MIŠIĆEVA ZASLUGA ZA POBEDU NA BREGALNICI: Crna Gora je u Makedoniju uputila diviziju pod komandom serdara Janka Vukotića

ČIM su nesuglasice između Bugarske i Srbije izbile u javnost, umešale su se diplomatije velikih evropskih sila, posebno Austrougarske i Rusije.

UGLED Francuski novinar Anri Barbi sa srpskim oficiima , Foto iz knjige "Vojvoda Živojin Mišić"

Austrougarska je, uz podršku Nemačke, radila na produbljivanju jaza među saveznicima s ciljem da razbije Balkanski savez, koji je predstavljao ozbiljnu prepreku u realizaciji planova germanskog imperijalizma za uspostavljanje dominacije na Balkanu i prodoru prema Bliskom istoku. Beč je težio da Bugarsku izmiri sa Turskom i približi im Rumuniju i da ih okrene protiv Srbije. Ruska diplomatija je, pak, radila na očuvanju Balkanskog saveza kao brane germanskom prodoru i založila se za to da se spor između Srbije i Bugarske reši mirnim putem. Ali bez uspeha. Upravo kada su se vladine delegacije spremale na put u Petrograd da zamole ruskog cara Nikolaja II da posreduje u sporu oko međusobnog razgraničenja u Makedoniji, Bugarska je, bez objave rata, napala Srbiju i Grčku 30. juna 1913. godine. Tako su bugarski kralj Ferdinand Koburg i premijer Radoslavov uništili Balkanski savez. Nemački kajzer Viljem II na tu vest s radošću je uskliknuo: „Najzad je crkao slovenski monstrum na Balkanu“.

Pošto su u toku juna učestale provokacije bugarske vojske i otvoreno vršena koncentracija njihovih trupa, to je i srpska Vrhovna komanda odgovorila koncentracijom svoje vojske. Crna Gora stala je na stranu Srbije i uputili u Makedoniju jednu diviziju sastavljenu od najboljih boraca pod komandom serdara Janka Vukotića.

Suštinu spora predstavljalo je pitanje dominacije u Makedoniji, pa su na makedonskom vojištu koncentrisane najjače trupe obeju strana.  Bugari su koncentrisali ukupno četiri armije protiv Srba i jednu protiv Grčke: Prvu na timočkom frontu, Treću na sofijsko-nišavskom pravcu, Petu na pravcu Ćustendil-Kriva Palanka, Četvrtu na prostoru Radovište- Štip-Kočane...

U toku koncentracije bugarske vojske, u srpskoj Vrhovnoj komandi preovlađivalo je mišljenje da ih treba napasti pre nego što završe koncentraciju. Predsednik vlade Nikola Pašić je, međutim, energično zahtevao da se srpska vojska (iz političkih razloga) uzdrži od svakog napada, dok sami Bugari ne krenu u napad. Iz tih obzira, koji su imali političku i moralnu težinu, srpska vojska se našla u znatno nepovoljnijoj situaciji prvog dana rata.

NAIME, bugarska Četvrta armija, koja je imala oko 100.000 boraca, po naređenju načelnika štaba Vrhovne komande generala Mihaila Savova, 30. juna u dva časa po ponoći, iznenada je otpočela energičan napad na srpske položaje od Crnog vrha do Krivolaka. Tako je počela devetodnevna bitka na frontu dugom 75 kilometara. To je bio najduži bitačni front u dotadašnjoj istoriji ratova. Rešenje bitke nalazilo se u proboju fronta jedne ili druge strane. Bugari su usmerili glavni udar pravcem Štip-Ovče polje, koji je zatvarala Drinska divizija I poziva, s namerom da se domognu tog najvažnijeg  geostrategijskog objekta na vardarskom vojištu. Srpska predstražna odeljenja bila su potpuno iznenađena, pa su ih Bugari, na podmukao način, po kratkom postupku zarobljavali ili ubijali hladnim oružjem.

Kada su u Vrhovnu komandu prispeli izveštaji da su Bugari preduzeli opšti napad i da je glavni pritisak usmeren na Drinsku diviziju I poziva na Bregalnici, vojvoda Putnik je naredio da Moravska divizija I poziva (komandant general Ilija Gojković) odmah krene u pomoć Drinskoj diviziji, da trupe na ostalim položajima nastave upornu odbranu, a Crnogorska divizija, koja se nalazila u Skoplju u strategijskoj rezervi, da se pripremi za pokret. U popodnevnim časovima pristigli su moravski pukovi na Bregalnicu i, u sadejstvu sa pukovima Drinske divizije, suzbili Bugare, povratili deo izgubljenih položaja .Time je najteža kriza na Bregalnici prvog dana rata prebrođena.

Oko podne, Vrhovna komanda je većala gde da se primi odsudna bitka. Razmatrane su dve varijante. Većina članova štaba zastupala je gledište da treba povući trupe iz dodira sa neprijateljem i na ranije položaje i dati odsudnu odbranu. Drugo gledišt: zastupao je general Mišić. On je smatrao da odsudnu bitku treba primiti na prvoj liniji. Mišić je obrazloži: da bi povlačenje trupa izazvalo pometnju i pad morala, a neprijatelja ohrabrilo i podstaklo na još žešći pritisak na trupe u povlačenju. Vojvoda Putnik je izvesno vreme oklevao. Ali, kada je primljen izveštaj da je Moravska divizija I poziva stigla na bojište i ojačala oba ugrožena krila Drinske divizije, Putnik se priklonio  rešenju koje je predložio Mišić, pa je odlučio: da Treća armija odsudno brani svoje položaje na prvoj liniji; da Prva armija sa tri divizije (Moravska II, Šumadijska II i Konjička divizija) preduzima ofanzivu u pravcu Kočana u pozadinu glavne bugarske grupacije, a sa druge dve divizije (Dunavska I i Dunavska II) zatvori krivorečki pravac; da Druga armija (generala Stepanovića) i Timočka vojska (pukovnika Aračića) brane staru srpsko-bugarsku granicu. Oko 19.30 časova primljen je telegram od predsednika vlade Nikole Pašića u kome je poručio vojvodi Putniku: „Kad su Bugari otpočeli rat bez objave rata, onda se postarajte da neprijatelja suzbijete i pobedite.“

POSLE devet dana krvavih borbi, bugarska vojska slomljena je u Bregalničkoj bici. Za tu briljantnu pobedu zaslužna je čitava srpska vojska i njeni komandanti, ali pre svih general Živojin Mišić koji je svojim predlogom nadahnuo istorijsku odluku vojvode Putnika. Tom pobedom srušen je plan bugarskih vladajućih krugova da na račun Srbije uspostave prevlast na Balkanu. Pošto je Bugarska svojom ratobornom politikom izgubila naklonost velikih sila i ostala bez obećane pomoći čak i od strane Austrougarske, to su Rumunija i Turska iskoristile njenu tešku situaciju i, 13. jula 1913, otpočele ratne operacije na nezaštićenim bugarskim granicama. Rumuni su brzo napredovali preko Dobrudže. Turci su prodirali kroz Trakiju i povratili sve teritorije izgubljene u prethodnom ratu, uključujući i Jedrene koje su Bugari osvojili uz pomoć Srba. Pošto su propala sva nastojanja bugarske vlade da bilo s koje strane dobije pomoć, ona je bila prisiljena da prizna poraz. Neki pisci prebacivali su Putniku što nije, posle dobijene bitke, nastavio nastupanje na Sofiju. Srpska vlada i Vrhovna komanda su smatrale da to ne bi bilo razumno s obzirom da je Srbija uvek pridavala najveći značaj razvoju i negovanju stabilnih dobrosusedskih odnosa sa Bugarskom, a ne poniženju bugarskog naroda.

Mesec dana posle izbijanja rata, 30. jula, u Bukureštu je počela mirovna konferencija između zaraćenih držgva, osim Turske, uz asistenciju diplomatije velikih sila. Bukureški ugovor o miru zaključen je 10. avgusta 1913 godine.  Srbija je zadržala sve teritorije koje je oslobodila njena vojska u ratu protiv Turaka; Crna Gora dobila je Vasojeviće, deo Metohije i Sandžaka; Grčka južnu Makedoniju i deo Trakije,; Rumunija je dobila južnu Dobrudžu, a Bugarska je izgubila gotovo sve što je izvojevala u prethodnom ratu osim dela Belomorskog primorja i Strumičkog okruga, koji joj je, u želji da se poprave odnosi sa Bugarskom dobrovoljno ustupila srpska delegacija. Sa Turskom, koja je povratila istočnu Trakiju sa Jedrenom, zaključen je poseban ugovor o miru između dve države.

VELIKA KORIST ZA BERLIN I BEČ

NAJVEĆI gubitnik u II blkansom ratu bila je Bugarska, koja ga je i izazvala. Pored teritorijalnih gubitaka plaćenih ogromnim žrtvama, Bugarska je pretrpela najveće gubitke u ljudstvu 93.000 boraca (poginulo 18.000, umrlo 15.000 i ranjeno 60.000). Srbija je izgubila 44.500 boraca (8.000 poginulih, 6.500 umrlih i 30.000 ranjenih), Crna Gora 1.400, Grčka 20.000. U tom kataklizmičkom ratnom pomoru ljudi u cvetu mladosti, najveću korist imale su germanske države - Nemačka i Austrougarska. Raspadom Balkanskog saveza i velikim ljudskim i materijalnim gubicima balkanskih naroda, otvoren je put njihovoj agresivnoj politici sažetoj u sintagmi „ Drang nach Osten“ u predvečerje Prvog svetskog rata.

 SUTRA: ŽIVOJIN MIŠIĆ PO DRUGI PUT NA UDARU "CRNE RUKE" 

Preporučujemo

Feljton

0 5

BUDUĆI VOJVODA NAŠAO SE NA ULICI BEZ DINARA: Mišić je u vreme majskog prevrata, kao lojalan oficir, savesno obavljao svoje dužnosti

03. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije