NI SMRT NIJE MOGLA DA IZMIRI KRAĐORĐEVIĆE: Zaslugom predsednika Nikolića moj otac, moja majka i moj brat sahranjeni u kripti na Oplencu

POČETKOM septembra 2012. godine dobila sam sve potrebne potvrde iz Lozane za ekshumaciju.

PORODICA Knez Pavle, knjeginja Olga, sinovi Aleksandar i Nikola sa Jelisavetom, Foto Arhiv knjeginje Jelisavete

Odlučili smo da Dragan pozove vladiku Jovana iz kancelarije Dušanke Subotić Homen i obavesti ga o tome kako bi grobnice na Oplencu u kripti Crkve Sv. Đorđa bile pripremljene za sahranu 6. oktobra. Odgovor vladike Jovana glasio je: „Kakva sahrana, ja ništa ne znam o tome.“ Bili smo zgranuti. Pozvali smo Aleksa ( Aleksndra) i pitali ga o čemu se radi. Aleksov odgovor stigao je 13. septembra, telefonskom porukom

„Elizabet, Ovaj slučaj je u nadležnosti Zadužbine i ne tiče se mene. Zadužbina ima svoja pravila koja su napisana pre mnogo godina. Ja ta pravila nemam kod sebe ovde gde se sada nalazim. Pozovi Zadužbinu pa se dogovorite. Sve najbolje A.“

Obratila sam se Zadužbini Kralja Petra i dobila odgovor da će odluka biti doneta na sastanku Upravnog odbora. Sastanku su prisustvovali članovi Odbora Slobodan Perović iz Krunskog saveta, Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola, Dragan Reljić kao upravnik Zadužbine, Marko Despotović iz Ministarstva kulture i sveštenik Dragoljub Rakić iz Kragujevačkog namesništva Šumadijske eparhije. Odluka nije doneta jer su Perović i Reljić glasali protiv, a Jovanović i Despotović za. Sveštenik je bio uzdržan.

Pozvala sam Zadužbinu i patrijarha Irineja i zamolila za sastanak. Sastanak je održan u Patrijaršiji 18. septembra. Bili su prisutni patrijarh Irinej, članovi Sinoda (episkop sremski Vasilije i episkop šumadijski Jovan, protojerej-stavrofor Savo Jović, kao glavni sekretar Sinoda), sekretar Patrijaršije Aleksandar Sekulić, Dragomir Acović iz Krunskog saveta, članovi porodice Karađorđević – Jelisaveta, Aleksandar, Mihailo, Linda, Vladimir, zastupnik moga brata Aleksandra Srđan Stanišić i Dragan Babić.

Acović je rekao da samo direktni Aleksandrovi potomci mogu biti sahranjeni u kripti, na šta je Dragan Babić odgovorio da je kralj Petar I sagradio zadužbinu i crkvu za sve članove dinastije Karađorđević. Acović je ipak pristao da se knez Pavle i kneginja Olga sahrane u kripti, ali se usprotivio tome da se u kripti sahrani i princ Nikola.

Ustala sam i rekla:– Ja se odričem mesta u kripti u korist moga brata Nikole.

Acović je besno odgovorio:– Vi niste planirani da budete sahranjeni u kripti.

Na to je ustao Vladimir i rekao:

– I ja se odričem svoga mesta u kripti…

Acović još bezobraznije odgovorio:

– Pa ni vi niste planirani da tamo budete sahranjeni.

SASTANAK je trajao tri sata. Za sve to vreme Aleksandar je ćutao kao zaliven. Posle tih Acovićevih reči Dragan je ustao i na engleskom se obratio Aleksandru oštrim glasom:

– Alekse, ustani i pokaži svima da imaš petlju, da prestane ovo mučenje, pokaži da si glava porodice i da svi treba da budu sahranjeni zajedno u kripti.

Na opšte zaprepašćenje, Aleksandar je ostao nem i ćutao je kao zaliven. Sastanak je završen bez odluke. Na izlaznim vratima patrijarh Irinej je potapšao Dragana po ramenu, rekavši mu da će se, kad se ovako nešto desi, sve sigurno dobro završiti.

Nekoliko dana kasnije, zaslugom predsednika Tomislava Nikolića na sednici Narodne skupštine doneta je odluka da se moj otac, moja majka i moj brat sahrane jedno pored drugoga u kripti na Oplencu.

Sastala sam se s Katarinom i Nikolasom u Lozani i zajedno smo prisustvovali ekshumaciji tri tela. Tri kovčega su položena u kapelu. Trebalo ih je otvoriti i premestiti ostatke u nove kovčege. Mislila sam da neću moći da izdržim da to vidim, pa sam prvo odbila da uđem kad se budu otvorili sanduci. Ipak smo ušli.

Otvorili su kovčeg mog brata. Bilo mi je toliko bolno i beskrajno tužno za mene da vidim Nikija prvi put nakon što je poginuo 1954. godine, i to u kovčegu. Kakav gubitak jednog mladog života od 25 godina koji je mnogo obećavao! Zapanjujuće je bilo što je izgledao čudesno, kao da je juče sahranjen, a ne pre pola veka. Ništa se nije promenilo, telo nije propalo, odeća je još bila uredna. Zapanjujuće.

LjUBAZNI  direktor groblja u Lozani Flavio Poleti lično je dovezao sva tri tela za Beograd. Katarina i ja smo dočekale konvoj na granici. Glavni put je bio zatvoren za saobraćaj i imali smo policijsku pratnju do crkve.

Te večeri kovčezi su bili izloženi na odru u Sabornoj crkvi u Beogradu i mnogo je ljudi došlo da oda poštu knezu, kneginji i kneževiću.

Na Oplencu je organizovana državna sahrana. Položeni su u spojene grobnice.

Kada je moj brat Kvis ( Aleksandar) umro, Aleks je bio izričit da moj brat ne može da se sahrani u kripti na Oplencu iako tamo ima dovoljno mesta za sve.

Jednostavno je ignorisao činjenicu da je sâm potpisao Pravilnik za članove Kraljevskog doma u kojem piše da su naslednici kneza Pavla članovi Kraljevskog doma, isto kao i svi ostali. To je bilo navedeno i u starim pravilnicima, kako u vreme kralja Petra I, tako i u vreme kralja Aleksandra I.

Bilo mi je jasno da je ovo sada njegova osveta koju je smislio još pre nekoliko godina, kada je zabranio da Aleksandar bude sahranjen u kripti, pa je moj brat bio primoran da zatraži da bude sahranjen u porti, a njegova udovica Barbara platila je 5.000 evra za grobno mesto. Plaćala je za nešto što mu je ionako pripadalo, kao i svim ostalim članovima porodice.

Moj brat je sahranjen uz ogradu kompleksa na Oplencu, u crkvenoj porti. Sahrana je bila na državnom nivou, došao je predsednik Nikolić. I pored bruke koju je Aleks svojim postupkom naneo celoj porodici, nije ga bilo sramota da dođe na sahranu.

Da novinari ne bi dalje kopali po tome ima li ili nema mesta u kripti, tog dana je bio zatvoren ulaz u nju i stavljen lanac. Na pitanje novinara zašto Kvis nije sahranjen u kripti, Aleks je odgovorio da je pravilo da samo direktni potomci kralja Petra I mogu biti tamo sahranjeni, a kad je neko rekao – pa i knez Arsen je tamo, kao i knez Pavle – samo je ćutao.

Sve u svemu, ostao je gorak ukus od svega. Nekako najgore mi je bilo što je moj brat bio daleko od naših roditelja i brata Nikole. Zar posle tolikih godina izgnanstva i epiteta narodnih izdajnika kojim smo bili prokazani, bar u smrti nismo mogli da budemo složni?

PODELA PORODICE

NEPOSREDNO posle sahrane mojih roditelja i brata na Oplencu Aleksanadar  me je pozvao i poželeo da me vidi. Rekla sam da može da dođe. Kada je došao, počela sam da se žalim i rekla sam mu da sam četiri puta da pokušala uporedim popise imovine u kraljevskom kompleksu, ali da su me odbili, da je on otuđio i podelio porodicu i da me je izbacio sa Belog dvora, da ima sramotu od žene i da ona preti zaposlenima u Belom dvoru. Sve što je on na to rekao bilo je:

– Teško je pronaći dobro osoblje. Ali, odlučio je da pođe mojim stopama i isto tako sahrani i ostatak porodice čija tela još leže na grobljima u inostranstvu. Sve je ubrzo i organizovano, pa je na Oplencu održana sahrana kraljice Marije od Jugoslavije i njenih sinova Andreja i kralja Petra II.

  Kraj  

Preporučujemo

Feljton

0 4

CRNA GORA VRAĆA KRALjA NIKOLU KUĆI NA CETINjE: Karađorđevići su napravili grešku što se nisu svi zajedno vratili povodom sahrane kralja Nikole

04. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije