REHABILITACIJA KNEZA PAVLA PODVIG ŽIVOTA: Posle šezdeset četiri godine prestala da nosim etiketu zločinca prikačenu od desete godina

MOJ otac je svoju kompletnu arhivu zaveštao Univerzitetu „Kolumbija“ u Njujorku, uz uslov da se građa otvori tek 50 godina nakon njegove smrti, a i da se pristup dokumentima onemogući svim Jugoslovenima, sve dotle dok je u Beogradu na vlasti komunistički režim.

ISTORIJA Knjeginja Olga i Knez Pavle, Foto Arhiv knjeginje Jelisavte

Iako nije prošlo toliko godina od njegove smrti, dve godine sam provela radeći na tome da očevu arhivu, za koju sam smatrala da je neprocenjivo važna za razumevanje najtežeg perioda u istoriji Jugoslavije, nekako učinim dostupnom javnosti.

Konačno sam uspela u tome. Pozvala sam direktora Arhiva Jugoslavije Miladina Miloševića da se dogovorimo oko prenosa očeve dokumentacije u Beograd u oktobru. Na Kolumbiji su mi ljubazno kopirali sva dokumenta, a Tanja Čebotarev, upravnica Odseka za ruski, obećala je da će ih lično mikrofilmovane doneti u Beograd.

Smatrala sam da je to ogroman uspeh da čak 20 godina pre roka koji je knez zaveštanjem odredio, a 65 godina otkako je svrgnut s vlasti, dokumenta i pisma stignu u otadžbinu. Arhiva sadrži oko 12.000 dokumenata.

U borbi za istinu o nama postigla sam još jedan pun pogodak. Samo je još ostalo da našem Arhivu, kao ustanovi, obezbedim i jedan skener za mikrofilmove na poklon od moje fondacije kako bi svi zainteresovani imali mogućnost da koriste ovu građu, a i to se uskoro dogodilo.

MOGLA sam konačno opet da otputujem u Ameriku, prvo u Njujork, gde je moja komšinica potpisala ugovor o kupovini mog stana u zgradi „Alvin Kort“ kako bi ga spojila sa svojim, a onda do Kalifornije da vidim moje devojčice. Kod Katarine je bilo življe nego pre, deca su rasla, svako dete je bilo drugačije.

Dva meseca kasnije imali smo dogovor da se sretnemo u Londonu. Dočekali su me Katarina, Nikolas i Kasper. Čudesno okupljanje! Katarina i Nikolas se nisu videli petnaest godina. Ona je sva zračila, bila je prelepa. Išli smo zajedno na koncert u Vigmor Hol na debitantski nastup Ananda Mukerdžija. Bili su prisutni i njegovi roditelji; bilo je divno ponovo ih videti.

Katarina i ja smo otišle na set Američke princeze, gde smo gostovale u epizodi. Za to vreme njena deca su se igrala kod Nikolasa i bila sasvim van kontrole, a njegovoj supruzi Stefi je u međuvremenu pukao vodenjak. Spasle smo Nikolasa oslobodivši ga razdraganih sestričina, pa je i on je odjurio metroom u bolnicu. I Katarina i ja smo otišle tamo.

Bolnicu smo napustile u 16.45, a u 21 čas rodila se Olimpija.

U julu je Katarina dobila svoj srpski pasoš. Svi smo se odvezli do Mokre gore, koju je Kusturica potpuno izgradio. Maja, kojoj je bilo pet i po godina, bila je nepresušni izvor energije.

Stalno je ponavljala:

– Ovo je najbolji dan u mom životu!

Deca su otišla, ja sam imala sijaset obaveza. U Beogradu je boravio Sem Grin zbog poslova vezanih za njegovu fondaciju. Otišli smo na Oplenac, pa potom u manastire Koporin i Pokajnica. Posle smo putovali u Kotor i Trebinje povodom promocije knjige poznatog vizantologa. Posetili smo manastir Piva da se upoznamo sa vladikom Joanikijem i da razgovaramo s njim o projektima zaštite manastira, ikona i knjiga. Anika Skovran se sastala s nama da bi nam pokazala crkvu koja je morala biti premeštena zbog izgradnje brane, što je trajalo dvanaest godina. Rekla mi je da su je pitali da li je ulazila iza oltara (u pravoslavnim crkvama ženama nije dozvoljeno da to urade).

Rekla je:

– Naravno da jesam, kako bih inače mogla da radim na restauraciji?

Zbog toga je crkva morala ponovo da bude osveštana jer je žena oskrnavila njenu svetost.

OTIŠLA sam kod predsednika Tadića da razgovaram o sahranjivanju mojih roditelja i brata Nikole na Oplencu. Pozvala sam Vanju T. iz njegove kancelarije povodom moje stambene situacije i ona je bila vrlo neljubazna prema meni.

Rekla je:

– Zar nije bilo dovoljno što je Dragan Babić došao da se vidi sa generalnim sekretarom Predsedništva Cvijanom pre tri nedelje?

Ja sam joj odgovorila: – Ne, nije dovoljno. Moram da se vidim sa predsednikom Tadićem.

Još uvek sam izbeglica u sopstvenoj zemlji i plaćam stanarinu kakvu plaćaju stranci. Već godinama mnogo radim na promociji Srbije. Aleksanadr i Katarina žive u dvoru koji nam je svima dat i nema nikakvih problema kada je o njima reč.

Vladimir Karađorđević, sin Andreja Karađorđevića, rekao mi je da mu je Aleks (prestolonalsenik Alekandar) rekao da „ne želi da mu dâ sobu u kojoj bi živeo u Belom dvoru jer bi, ako bih nešto slomio, to bila njegova, a ne moja krivica“. Onda je dodao:

„Pozajmiću ti ormar, a sada beži jer čekam grupu Kineza.“

Rešenjem o rehabilitaciji poništena je odluka Državne komisije kojom je 1945. godine moj otac proglašen ratnim zločincem i oduzeta mu sva građanska prava i imovina u zemlji. Činom rehabilitacije poništene su sve pravne posledice odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Proces rehabilitacije pred sudom trajao je tri i po godine. Rehabilitovan je prvo moj otac, a onda svi mi. Ceo život sam provela u senci sramote i poniženja, a potom sam morala i da dokazujem nevinost pristojnog, vaspitanog i poštenog čoveka koga su ukaljali Britanci i komunisti.

Posle šezdeset četiri godine konačno sam i ja prestala da nosim etiketu zločinca, koju su mi prikačili kad sam imala deset godina.

Bila sam srećna i bilo mi je teško jer mi je bilo dovoljno da se setim koliko je otac patio. Osećala sam da je ovo podvig mog života, da raščistim i jednom zasvagda rasvetlim istoriju.

MOM bratu Aleksndru i meni vraćena je kuća naše majke Olge „Vila Crnogorka“. Posle rata ta vila je korišćena kao crnogorska rezidencija. Proslavili smo to velikom zabavom. Sva moja deca, Nikolas, Katarina i Kristina, bila su tu, kao i mnogi prijatelji.

Verovala sam da se sada konačno otvara i pitanje zvanične sahrane mojih roditelja i brata Nikole.

Moji brat i sestra od tetke Hans Vajt Tering iz Nemačke i Helen Habzburg iz Austrije, deca moje tetke Elizabet, došli su mi u posetu 12. marta 2012. Otišli smo na Oplenac.

Bio je divan dan, dočekao nas je direktor zadužbine Mićun Gavrilović. Moji rođaci su bili oduševljeni Crkvom Sv. Đorđa i mozaicima koji su rađeni pod upravom arhitekte Nikolaja Krasnova.

Tu u kripti Mićun nas je obavestio da je Sinod doneo odluku da se moj otac Pavle, majka Olga i brat Nikola sahrane u oktobru iste te 2012. godine, na stogodišnjicu crkve, jedno pored drugoga jer je u kripti bilo slobodno 21 od ukupno 39 grobnih mesta. Bila sam presrećna zbog ove odluke Sinoda jer je moja velika želja bila da oni počivaju u svojoj zemlji. Zadužbinu i crkvu podigao je kralj Petar I za pripadnike dinastije Karađorđević.

Crkvu je 1912. godine osveštao mitropolit srpski Dimitrije.

Mićun Gavrilović nas je odveo u vinariju zadužbine, a počastio nas rakijom i medom. Kasnije istog dana otišli smo kod vladike šumadijske eparhije Jovana u Kragujevac. Lepo nas je dočekao, pokazao svoju obnovljenu rezidenciju u kojoj su još uvek radili italijanski majstori. I on je, u prisustvu mojih rođaka i Dragana, potvrdio da je Sinod doneo odluku da će moj otac, majka i brat biti sahranjeni jedan pored drugoga 6. oktobra 2012. na stogodišnjicu crkve na Oplencu. Svi smo se još više obradovali i ja sam sada bila sigurna da mogu da započnem proces ekshumacije u Lozani gde su bili sahranjeni i da pokrenem postupak za prenos njihovih posmrtnih ostataka u Beograd.

DRAGOCENA DOKUMENTA

TANjA Čebotarev, upravnica Odseka za ruski na Univerzitetu "Kolumbija", je u oktobru 2006. donela 15 mikrofilmova sa 12.000 dokumenata. Čelni ljudi Arhiva Jugoslavije bili su presrećni i shvatali su značaj ove kolekcije: tu nije bila samo reč o poverljivim, dragocenim i najintimnijim podacima iz života mog oca već su među dokumentima i prava istoriografska blaga – Povelja kralja Milutina sa zlatnim pečatom (iz 13. veka), Karađorđevo pismo Carstvujuščoj komandi u Petrovaradinu i prepiska kneza namesnika s vladarima evropskih država. Uz pomoć ove očeve arhive može se konačno proniknuti u istinu o događajima pre potpisivanja Trojnog pakta.

 SUTRA: NI SMRT NIJE MOGLA DA IZMIRI KRAĐORĐEVIĆE 

Preporučujemo

Feljton

0 4

CRNA GORA VRAĆA KRALjA NIKOLU KUĆI NA CETINjE: Karađorđevići su napravili grešku što se nisu svi zajedno vratili povodom sahrane kralja Nikole

04. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

REČ IZVINITE U VATIKANU SE VRLO TEŠKO IZGOVARA: Žan-Luju Toranu iz Papskog saveta sam rekla da me brine mogućnost izbijanja građanskog rata

03. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije