GAJENJE STRAHOPOŠTOVANJA PREMA TAJNIM SLUŽBAMA: Dušan Popov je odigrao veliku ulogu u zamršenim špijunskim igrama Drugog svetskog rata

PRE nekoliko godina prisustvovao sam raspravi dva polupropala starija umetnika.

TRICIKL Dušan Popov radio je kao dvostruki agent za Abver i Mi6, Foto "Vikipedija"

Obojica su učila škole i videli sveta. Bili su obrazovani i načitani. Jedan sa dugom plavosedom kosom, u kožnoj jakni, izgledao je kao ostareli britanski roker. Drugi vitak, sed, plavook, izgledao je kao ruski beloemigrant. Zato me je iznenadilo šta su kao dokaz istakli za svoju pamet. Svađali su se oko nekog umetničkog projekta za čiju su propast krivili jedan drugog. „Ne možeš ti mene prevariti, mene je pravio udbaški kurac!“, reče prvi. „I mene je pravio udbaški kurac!“, reče drugi. Da li bi se tako dičili očinskim spolovilima da su ih pravili učitelji? Ili lekari? Ili inženjeri?

Ova dvojica nisu izuzetak u narodu u kojem mnogi gaje (straho)poštovanje prema „službama“. Oni stavljaju delatnost tih organizacija u centar najvažnijih događaja. Neki put im pripisuju i čudnovate „zasluge“. Ostareli udbaši se, recimo, javno hvale kako su ubijali emigrante i tlačili kosovske Albance. Prema ljudima opterećenim službama, one raspoređuju kadrove, pokreću ratove. Ne samo da predviđaju budućnost nego je određuju jer kontrolišu najvažnije odluke. Moćnije su od svih političara jer su i oni pioni službi.

Čitava svetska politika, pa čak i velike društvene promene samo su potezi u velikoj partiji šaha koju službe igraju među sobom.

Jesu li udbaši i pripadnici svih ostalih belosvetskih službi stvarno bili posebniji? Pametniji? Sposobniji? Lukaviji? Da li su zaista bili kadri da vladaju pojedinim državama, pa i svetom? Ponekad se govori i o „dubokoj državi“, koja najčešće obuhvata i obaveštajnu zajednicu. Ima li mnogo toga „dubokog“ u radu bilo kakvih državnih institucija, bilo kada i bilo gde?

„Low tech“  obaveštajna pobeda je bila Zorgeova dojava iz Tokija da Japanci neće krenuti na Sibir nego na Pacifik. Tvrdilo se da je ova Zorgeova informacija da Japan ne namerava da napadne SSSR krajem 1941. omogućila Staljinu da prebaci trupe iz Sibira na Zapadni front, dok su Nemci bili na vratima Moskve.

Izgleda da je za to Zorgeovo ubeđenje veliku zaslugu imao jedan nedovoljno zapamćeni Srbin Branko Vukelić. On je još 1938. godine rekao šefu dopisništva Avasa (Havas, budući AFP) da je Japan okrenut jugu, ka Singapuru i drugim britanskim posedima. Uticao je i na New York Herald Tribune da 1. jula 1939. objavi članak da će Japan napasti južna mora. I u člancima za Politiku nagoveštavao je južni pravac japanske ekspanzije.

DRUGI Srbin koji je odigrao veliku ulogu u zamršenim špijunskim igrama Drugog svetskog rata je Dušan Popov, poznat i pod kodnim imenom Tricikl. Radio je kao dvostruki agent za Abver i Mi6. Izgleda da je imao značajnu ulogu u prevari skovanoj da se Nemci ubede kako će se iskrcavanje saveznika odigrati u Kaleu, a ne u Normandiji. Njegov potencijalno najveći obaveštajni doprinos, podatak da će Japanci napasti Perl Harbur, nije iskorišćen. Svi već znaju priču da je Popov, bonvivan i avanturista, poslužio kao nadahnuće Ijanu Flemingu za lik Džejmsa Bonda.  Sasvim je prirodno da ovaj Banaćanin, duhovni potomak Sterijinih junaka barona Golića i Ružičića, bude tako uspešan u špijunskom svetu laže i paralaže. Mada, moglo bi se reći da je bio i Dubrovčanin jer je veliki deo mladosti proveo u gradu Svetog Vlaha. A to je još jedna tradicija ljudi veštih u diplomatiji i obaveštajnom radu.

Ovaj feljton  će se baviti onom drugom, mračnom stranom rada „službi“. Tajne/političke policije nisu se bavile isključivo teroristima, stranim obaveštajcima i generalštabovima. One su uglavnom progonile „unutrašnje neprijatelje“, svoje građane.

Stvorile su jednu opasnu mešavinu borbe protiv stranih špijuna i agenata sa borbom protiv raznih unutrašnjih neprijatelja, stvarnih i/ili umišljenih.

MEĐUTIM, tajna policija koja svoje neprijatelje, unutrašnje i spoljne, vidi kao deo jedinstvene zavere, nije boljševički izum. Njena preteča je bila carska Ohrana. Agenti Ohrane ne samo da su progonili neprijatelje carskog režima nego su ih i izmišljali.

Ohrana je često ubacivala agente provokatore u redove revolucionarnih organizacija.

Neke od tih organizacija je finansirala i održavala. Ipak, najčudnija i najzlokobnija izmišljotina Ohrane su Protokoli sionskih mudraca knjiga o navodnoj svetskoj zaveri Jevreja. Ova knjiga je veoma uticala na naciste, a i danas je vole desni ekstremisti. Uz sve te lukave tajne operacije carska Rusija je verovatno držala neslavni rekord po broju ubijenih državnih velikodostojnika, uključujući i cara. Ohrana je bila dobra u spletkama, ali je imala slabe rezultate u suzbijanju pravih pretnji, kao što je revolucija.

To se pokazalo 1905. godine. Uostalom, to je važilo i za mnogoljudnije i krvoločnije sovjetske tajne policije. Jer, nasuprot raširenoj predstavi, Ohrana nije imala veliki broj zaposlenih i saradnika. Izgleda da nikada nije imala više od 49 zaposlenih i 2.000 doušnika.

I KGB je mešao borbu protiv špijuna i diverzanata s borbom protiv unutrašnjih neprijatelja ili samo sumnjivih građana. Sredinom pedesetih godina ovo su osnovni zadaci organa državne bezbednosti u SSSR: 

„Borba protiv podrivačke delatnosti imperijalističkih obaveštajnih službi i inostranih antisovjetskih centara; likvidacija ostataka buržoasko-nacionalističkih organizacija na teritorijama zapadne Ukrajine, Belorusije i baltičkih republika; borba sa antisovjetskim elementima iz redova sveštenstva i sektašima i drugim neprijateljskim elementima unutar zemlje.“

CIA nije bila osnovana da progoni civile, ali je često prelazila granicu između borbe protiv pravih neprijatelja Amerike i protiv pojedinaca koji nisu bili nikakva opasnost za SAD.

LjUDI koji su živeli u jugoslovenskom socijalizmu, zaključno s mojom generacijom, naslušali su se priča da je ovaj ili onaj saradnik „službe“. To se pričalo na svakom fakultetu, u svakoj redakciji ili bolnici, u većini preduzeća. O tome nešto kasnije u ovom štivu. Zasad se zapitajmo protiv koga su se, ako su postojali, borili ovoliki saradnici? Koliko je bilo terorista, špijuna, sabotera i ostalih pravih državnih neprijatelja po fakultetima, institutima, školama, bolnicama i ostalim firmama?

Priče o dugoj ruci službe ispredaju se i dan-danas. U mnogim sredinama se govori za razne urednike, direktore, upravnike i druge rukovodioce kako ih je decenijama postavljala „služba“. Često je to jedino objašnjenje koje se provlači kroz ogovaranja kada je reč o nesposobnim i nedoličnim ljudima. Tri stvari zabrinjavaju kod takvih glasina.

Ako su laž, brine njihova raširenost. Ako su istinite, ne zna se šta je gore – da li to što je jedan deo državne administracije toliko kršio zakone i prekoračivao svoja ovlašćenja ili što „služba“, ako je bila toliko moćna, nije mogla da nahvata bolje i sposobnije saradnike. Onda ne čudi što je propala država koju je „služba“ trebalo da sačuva.

Jedna od raširenih priča u regionu je da su antikomunisti, koji su srušili staru državu, preobučeni udbaši. Zoran Milanović svaki čas optužuje Plenkovića i celu HDZ za mračnu prošlost, često vrlo slikovito: „Predsednik hrvatske vlade je udbaš druge generacije…

HDZ je zalepljen za Udbu kao žvakaća guma na trotoaru glavnog kolodvora u Zagrebu.“

ZAMAGLjENA PRESRETANjA

U SVESTI ljudi postoji zamagljena granica između obaveštajnih službi i tajnih/političkih policija. Niko ne može da ospori važnost obaveštajnih službi, posebno u ratovima. Zapravo, dostignuća obaveštajaca ne samo da su često ključna za ishod borbi, pa i ratova nego su ponekad i vrhunci ljudskog stvaralaštva. Alan Turing, otac kompjuterskog doba, dao je ogroman doprinos pobedi saveznika jer je dešifrovao šifre nemačkih „Enigma“ mašina. Time je omogućio presretanje strašnih nemačkih podmornica i mnogo toga drugog.

 SUTRA: OBAVEŠTAJNA SAZNANjA DONOSE POSEBNE MOĆI 

Preporučujemo

Feljton

0 3

SRBIJA U TREĆEM RAJHU BEZ STATUSA DRŽAVE: Albreht fon Klajstenburg, potomak pruskih aristokrata postaje Ljubo Babić i dvostruki izdajnik

12. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

TRI RAZLIČITE LIČNOSTI NIKOLE KALABIĆA U RATU: U našoj javnosti ovaj komandant kraljeve garde ostao je poznat kao dvostruki izdajnik

15. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 24

SRPSKI KVINSLIZI U DRUGOM SVETSKOM RATU: U Kraljevini Jugoslaviji osim Srba i Slovenaca, ostali narodi bili su pronemački nastrojeni

09. 03. 2025. u 18:00

Društvo

0 2

TRAGIČAN DOŽIVLjAJ NACIONALNOG PORAZA: Grob Stojana Živadinovića danas ne postoji, grobno mesto je prekopano i ustupljeno drugoj porodici

17. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije