MARŠAL TURSKE CAREVINE DISAO JE SRPSKIM DUHOM: Mihailo Latas je posle prebega iz Austrijske vojske postavljen za učitelja u Gruži

SRPSKI političar i pravnik, u dva navrata liberalski predsednik vlade, Jovan Avakumović opisao je jedan slučajni susret iz 1865. godine sa Omer-pašom u Parizu. Dvadesetčetvorogodišnji Avakumović je u to vreme studirao prava.

SUDBINA Omer -đaša Latas je po savetu kneza Miloša prešao u Tursku, Foto "Vikipedija"

Omer-paša Latas je, prema Avakumovićevom sećanju, tada rekao: „Ne gledajte me, deco, kao tuđina iako znate da sam turski paša. Ja sam vazda bio i ostao samo Srbin. Uvek sam disao, pa i sada, kao mušir turske carevine, dišem samo srpskim duhom, gajim i negujem samo srpske osećaje. Zato sam vam malopre rekao da Srbi treba da uče prvenstveno vojničke nauke. Srbiji predstoji u skoroj budućnosti potreba u ljudima vojnički spremnim, pa ovim sadašnji njen podmladak treba da bude.

„Ja sam za prve vlade kneza Miloša prešao u Srbiju kao austrijski vojni begunac, gde sam bio primljen vrlo dobro i postavljen za učitelja u Gruži. Ja bih tada i ostao da služim Srbiji i srpstvu, koliko bih umeo i mogao mojom spremom i znanjem. Ali kad je Austrija saznala gde sam, zatražila je od Srbije da me njoj vrati i preda. A da bi sasvim u tome uspela, Austrija je izmislila i podmetnula mi kako sam učinio deficit u austrijskoj vojsci mada je vrlo dobro znala da je to laž.

Kad nije bilo izbora, knez Miloš me pozvao u svoj dvor u Kragujevcu i kazao mi: ‘Sinko, ja ne mogu zbog tebe da vojujem s Austrijom, ali neću ni njoj da te predam jer sam obavešten da nisi krivac, kao što Austrija tvrdi, i da si odgojen u srpskom duhu. Narediću mojim vlastima da ti olakšaju prelazak u Tursku. Idi tamo i primi službu. Turska je oskudna u ljudima tvoje spreme i sposobnosti, siguran sam da ćeš daleko doterati u njihovoj službi. Možda će se tamo od tebe tražiti i da pređeš u muhamedanstvo. S odlukom da ćeš i tada ostati duhom Srbin, možeš primiti i muhamedansku veru, ali nigda ne smeš zaboraviti da si Srbin. Nikad nemoj da radiš ništa protiv srpstva, ne smeš da izneveriš srpsko mleko kojim te je zadojila i othranila majka Srpkinja...“

„PO SAVETU kneza Miloša, a potpomognut srpskim vlastima, prešao sam u Tursku, gde sam se ne samo primio državne službe već sam prešao i u muhamedansku veru. U turskoj vojsci, kao što znate, napredovao sam i doživeo slavu i gospodstvo kao retko ko. No opet, nikad nisam zaboravio niti ću zaboraviti one mudre reči i roditeljske savete kneza Miloša. Vazda i u svakoj prilici ostao sam Srbin i prijatelj srpstva. Samo moje srpsko srce i osećanje rukovodilo me, te nisam skrhao Crnu Goru, kao što sam bio u prilici, kada sam na čelu silne turske vojske ušao u nju. Jer, s mojim osećanjem da sam Srbin, odugovlačio sam što više napad na Crnu Goru, a u Carigrad sam slao izveštaje kako nije vredno da slavna turska vojska uzalud gine za gole crnogorske stene i vrleti. Time sam dao vremena da se Rusi i Evropa zauzmu za Crnu Goru i spasu je od tadašnje sigurne propasti i uništenja.

Isto tako, samo moje srpsko srce odredilo me je te sam, kao glavni turski vojskovođa, drugom prilikom salomio, upropastio i okovane teškim gvožđem i sindžirima u Carigrad poslao bosanske i hercegovačke begove i spahije, poturčenjake i izdajice srpstva. Moje je srce tada kucalo radosno jer sam znao da time služim srpstvu, kome i sam pripadam. „Taj isti srpski osećaj goni me da vam kažem još nešto. To će biti o knezu Mihailu. On je meni, istina, učinio nažao, što meni, Muširu i Gazi Omer-paši nije hteo prvi da dođe na sastanak kad sam mu pre nekoliko godina najavio moj dolazak u Beogradski grad i zamolio ga da se sastanemo i razgovaramo. Žalim i danas, jer mi je kao Srbinu time knez Mihailo oduzeo priliku da s njim iskreno govorim, kao što sam hteo, o pitanjima i potrebama od kojih bi srpstvo imalo koristi...“

„Kao što je poznato, knez Mihailo je bio stariji mušir od mene, pa zato mi je bio poručio da ja dođem prvo k njemu na sastanak. Ali ja, iako mlađi mušir od njega, pored sve moje želje da se sastanemo, nisam mogao prvi ići knezu jer sam znao da bih time izazvao sumnju kod Turske, pa bi škodio baš onom koji me je bio i odredio na taj sastanak s knezom. „Da je to knez znao, držim da bismo se sastali. A ovako kako je ispalo, i danas žalim što nisam imao prilike da pred knezom Mihailom, tim velikim Srbinom, otvorim moje srpske grudi i srce, što se nisam mogao sa njim razgovarati o našim srpskim potrebama, te da time i ja bar nešto prinesem na oltar srpstva, koje nisam napustio nikad niti ću ga napustiti do groba.Iako se nismo sastali, opet ću vam reći ovo – knez Mihailo je veliki čovek i mudar vladalac. Njegov autoritet i ugled u Evropi su veliki. On je sav predan ideji oslobođenja i ujedinjenja srpstva. Bogat je, troši mnogo novca na otadžbinu. Slušajte ga i radite što vam bude zapovedao. Njemu je namenjena velika uloga u sudbi srpskog naroda. Ako ga iskreno budete pomagali, srpstvo će s njim ostvariti svoj ideal ujedinjenja svih Srba u jednu moćnu srpsku državu...“

„Eto, gospodo, ovo su moji iskreni osećaji i želja moga srpskoga srca. Kažite ovo u zgodnoj prilici vašim zemljacima. Moja je želja da Srbi uopšte znaju da sam ja i kao Gazi Omer-paša ostao dušom i srcem Srbin, da srpski osećam i srpstvu najvatrenije želim potpun uspeh u ostvarenju njegovog narodnog ideala – da ujedini srpsku Kraljevinu, sve Srbe koji su sad pod tuđinskom vlašću, ne samo pod Turskom već i pod austrijskom. Sada, deco, zbogom! A još jednom vam ponavljam, učite što više vojne nauke jer Srbija mora, možda i skoro, apelovati na vojno znanje svojih sinova...“

Bosanski i hercegovački begovi nazvali su Omer-pašu Latasa Đaur-paša – Nevernik-paša.

KNEZA Miloša je jedna francuska književnica uporedila s heroinom iz 15. stoleća, Jovankom Orleankom. Njegov verni pristalica Stevča Mihailović napisao je u memoarima kako je, kada su ga proterivali iz Srbije, išao za njim kao za Hristom. Izdaja Hrista najpoznatija je izdaja u istoriji čovečanstva. Da je knez Miloš umro deset godina pre tog progonstva, dakle 1829, u svojoj četrdeset šestoj godini, istorija bi ga zapamtila po tome što su ga Turci doveli na vlast, što je zajedno s njima gušio Bunu Hadži-Prodana Gligorijevića, što je Turcima predao junake ustanka Pavla Cukića i Petra Molera, što je na prevaru ubio kuma vožda Karađorđa, baš kao i arhimandrita Milentija Nikšića.

Drugom voždu i budućem obnovitelju Srbije ne bi pomoglo no to što je nakon Drugog srpskog ustanka prihvatio da Srbija bude poluautonomni pašaluk, koji za razliku od svih drugih sporazuma – od 1792. do 1806. godine – ne počiva čak ni na sultanovim odlukama već na njegovom privatnom sporazumu s Marašli-Ali-pašom.

Ipak, Miloš je 1839, poražen od ustavobraniteljske opozicije, napustio autonomnu Srbiju kao njen prvi nasledni vladar posle despota Brankovića. Na prestolu je ostao njegov sin.

I dok su beogradski Turci prkosno sedeli, uvredljivo pušeći čibuke i gledajući kako srpskog kneza u izgnanstvo teraju njegovi; Miloša su pratile starešine, momci i sluge koji su se s njim domogli moći, pa ga sada pobedili. Među okupljenim protivnicima bio je Toma Vučić Perišić, koji je nekada preneo naređenje da Karađorđe bude ubijen, mitropolit beogradski Petar, ali i knežev brat Jevrem (deda budućeg kralja Milana).

Nije sve prošlo kako su mislili Obrenovići u opoziciji – gospodar Jevrem i kneževa supruga Ljubica. Kneginja je na ulici plakala, a Mihailović je zapisao mišljenje jednog prijatelja – „varaknu te gospođo“ ruski konzul Veščenko (jedan od stranih diplomata, inspiratora promene na prestolu). Kada su se na pristaništu rastajali, knez se sa svima rukovao i poljubio, čak i s Vučićem. Odbio je da pruži ruku samo bratu, koji je tom prilikom zaplakao. Šesnaest godina kasnije knez će se vratiti u Srbiju. S pokojnim bratom odavno se bio pomirio, a vojvodu Vučića dao je da otruju u tamnici.

SPAHIJSKA PRETVARANjA

PRILIKOM slučjnog susreta sa Jovanom Avakomovićam na Svetskoj izložbi u Parizu Omer -paša Latas je buduće, predsedniku vlade Srbie rekao: „Srbija će zacelo jednom osloboditi i sebi prisajediniti Bosnu i Hercegovinu, što želim od sveg srca. Ako tada budem živ, radovaću se tome. Nu, jedan savet za taj slučaj, čujte još sada od mene. Begovi, spahije, poturčenjaci, njihova nazovi inteligencija i manji deo, iskvareni muslimani-varošani u Bosni i Hercegovini nikad neće biti prijatelji srpstva. Prema njima budite oprezni. Ne verujte ni njihovim pretvaranjima. To su izdajice srpstva, koje Srbija mora držati strogo, ništa im ne popuštati da ne bi pokvarili ostali muslimanski narod tamošnji.“

 SUTRA:      

Preporučujemo

Feljton

0 2

SRBIN, AUSTRIJSKI KADET POSTAJE TURSKI MARŠAL: Mehmed-paša Sokolović, najpoznatiji je Srbin koji je prešao u islam

27. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 12

SREDNjEVEKOVNA SRPSKA DRŽAVA PALA ZBOG IZDAJE: Pojedini istoričari veruju da je Vuk Branković zapravo bio žrtva onog što činili njegovi sin

26. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 5

NEMIRNI SRBI SU ČESTO GAZILI DATE ZAKLETVE: Veliki župan Nikola Altomanović je pokušo na prevaru da ubije kneza Lazara Hrebeljanovića

25. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

IZDAJNIK HITLERA POSTAJE NAJVEĆI STALjINOV TROFEJ: Tolstoj osuđen je u Londonu jer je pisao kako su Britanci predali Sovjetima antikomuniste

24. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije