PRESUDA ĐENERALU DRAŽI PREPUNA NELOGIČNOSTI: U hvatanju, suđenju i pogubljenju generala Mihailovića učestvovali su isključivo srpski komunisti

DOLASKOM 300.000 crvenoarmejaca i pozivom kralja Petara Drugog, pod britanskim pritiskom, pripadnicima JVO da se bezuslovno priključe partizanima komunistički režim se u Srbiji učvrstio.

SUOČAVANjE General Mihailović u ćeliji za vreme suđenja koje je trajalo oko pet nedelj , Foto "Vikipedija"

Tokom pola godine koje su usledile oslobođenju oktobra 1944. godine, ubijeno oko 60.000 ljudi. Među ovim žrtvama su nesrazmerno stradali Nemci i Mađari, ali su i dalje većinu ubijenih činili Srbi. Ako ovaj progon uporedimo sa odmazdom u Francuskoj, gde je uprkos većoj i dugotrajnijoj kolaboraciji ubijeno oko 7.000 građana, dolazimo do podatka da je na zemljištu današnje Republike Srbije stanovništvo stradalo srazmerno čak 54 puta više! Otpor je bio slomljen ne samo vojno i policijski već i moralno – poput belogardejaca, i srpski četnici mogli su uspešno da se bore samo za nešto drugo i novo, pošto staro kod velikog dela naroda više nije imalo privlačnost.

General je nastavio da se kreće u oblasti gornjeg toka reke Drine, između Srbije i Bosne.

Progon je potrajao nekoliko meseci. Konačno do generala su, prema zvaničnoj verziji, agenti Ozne došli izdajom. Navodno je prvo zarobljen Nikola Kalabić, jedan od važnih četničkih komandanata blizak Mihailoviću. On se sporazumeo s komunističkim vlastima, uspeo da stupi u vezu sa svojim vrhovnim komandantom, pa se u pratnji komunističke političke policije sastao s njim. Draža je konačno zarobljen 1946. sredinom marta.

Postoje razne verzije zarobljavanja, pa čak i ona da su generala prilikom evakuacije britanski vojnici predali komunističkim vlastima. Koliko god zvanična verzija bila najprihvatljivija, zbog  strategije sistematskih dezinformacija koju je decenijama sprovodio komunistički režim, te raznih stvarnih ili namerno stvorenih nelogičnosti, nikada nećemo biti u mogućnosti da je potpuno odbacimo.

Suđenje je potrajalo kratko – oko pet sedmica. Sud je bio vojni. Tužilac Miloš Minić bio je predratni advokat i budući visoki državni dostojanstvenik Srbije i Jugoslavije. Od 47 tačaka optužnice general Mihailović je osuđen za osam: 1. Za izdaju naroda i otadžbine jer je sarađivao sa okupatorom; 2. Što je od početka druge polovine 1941. do kraja okupacije organizovao i rukovodio oružanim četničkim formacijama; 3. Što je sarađivao sa kvislinškom vladom Milana Nedića i drugim saradnicima okupatora; 4. Što je pod parolom borbe protiv komunizma izazvao građanski rat i ubijao rodoljube; 5. Što je pod lažnom parolom zaštite srpstva razbijao jedinstvo srpskog naroda u borbi protiv okupatora; 6. Što je u skladu s politikom okupatora razbijao bratstvo i jedinstvo srpskog naroda; 7. Što je raspirivao nacionalnu i versku mržnju; 8. Što je pred kraj rata organizovao terorističke bande i terorističke akcije.

ŠEZDEST godina kasnije, zagrebački "Jutarnji list" objaviće knjigu "Hrvatska povijest". U jednom njenom antrfileu dr Ivo Goldštajn, profesor Zagrebačkog sveučilišta, napisao je kratku Mihailovićevu biografiju, koja se završava konstatacijom da je Dragoljub Mihailović osuđen zbog „genocida nad Bošnjacima, Hrvatima i Albancima“. Izdaja svakako nije bila dovoljna da deceniju nakon razbijanja socijalističke Jugoslavije u pravoj meri demonizuje generala JVO u Hrvatskoj.

Presuda je i takva kakva je bila, ispunjena nelogičnostima: borci protiv Kraljevine Jugoslavije i njenog uređenja, samovoljni saveznici i nekadašnji agenti strane sile (SSSR-a) sudili su generalu međunarodno priznate države. Slobodan Jovanović je, iako čitav rat provodi u Londonu većinom kao premijer i potpredsednik jugoslovenske vlade, osuđen zbog saradnje s nacistima na dvadeset godina robije. Za organizaciju gerile sudili su mu drugi gerilci. Ako je želeo da sarađuje s kvislinzima, Mihailović nije morao da se krije u šumi – kada je o tome pitao Milovana Đilasa, Matija Bećković je dobio podsmešljiv i duhovit odgovor da je Mihailović vodio gerilu iz šume da bi tako prevario narod. Za građanski rat i podelu naroda optuživali su legitimnog generala i ministra oni koji su pošli u rat da bi sproveli revoluciju, a prethodno su pravdali i podržavali savez SSSR-a s Trećim rajhom. Za razbijanje bratstva i jedinstva optuživan je onaj koji je do kraja vodio „jugoslovensku vojsku“, u kojoj je bilo više muslimana nego Srba u Armiji Republike BiH 1992. godine. Posle genocida nad Srbima u NDH, Bačkoj, Crnoj Gori i na Kosovu, za raspirivanje mržnje je optužena vojska koja je ubila manje pripadnika tih naroda nego što je to učinio NOV. Pritom, Mihailovića su za svog kolegu u vladi, sve do sredine 1944. godine, smatrali ministri Hrvati i Slovenci u Londonu.

Ostaje i činjenica da su Nemačka i Italija sve do 1944. i kraja rata u Srbiji smatrali JVO i Mihailovića za svog neprijatelja.

U hvatanju, suđenju i pogubljenju generala Dragoljuba Mihailovića učestvovali su isključivo srpski komunisti. U ključnom času Broz je njima prepustio da odluče o njegovoj sudbini, ali bilo je jasno da bi odstupanje od stavova partije i njenog vođe bilo nedopustivo. Kada je uhvaćen, Ranković je posetio Mihailovića u zatvoru i tamo mu, navodno odmahujući glavom, rekao da se „ne može protiv naroda“. Posle svega ostaje i činjenica da je revolucionarna vojska – koja je Srbiji oduzela Kosovo, Vojvodinu i Makedoniju, obespravila Srbe u Hrvatskoj, Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori i ubila više Srba od svih stranih okupatora zajedno – pod vrhovnom komandom čoveka koji je u Prvom svetskom ratu bio pripadnik u Srbiji zloglasne 42. Vražije divizije, osudila viteza Karađorđeve zvezde iz istog rata.

Mihailoviću su odlikovanje dodelili predsednici SAD Hari Truman, Ričard Nikson i Džordž Buš Mlađi.

PITANjE groba Dragoljuba Mihailovića ostalo je tajna. Omerta je vezivala učesnike i svedoke, od ostarelog Miloša Minića do bivših šefova gradskog SDB-a i šofera u službi. Širene su priče o tome da pogubljeni nije sahranjen na Adi već u dubokoj jami iskopanoj uza zid Centralnog groblja ili na neobeleženom mestu pored Kraljevskog dvora na Senjaku. Jedan penzionisani vozač je čak tvrdio da su prvi ljudi OZNE nameravali da organizuju Mihailovićevo klanje, koje bi izvršio čovek kome su četnici na taj brutalan način ubili članove porodice. To se navodno nije dogodilo zato što su prekost i gnev podstakli njegove visokorangirane sprovodnike da ga ubiju na putu. Posebna komisija je početkom druge decenije 21. veka istraživala tajne grobnice ostale iza komunističkog režima. Potraga za Mihailovićevim posmrtnim ostacima na Adi praćena je u delu medija sa izrugivanjem i podsmehom. Danas preovlađuje uverenje da je deo Ade u kojem je bio sahranjen i Mihailović nestao snagom erozije koju izaziva reka Sava.

Nemoguće je danas govoriti o JVO i četnicima samo na osnovu biografije Dragoljuba Mihailovića. Za razliku od visoko centralizovane vojske jednog totalitarnog pokreta kakav je bio NOV, JVO je bila visoko decentralizovana organizacija, zastarela već i zato što je bila u potpunosti utemeljena na principima delovanja komitskih četa koje su u Osmanskom carstvu ratovale početkom 20. veka. Pored Mihailovićevih komandanata, među kojima je svako imao svoje viđenje borbe i odnosa sa okupatorom, postojala je i četnička organizacija Koste Pećanca. Pećančevi četnici su ubrzo posle Aprilskog rata uspostavili punu saradnju s Nemcima, pravdajući takvu odluku prilikama i iskustvima iz prethodnog rata. Postojao je i veliki broj lokalnih četa i njihovih komandanata koji su sebe nazivali četnicima, a višu komandu nisu imali niti su je priznavali. Saradnja sa okupatorom i zločini delom su vezani i za njih. Pećanca su pred kraj rata zarobili pripadnici JVO, a pogubili su ga maja 1944. godine.

PODRŠKA IZ VAŠINGTONA

AKO JE suđenje generalu Dragoslavu Draži Mihailoviću bilo kratko, nepravedno i formalno neispravno, Mihailovićeva rehabilitacija bila je mukotrpna i spora. Možda se ne bi ni dogodila da je nisu podržavali – tačnije, nisu bili protiv nje – u Vašingtonu i Londonu. Pokrenuta od porodice 2006, dovršena je iako utemeljena samo na formalnim manjkavostima presude – tek 2015. godine. Slobodan Jovanović je takođe rehabilitovan privatnom inicijativom 2007, ali je još od 2002. njegov lik bio na najvrednijoj srpskoj novčanici.

 SUTRA: TRI RAZLIČITE LIČNOSTI NIKOLE KALABIĆA U RATU 

Preporučujemo

Feljton

0 4

ZAPADNA SRBIJA NAJVEĆA OSLOBOĐENA TERITORIJA: Hajnrih Himler još 1942. u Mihailoviću prepoznao najvećeg balkanskog neprijatelja sila Osovine

13. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

SRBIJA U TREĆEM RAJHU BEZ STATUSA DRŽAVE: Albreht fon Klajstenburg, potomak pruskih aristokrata postaje Ljubo Babić i dvostruki izdajnik

12. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

NEDIĆEVA VOJSKA NIJE UČESTVOVALA U HOLOKASTU: Posle pada Francuske proleća 1940. godine pobeda Sila Osovine smatrana je neizbežnom i trajnom

11. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

POSLUŠNICI BEZ MORALA U SLUŽBI NEMAČKIH OKUPATORA: Stvaranje Specijalne policije u okupiranom Beogradu lično je zamisli Dragi Jovanović

10. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije