VOJVODA PUTNIK MRSI POĆOREKOVE PLANOVE: Mišićeva armija je, nakon oslobođenja Valjeva, proterala neprijatelja na obalu Save

Пише: Саво Скоко

16. 01. 2025. u 18:00

RASPLET bitke na zapadnom delu fronta jasno se ocrtavao. Posle zbacivanja neprijatelja sa grebena Suvobor-Maljen, srpska Prva i Treća armija nastavile su energično gonjenje ka Kolubari.

ВОЈВОДА ПУТНИК МРСИ ПОЋОРЕКОВЕ ПЛАНОВЕ: Мишићева армија је, након ослобођења Ваљева, протерала непријатеља на обалу Саве

POBEDA Srbija je 15.decembra 1915. ponovo bila slobodna, Foto "Vikipedija"

Prva armija oslobodila je Valjevo 8. decembra. Kada su srpske Prva i Treća armija prešle Kolubaru i nastavile gonjenje austrougarske Šeste armije, komandanti 15. i 16. korpusa izvestili su komandanta armije generala Poćoreka da su oba korpusa pretrpela velike gubitke i da bi im za nastavak borbe bilo potoebno dve nedelje odmora.

Poćorek se, još uvek nadao u uspeh Pete armije, koji bi doneo preokret strategijske situacije, pa je zahtevao od 13. korpusa, koji je uspeo da zaustavi napredovanje srpske Druge armije posle odlaska Timočke divizije I poziva iz njenog sastava, da se po svaku cenu održi na Kolubari.

Vojvoda Putnik je pomrsio Poćorekove planove. Prateći veliki polet svojih trupa, on je 7. decembra u podne naredio Prvoj i Trećoj armiji da produže energično nastupanje, a Drugoj armiji da napadne 13. korpus i odbaci ga preko Kolubare čim oseti povoljan trenutak za to. Trupe Odbrane Beograda trebalo je po svaku cenu da održe svoje položaje i sledećeg dana.

Osmog decembra razbuktale su se žestoke borbe ča celom frontu. Srpske armije su na zapadnom frontu zadržale punu inicijativu. Vojvoda Putnik je ostavio slobodu vojvodi Stepanoviću da pređe u napad kad mu razvoj situacije stvori povoljan izgled na uspeh. Međutim, Stepanović je, želeći da njegova armija da maksimalan doprinos opštem slomu neprijatelja, naredio Šumadijskoj diviziji I poziva da preduzme napad na Volujak (10 km severozapadno od Lazarevca). Posle celodnevne borbe, divizija je tek po padu mraka prisilila austrougarsku 9. diviziju da se povuče na položaje kod Stepojevca. Srpska Treća armija generala Pavla Jurišića Šturma izbila je celom širinom svog fronta na Kolubaru i između Slovca i Lajkovca odbacila 15. korpus na zapadnu obalu reke.

Mišićeva armija je, nakon oslobođenja Valjeva, 8. decembra, nastavila da goni 16. korpus prema Savi. Predveče je pomoćnik vojvode Putnika, pukovnik Živko Pavlović, preko telefona obavestio načelnika Štaba 1. armije pukovnika Belića da su Austrijanci zauzeli Kosmaj. Ta vest nije ni malo uznemirila generala Mišića. On js samo u šali primetio: „Živko se, izgleda, malo uplašio“. Stvarno, za zabrinutost nije bilo ozbiljnog razloga. Užička vojska js oslobodila Užice i Kosjerić i uputila goneće odeljenje prema Drini. Posle odbacivanja nsprijateljskih trupa preko Kolubare, dovršen je proboj neprijateljskog fronta i u strategijskom smislu. Posle razbijanja ausgrougarske Šeste armije, srpska Vrhovna komanda je izdala naređenje generalu Mišiću da deo snaga zadrži u rejonu Valjeva, a ostalim snagama produži gonjenje ka Peckoj, Lazarevcu i Šapcu.

U isto vreme naredio je Drugoj i Trećoj armiji da poviju svoj front prema severoistoku i da, u sadejstvu sa trupama Odbrane Beograda, slome austrougarsku Petu armiju i oslobode Beograd.

TEŽIŠTA borbe za obe strane pomereno je na istočno krilo fronta. Od 8. do 12. decembra Prva armija i Užička vojska proterale su neprijatelja preko granice, i oslobodile celu severozapadnu Srbiju uključujući Šabac i Višegrad. Time je Šesta armija slomljena na celoj liniji njenog fronta. Slamanje odbrane 13. korpusa i 9. divizije iz 8. korpusa, na desnom krilu Pete armije, kojima je dodeljena uloga stožera velikog strategijskog obuhvata srpskog desnog krila, bio je predznak potpunog sloma treće austrougarske ofanzive na Srbiju.

U međuvremenu, svi pokušaji neprijatelja da razvije početne uspehe u zoni Kosmaja slomile su trupe Odbrane Beograda, ojačane Timočkom divizijom I poziva, kojima je, hitala u pomoć i Moravska divizija I poziva a koja je već bila na domaku Velike Ivanče.

Tako je kriza na istočnom krilu ovog fronta u korenu presečena.

Zanimljivo je, da je već trećeg dana srpske protivofanzive, zbog nepovoljnog razvoja situacije na čitavom frontu, pesimizam počeo da obuhvata i komandante u visokim austrougarskim štabovima. Poćorek je zabeležio u svom dnevniku da je već 6. decembra njegov „štab spustio glavu“ i da je morao „sa krajnjim naporom da ih dovedem svesti, da je nezamislivo da jedan ozbiljan rat traje bez ikakvih reaktivnih protivudara“.U duhu njegovih zaheva general Frank je naredio da trupe, koje su napadale položaje kod Vorovnice , u toku noći 8/9. decembra učine krajnji napor i otvore put Petoj armiji prema Aranđelovcu. Ali slom Poćorekove Šeste armije uzeo je takve razmere u toku 8. decembra da su potonule sve iluzije o preokretu, pa je naređeno da i Peta armija, posle neuspelog noćnog napada na Vorovnici u kome je izginulo više od 1.000 vojnika, podoficira i oficira, obustavi ofanzivu, jer je bilo očigledno da se slom bliži kraju. Komandant Kombinovanog korpusa general Kraus je telefonom obavestio komandante divizija da napad obustave, jer je „sve bilo uzalud. Više se nemojte naprezati. Moramo se povlačiti. Zapovest sledi“.

SRBIJA je 15. decembra, kao i posle Cerske bitke1914, ponovo bila oslobođena. Osim mase zarobljenika, na srpskoj teritoriji nije više bilo neprijateljskih vojnika. U završnom izveštaju ministru vojnom o Kolubarskoj bici, vojvoda Radomir Putnik je napisao: „Ovom blistavom pobedom uspešno je završen jedan veličanstveni period naših operacija protiv Austrougarske“.

Poraz u Kolubarskoj bici ispoljio je poražavajuće dejstvo na vojno politički položaj Habzburške monarhije kao velike sile. Načelnik austrougarske Vrhovne komande general Konrad konstatovao je u svojim memoarima, na osnovu izveštaja generala Poćoreka od 15. decembra, da su balkanske snage pet dana pred početak Kolubarske bitke, 28. novembra, imale 399.000 ljudi, a da su po završetku bitke, 15. decembra, spale na ukupno 80.925 ljudi, odnosno da su u proteklim borbama pretrpele gubitke od preko 318.000 ljudi izbačenih iz stroja. U zvaničnom izdanju istorije Poslednjeg rata  austrijskog Generalštaba navedeni su podaci prema kojima je austrougarska vojska u toku 1914. godine na srpsko-crnogorskom frontu pretrpela gubitke od 7.592 oficira i 226.212 vojnika.

Razlika u navedenim brojčanim gubicima generala Konrada i Generalštaba nastala je tako što js Konrad, citirajući Poćorekov izveštaj sastavljen neposredno po završetku borbe, u kome su navedeni totalni gubici, uključujući dezertere, nestale itd., dok je Generalštab, posle naknadnih svođenja brojeva, kako izgleda, prikazao efektivne gubitke. Prema podacima srpske Vrhovne komande, srpska vojska je samo u toku Kolubarske bitke razbila pet neprijateljskih korpusa, zarobila 2.570 oficira i preko 40.000 podoficira i vojnika, zaplenila tri zastave, 130 topova, 70 mitraljeza i silni ratni materijal. U tim borbama i srpska vojska je, takođe, pretrpela teške gubitke: ukupno je izbačeno iz stroja 2.110 oficira, 8.074 podoficira i 153.373 redova.

ODBRANA BEOGRADA

POSEBNO priznanje za pobedu u Kolubarskoj bitci vojvoda Putnik je odao trupama generala Mihaila Živkovića, ističući: „Da bi se već postignuti uspeh Prve armije razvio u definitivan uspeh nad svim neprijateljem, bilo je potrebno da se trupe Odbrane Beograda po svaku cenu održe na svojim položajima. Od izvršenja zadataka trupa Odbrane Beograda zavisila je sudbina operacija i svih ostalih armija“. Sjajno držanje trupa Odbrane Beograda predstavlja jedan od retkih primera u istoriji ratovanja kada trupe na pomoćnom pravcu, i to sastavljene od najstarijih godišta obveznika, odigraju tako krupnu ulogu u bici sa dalekosežnim posledicama po obe zaraćene strane.

 SUTRA: STREPNjE ZA BUDUĆNOST SRBA U JUGOSLOVENSKOJ DRŽAVI 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVET U ŠOKU: Janis Tima se nije ubio?!