ČESTE POGREŠNE PROCENE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI: Suština postojanja tajnih službi, sakupljanje informacija, najviše doprinosi njihovim greškama

LjUDI čeznu za objašnjenjem i poretkom. Često im je lakše da poveruju da moćnici, makar i zlonamerni, utiču na svetska dešavanja.

PROPUST Diverzija na „bliznakinje“ najveći obaveštajni neuspeh u istoriji SAD , Foto AP

Kako su napisali Sanstein i Vermei:

„Privlačnost pojedinih teorija zavere, prema tome, leži u pripisivanju na drugi način neobjašnjivih događaja nekoj internacionalnoj akciji, kao i ustezanju da se prihvati mogućnost da značajne kobne posledice mogu biti proizvod mehanizma nevidljive ruke (kao kod tržišnih sila ili evolutivnih pritisaka) ili jednostavno stvar sreće, a ne da je to bilo čiji plan.“

Nasim Nikolas Taleb u čuvenoj knjizi Crni labud kaže da su ljudi zbunjeni stvarnošću u kojoj niko ne zna šta se događa. Onda prave tri pogrešne pretpostavke: „Suočen sa istorijom, ljudski um otkriva tri svoje slabosti. Ja ih nazivam trio neprozirnosti. To su:

a. Zabluda o razumevanju ili kako svi misle da znaju šta se događa u svetu, koji je složeniji (ili neuređeniji) nego što shvataju;

b. Retrospektivno izobličavanje kao u retrovizoru (istorija izgleda jasnije i organizovanije u istorijskim knjigama nego u empirijskoj stvarnosti);

c. Precenjivanje proverenih podataka i hendikep autoritativnih i učenih ljudi, posebno kada kategorizuju, odnosno „platonizuju“.

Veliki događaji u ljudskoj istoriji su potpuno nepredvidljivi. Niko se nije nadao širenju hrišćanstva, islama, kaže Taleb: „Ko je predvideo da će gomila konjanika za samo nekoliko godina proširiti svoje carstvo i islamski zakon od Južne Azije do Španije?“
Malo ko je zahvalniji junak teorija zavere od obaveštajnih službi. U istraživanju koje je objavio Scrips–Howard 2006, oko 36 odsto ispitanika označilo je odgovor da su „federalni službenici ili učestvovali u napadu na Svetski trgovinski centar ili nisu ništa preduzeli da se on spreči.“

Mnogi Amerikanci veruju da je brzi prodor krek kokaina u velike gradove SAD plod delovanja CIA, koja je pustila nikaragvanske dilere da uvezu tu drogu. CIA je dobila novac, kao i kontrarevolucionari u Nikaragvi, a crni Amerikanci su dodatno podjarmljeni pomoću kreka.

U STVARNOSTI, tajne službe retko uspevaju da organizuju dugotrajne zavere. Ne samo da ne mogu da upravljaju budućim događajima već često pogrešno procenjuju i događaje iz prošlosti i sadašnjosti. Neke od tih zabluda su opštevažeće za sve ljude. To je ono što je Taleb nazvao „narativna zabluda“. To znači da smo skloni sažetim i jasnim pričama. Činjenice sagledavamo kao lance uzročno-posledičnih događaja. Jedan od direktora CIA Vilijam Kejsi (Casey) je 1985. godine izjavio „Činjenice mogu da zbune“. Što je više informacija, to je više „šumova“ koji se brkaju s pravim informacijama. Istraživač Slovik je izveo eksperiment s kladioničarima. Pokazalo se da kladioničari nisu davali tačnije procene kada su dobijali više podataka. Ali su zato bili uvereni da više pogađaju. Dakle, ono što je sama suština postojanja tajnih službi, sakupljanje informacija, najviše doprinosi njihovim greškama. Zato, smatra Taleb, CIA postiže bedne rezultate, posebno kada se imaju u vidu uložena sredstva. S njim se slažu i istraživači obaveštajnih službi Oldrič i Kasuku.

Sredstva uložena u civilne i vojne obaveštajne službe SAD iznosila su 2011. godine više od 80 milijardi dolara.  Te godine je, prema sajtu Svetske banke, društveni proizvod Srbije bio manji od 50 milijardi, BiH manji od 20 milijardi. Iste godine Avganistan, sa oko 30 miliona stanovnika, imao je društveni proizvod kao BiH. U to vreme ogroman deo resursa američke obaveštajne zajednice trošen je na Avganistan. Ako znamo da su sve plate i primanja u nekoj zemlji samo deo društvenog proizvoda, onda uviđamo da su Amerikanci verovatno više trošili na obaveštajni rad u Avganistanu nego što su zarađivali svi Avganistanci. Na kraju su ljudi u pidžamama i papučama proterali Amerikance iz Avganistana. Toliko o obaveštenosti...Ostaje pitanje da li bi bilo bolje da su te milijarde uložene u škole, bolnice, puteve i pruge umesto u špijuniranje? Povrh svega, na taj iznos moramo dodati milijarde dolara vredno oružje i tehniku koje su Amerikanci izdašno podelili svojim avganistanskim saveznicima, a ovi ih prosledili talibanima. Kakvi su to namunjeni američki špijuni koji ne primete da stotine tenkova i helikoptera završavaju na drugoj strani? Ili, ako su primetili, kakvi su njihovi zapovednici koji „zanemare“ tu sitnicu?

I KOMISIJI koja je istraživala napad od 11. septembra zaključila je da je do tog najvećeg obaveštajnog propusta u istoriji SAD došlo zbog neuspeha da se „povežu tačkice“. Kako kaže Elejn Kamark (Kamarck) u izveštaju za Brukings institut, komadići slagalice su bili rasuti po američkoj administraciji, ali niko nije bio kadar da ih poveže, pogotovo ne na vreme. Jedna od analitičarki CIA u ALEK stanici, zaduženoj da prati Bin Ladena, kazala je nešto slično u dokumentarnom filmu o hvatanju ovog američkog arhineprijatelja. Rekla je da su vrlo retki analitičari koji su u stanju da povežu podatke. Nadzornik nad CIA analitičarima koji je kasnije upravljao celom Agencijom Džon Maklaflin (McLaughlin) uporedio je povezivanje obaveštajnih podataka s mađioničarskim trikovima. I sam je koristio te trikove za obuku svojih agenata. Nevolja s takvim stavom je u činjenici da mađioničarski trikovi podrazumevaju varanje publike. U ovom slučaju, u publici su Bela kuća, Kongres, Stejt department i Pentagon.

Obaveštajne agencije ne samo da nisu složile slagalicu nego nisu uspele da povežu različite delove američke administracije. Stejt department je bio nadležan za vize, ali nije primetio da su vize i pasoši otmičara delimično falsifikovani. CIA juri „loše momke“ u inostranstvu, FBI unutar SAD. CIA je pratila dvojicu otmičara, ali nije o tome obavestila FBI. Treći je uhapšen zbog viznog prekršaja. FBI je zapazio da on uči da vozi avion, ali ne i da sleti. Ovaj podatak nije poslat kroz lanac komande. Osim toga, američka obaveštajna zajednica bila je zaostala u sovjetskom vremenu. Ne samo da je bilo vrlo malo prevodilaca sa arapskog nego su još uvek očekivali borbu s monolitom kao što je SSSR, a ne novu pretnju asimetričnog rata. Navodno su poslednjih dvadeset godina svi delovi administracije usvojili politiku „vidiš nešto, prijavi“.  

JEDAN od pokušaja da se sistematizuju razlozi zbog kojih obaveštajci greše načinjen je još pre više od četrdeset godina. Evo nekih od tih razloga: Vrlo je teško reći šta je uspeh, a šta poraz u tajnom radu. Jedan veteran Forin ofisa koji je radio pre i posle oba svetska rata rekao je kako su mu svake godine dolazili pesimisti i paničari da kažu kako je rat neizbežan. On je govorio da nije. Pogrešio je samo dva puta, 1914. i 1939. godine.

Te dve greške su važnije od četrdesetak ispravnih godišnjih prognoza. Drugo, uspešna procena može da utiče na neprijatelja da promeni planove jer su provaljeni.

Veliki problem je ubediti donosioce odluka da su obaveštajni podaci tačni. Najpoznatiji takav primer je napad na SSSR 1941. godine. Staljin je dobio mnogo najava za taj napad, od kojih su neke sadržale i tačan sat. U jednom trenutku imao je više od 100 izveštaja o napadu, od kojih je desetak bilo vrlo detaljnih. U maju 1941. Zorge je iz Japana javio tačan broj nemačkih divizija u predstojećem napadu. U junu su nemačke diplomate povukle porodice iz Moskve i počele da spaljuju dokumentaciju ambasade. Na primer, šef spoljne obaveštajne službe NKVD Pavel Fitin napisao je 17. juna 1941. izveštaj Staljinu da se napad može očekivati svaki čas. Staljin je rukom na margini izveštaja napisao da „izvor“ koji to tvrdi može da se nosi u materinu. Fitin nije kažnjen za ovu lošu vest, ali je Ivan Proskurov, šef vojne obaveštajne službe od 1939. do 1940. koji je insistirao da Staljinu uvek govori istinu, streljan oktobra 1941. Njegov naslednik Filip Golikov prilagođavao je izveštaje Staljinovim očekivanjima.

PODILAŽENjE "GOSPODARU"

LAVRENTIJE  Berija, šef zloglasne tajne policije NKVD, je podilazio svom „gospodaru“ drugu Staljinu. Tačno dan pre napada obavestio je Staljina: „Još jednom insistiram da se povuče i kazni naš ambasador u Berlinu Dekanosov, koji me zasipa ‘izveštajima’ o navodnim Hitlerovim pripremama za napad na SSSR. Izvestio me je da će taj napad uslediti sutra (…) Ali ja i moji ljudi na umu nepokolebljivo imamo vaš (Staljinov) mudri zaključak: Hitler nas neće napasti tokom 1941.“

 SUTRA: IRONIJA SUDBINE: STALjIN JEDINO VEROVAO HITLERU 

Preporučujemo

Feljton

0 1

TRI RAZLIČITE LIČNOSTI NIKOLE KALABIĆA U RATU: U našoj javnosti ovaj komandant kraljeve garde ostao je poznat kao dvostruki izdajnik

15. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PRESUDA ĐENERALU DRAŽI PREPUNA NELOGIČNOSTI: U hvatanju, suđenju i pogubljenju generala Mihailovića učestvovali su isključivo srpski komunisti

14. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

OBAVEŠTAJNA SAZNANjA DONOSE POSEBNE MOĆI: Cela priča o porodicama Buš, Alijev i inokosnom Putinu ima smisla u kontekstu tajnih službi

17. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

GAJENjE STRAHOPOŠTOVANjA PREMA TAJNIM SLUŽBAMA: Dušan Popov je odigrao veliku ulogu u zamršenim špijunskim igrama Drugog svetskog rata

16. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije