NADREALNA SEĆANJA U TIŠINI BELOG DVORA: U Georgijevskoj dvorani u Kremlju, ni u jednoj palati na svetu, nisam videla takvu raskoš!

CEREMONIJA otvaranja plenarne sednice Saveta interakcije održana je 17. maja u džinovskoj prostoriji sa impresivnim stubovima i pozlaćenim lusterima.

POVRATAK Jelisaveta otkriva zemlju u kojoj se rodila , Foto Profimedija

SAD, Japan i Evropski ekonomski savet prolazili su kroz značajne promene. Pomislila sam da bi možda došlo i do nekog sporazuma između SAD i Rusije. Gorbačov je imao šansu da bude vodeći državnik devedesetih. U Kini je tokom osamdesetih to bio Deng. U Evropi nije bilo lidera te vrste.

U 15 časova prisustvovali smo Gromikovom prijemu u Georgijevskoj dvorani u Kremlju – prostoriji koja je otvorena tek drugi put od vremena careva. Šest kolosalnih pozlaćenih lustera iz 1800. godine i dalje je bilo ukrašeno carskim krunama, dok su sobu krasila džinovska vrata, ornamenti i gipsane dekoracije. Nikada u životu nisam videla takvu raskoš! Ni u jednoj palati na svetu! Bila sam zadovoljna fotografijama koje sam napravila, a naročito onom na kojoj se Gromiko smeje. To je verovatno bila jedina fotografija na kojoj se on smeši. Manuela je moje fotografisanje razbesnelo jer nisam pitala za dozvolu da slikam...

U pauzi konferencije 21. maja posetili smo Danilovski manastir, do kojeg nas je odvezao jedan zanimljivi taksista. Videla sam jednu tragično tužnu malu prodavnicu u čijem uglu je na žičanoj vešalici visio nekakav stari džemper. U prašnjavoj vitrini stajala je mala drvena kutija. U Moskvi nije bilo prodavnica! Za razliku od same prestonice, moskovski aerodrom je imao glamurozne bescarinske prodavnice u kojima su primali samo strane valute, ali ne i valute drugih zemalja iza „gvozdene zavese“. Odleteli smo za Beograd JAT-ovim redovnim letom.

VEČERALI  smo u rezidenciji Pepea Urutie, peruanskog ambasadora u Jugoslaviji. Na večeri su bili visoki politički funkcioner Janko Smole, njegova sekretarica Dragica Mirković, dopisnica Dejli ekspresa i Sandej ekspresa Nada Obradović, istoričarka umetnosti i vizantolog Anika Skovran... Sve mi je izgledalo potpuno nadrealno. Otkako sam prvi put posetila Jugoslaviju, nisam prestajala da mislim na oca. On ne bi verovao da je ovo moguće.

Posetila sam Narodni muzej sa Anikom Skovran. Videla sam Meštrovićeve skulpture i očevu donaciju, kolekciju slika. I Moneovu izvanrednu Katedralu u Ruanu, Koroa, Šagala, Renoara i Gogena. Poseta muzeju bila je uzbudljiva jer nikada pre nisam videla originale iz kolekcije koju je moj otac darovao muzeju. Tamo je takođe bio i Kašaninov portret.

Kašanin je bio upravnik u Muzeju kneza Pavla. Kustoskinja koja nas je primila bila je vidno nervozna i suzdržana. Ona i njene kolege su bili nervozni onoliko koliko su samo mogli biti nervozni dobri komunisti kada je trebalo da upoznaju jednog Karađorđevića.

Ipak, na kraju su se opustili i bili su veoma prijatni.

Morali smo da požurimo jer smo imali sastanak u Belom dvoru u 11 časova. U žurbi sam zaboravila rusku afga kameru u muzeju.

Kestenovi koje je otac posadio bili su visoki i prelepi. Pozdravio nas je šef protokola predsednika Predsedništva SFR Jugoslavije Raifa Dizdarevića.

Popela sam se na sprat stepenicama i istog trenutka su se vratile slike našeg odlaska u martu 1941.

Često sam razmišljala o crno-belom mermernom podu u holu, a on je sada bio tu, pod mojim nogama.

Iznad kamina su se nalazila dva Pusenova platna i jedan kristalni sat, zeleni servis iz Sevra u trpezariji i velika kineska vaza u ulaznom holu.

Videla sam i žuto kupatilo koje je nekada pripadalo meni, moju igraonicu i dadiljinu sobu.

Plavo kupatilo, koje je pripadalo majci, izgledalo je potpuno isto kao nekad. U svakom kupatilu slavine su bile od porcelana kako bi se slagale s kadom.

Otišla sam u očevu radnu sobu gde su bile njegove knjige, uključujući primerak knjige moga dede Mojih pedeset godina.

Dobila sam na poklon pet ruža iz bašte. Majka je zasadila većinu tog ružinog žbunja.

Kasnije je Dragica Mirković, Smoleova sekretarica, pobesnela kada me je Anika upoznala s nekim novinarom na ulici i rekla joj:

– Da se nisi usudila tom čoveku da kažeš da je Jelisaveta ovde. Niko ne sme da zna i taj čovek ne bi smeo da piše o njenoj poseti!

Anika Skovran mi je tu epizodu kasnije ispričala na francuskom.

KAKO smo bili proterani iz zemlje i izbačeni iz istorijskih udžbenika, ja sam se tog maja 1988. u Beogradu osećala kao da nisam ni postojala već sam samo duh koji luta nepoznatim gradom. Jedan muškarac mi je rekao da je uskoro Dan mladosti i da ja izgledam mladoliko i lepo kao lutka!

Manuel i ja smo otišli na ručak sa Anikom na Adu Ciganliju, na splav na kojem je sniman film Bal na vodi. Anika mi je rekla da je film snimljen prema memoarima njenog brata, filmskog producenta i poslovnog čoveka Đorđa Zečevića, koji već dugo živi u Londonu, i da je film u stvari priča o njihovoj porodici. Zečević je bio i producent ovog ostvarenja.

Rekla mi je da su svi, osim kustoskinje Narodnog muzeja, bili oduševljeni što sam u Beogradu. Kustoskinja je mislila da ću odneti slike iz muzeja. Uzimajući u obzir da je otac ipak poklonio svoju veliku kolekciju naciji, smatrala sam da je ovakav komentar bio krajnje glup.

Posetili smo izložbu srpskog slikarstva. Anika me je upoznala s nekoliko ljudi, a potom je masa ljudi nagrnula ka meni. Jedna dama je čak napravila kniks preda mnom! Jedan mladić mi je prišao i rekao da je oduševljen knjigom Nila Balfura o mom ocu, čije je englesko izdanje čitao. Srpsko izdanje u to vreme još nije izašlo. Fotograf me je slikao s gomilom ljudi. Kad smo se vratili u hotel, konobar iz bara je uleteo u moju sobu tačno u 19 časova, rekavši mi da mi Đorđe Zečević lično šalje šampanjac.

Ustala sam u šest ujutru 23. maja kako bih sa Anikom otišla u Studenicu. Manuel je ostao u hotelu. Vozile smo se jugozapadnom Srbijom kroz polja prekrivena svetloplavim cvećem i bulkama do manastira Žiča, poznatog ženskog manastira. Ručale smo s vladikom Stefanom.  Manastirsku crkvu su početkom 13. veka sagradili kralj Stefan Prvovenčani i njegov brat, prvi srpski arhiepiskop Sava. Bila je veoma lepo restaurirana. Jedna monahinja je oslikavala ikonu sveca. I druge monahinje su prelepo slikale ikone koristeći zlatne listiće. Episkop Stefan je bio markantan čovek, dugačke brade i plavih očiju. Monahinje su se saginjale da poljube njegovu ispruženu ruku, dok je drugom rukom izdavao naređenja. Na spratu su nas poslužili kafom i čajem, a potom smo Anika, vozač iz ambasade Perua, Vladan i ja otišli na ručak sa igumanijom. Domaći hleb, riblja čorba, riblja salata, kolač, jagode, manastirsko vino...

Vratila sam se u London, gde mi je prijatelj Branko Bokun rekao da je čuo da se u Beogradu zuji o mojoj poseti.

Polako sam počinjala da bivam svesna efekata svojih poseta Beogradu. Jugoslovenski mediji su počeli da se interesuju za sve Karađorđeviće. Pozvao me je Aleksandar Karađorđević da mi kaže da će dati još jedan intervju za slovenačku Mladinu. Morala sam da ga podsetim da pripazi na slovenačke i hrvatske stavove o Srbima u svom članku.

AMANDINA MAJKA

VIZANTOLOG Anika Skorvan i ja smo se odvezle u manastir Studenicu, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih manastira u Srbiji. Sagradio ga je krajem 12. veka osnivač dinastije Nemanjić, veliki župan Stefan Nemanja, kao svoju grobnu crkvu. Episkop je slabo govorio engleski, a ja poprilično nevešto srpski. Pitao me je o Amandi, Katarininoj ulozi u Dinastiji. Rekao je da su katolici izmislili priču o Gospi iz Međugorja kako bi pospešili turizam. Bio je zadovoljan što sam se vratila u Jugoslaviju.

Dva monaha su  me zamolila da se upišem u knjigu posetilaca, ali da pored svog imena napišem i "Amandina majka" jer "ona je naše dete!", a i zbog toga što su gledali Dinastiju.

Mislila sam da je za monahe Dinastija neprimeren sadržaj i jedva sam zadržala smeh.

 SUTRA: ČUDESNA PORUKA KNEZA PAVLA – IDI ZA BEOGRAD 

Preporučujemo

Feljton

0 6

SA RIČARDOM BARTONOM U ŽIVOTU I PRED KAMERAMA: Hteo da se oženi mnome, sviđala mu se ideja da mu žena bude princeza

29. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

ČOVEK KOJI JE OTKRIO ISTINU O KNEZU PAVLU: Njujork koji sam toliko volela odjednom je postao depresivna, neprijateljska sredina

28. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

PLES SA HARIZMATIČNIM PREDSEDNIKOM KENEDIJEM: Hauard je zahvaljujući braku sa mnom, osvojio poziciju u društvu kakvu nikada ranije nije imao

27. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

PRESTOLONASLEDNIK SE SA SUZAMA OPRAŠTAO OD KNEZA: Moj stariji brat je bio miljenik kralja Aleksandra, koji ga je uvažao više od sina Petra

20. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije