vežbi i manevara. Takođe su preduzete mere za odstranjivanje trvenja u oficirskom koru i učvršćenje jedinstva rukovodećeg kadra u vojsci.

U TAKVIM okolnostima Mišića su ponovo pozvali da se reaktivira. Budući da se radilo o oficiru izuzetnih kvaliteta, novi ministar vojni general Mihailo Živković, inače Mišićev klasić, pozvao je Mišića u Ministarstvo 10. marta 1909. i odmah se saglasio da mu se vrati njegov raniji rang. Pošto je pukovnik Bojović premešten iz Generalštaba za komandanta Moravske divizijske oblasti, nađena je „rupa“ u zakonu. Naime, u „Srpskim novinama“ jednovremeno objavljena su tri kraljeva ukaza: jednim se Mišić prevodi u rezervu, drugim iz rezerve u aktivnu službu sa rangom koji je imao onog dana kada je penzionisan i trećim se određuje za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba, na isto mesto i kod istog načelnika generala Putnika, dakle tamo gde se nalazio kada je penzionisan 4. marta 1904. godine

Sledećeg dana dobio je naređenje da se u 11 časova javi kralju. Kako je već bio rasprodao sve što je imao od uniforme, otišao je kod Kralja u civilu. Kralj Petar ga je, po običaju, primio vrlo srdačno. Na kraljevom stolu nalazile su se topografske sekcije Srema i Banata, pošto ga je obavestio da Austrijanci podižu utvrđenja na Bežanijskoj kosi, Kralj ga je upitao da li bi trebalo narediti mobilizaciju vojske. Mišić je odgovorio da zemlja nije u tom trenutku spremna za rat i da se mobilizacija može narediti „tek kada izvršimo mobilizaciju celokupnog Srpstva“. Kralj se složio i rekao mu da se odmah javi na službu kod generala Putnika. Putnika je zatekao u kancelariji, u jednoj maloj sobici u kojoj je, kako je Mišić primetio, od nameštaja bio samo jedan kanabe, sto i stolica. Posle rukovanja, Putnik mu reče: „Eto, gospodine Mišiću, mi opet zajedno“.

PREVRAT U CARIGRADU

NEPOSREDNO pre Mišićevog reaktiviranja mladoturci su izvršili prevrat u Carigradu i zaveli suroviju strahovladu nad hrišćanskim podanicima nego što je bila pod Abdul Hamidom, Putnik je, pored razrade ratnog plana za rat sa Austrougarskom, upravo u to vreme radio i na ratnom planu za rat sa Turskom. Tada je izgledalo da je i taj rat bio neizbežan. U Makedoniji je u toku bio „pravi“ rat između bugarskih komita, grčkih andarskih četa i srpskih komita, koji su se Jorili za primat u Makedoniji. Posle ugušenja Ilindenskog ustanka 1903. godine, Turci su organizovali „leteće odrede“ koji su vršili strahovit teror nad hrišćanskim stanovništvom.

 SUTRA: SAVEZNICI ODLUČUJU CRNA GORA NAPADA PRVA  

Preporučujemo

Feljton

0 4

ŽIVOJIN MIŠIĆ SVEDOK DVA ISTORIJSKA DOGAĐAJA: Mišić je sa kraljem Aleksandrom prisustvovao otvaranju modernih Olimpijskih igara u Atini

02. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST: Mladi kralj je vrlo brzo pokazao da je nedosledniji i od svog oca ekskralja Milana

30. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

OFICIRI OD PLATE NISU MOGLI DA KUPE UNIFORME: U školi gađanja austrijske vojske u Bruku Živojin Mišić je postizao najbolje rezultate

29. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije