CIA NAMEŠTA NAJPRLJAVIJE IZBORE U ISTORIJI ITALIJE: Recept s kupovinom izbora i političara, prvi put je isproban u Italiji

SKLONOST CIA ka tajnim i nasilnim operacijama donekle je proizilazio iz strukture te agencije. Govorilo se da je u prvim danima pola CIA došlo sa elitnih fakulteta (zvali su ih „kampus“).

HLADAN RAT Alan Dales, šef CIA od 1953. do 1961, regrutovao je naciste za svoju službu ,

Džefri Džons je tačno izračunao koliko. Do šezdesetih godina 28 odsto rukovodstva CIA studiralo je na tri najbolja američka fakulteta (Harvard, Jejl, Prinston). To je znatno više nego u vrhu savezne administracije SAD, gde je taj procenat iznosio „samo“ 19 odsto. Međutim, dok su u „kampusu“ bili koledž-tipovi s lulom među zubima, polovina drugih agenata su, prema knjizi F.S. Sonders Who Paid the Piper?,  bili policajci i/ili razbojnici koji nisu shvatili da se rat završio. Njihov način razmišljanja bio je blizak „jastrebovima“, posebno generalima željnim ratne slave. Alan Dales, šef CIA koji je bio iza nekih od najtežih zločina, kao što je Gvatemala, ne samo da je potekao sa univerziteta iz Lige bršljana nego je bio predsednik američkog PEN centra, doduše kao pripadnik OSS. Pre njega to je bio i nobelovac Džon Golsvorti, i Salman Ruždi, veliki pisci Artur Miler, Suzan Zontag. I iz svetskih, a i iz naših ratova znamo da intelektualci često ne zaostaju u zločinima.

Videli smo rane, propale pokušaje zbacivanja vlada na Balkanu. Sada ćemo videti izbornu muljažu u demokratskoj državi, saveznici SAD. Za razliku od Rumunije i Albanije, tajne radnje CIA u Francuskoj, Italiji i kasnije Gvatemali sprovođene su u demokratskim režimima. U Evropi je petljanje CIA u politički život opravdavano tezom da predstoji napad SSSR na Zapadnu Evropu. Komunistički puč u Čehoslovačkoj februara 1948. izazvao je ozbiljan strah od rata na Zapadu. Kongres je brže-bolje izglasao Maršalov plan pomoći obnove Zapadne Evrope u aprilu 1948. godine. Ubrzano je spajanje tri zone zapadnih saveznika u Nemačkoj u buduću Saveznu Republiku Nemačku.

Na jugu Evrope buknulo je „crveno proleće“ (primavera rossa), jačanje levih, posebno komunističkih snaga. Mnogi u SAD su se zabrinuli da bi Sovjeti mogli da preko italijanskih komunista prevuku Italiju u svoju sferu. Magazin Tajm je 22. marta 1948, mesec dana pred italijanske izbore zakazane za 18. april, objavio članak pod naslovom Italija: Sudbonosni dan. U tom članku piše da će verovatna pobeda levice na tim izborima biti „ivica katastrofe.“ Tri glavne snage borile su se na izborima. De Gasperi i njegovi demohrišćani (DC), Palmiro Toljati na čelu Narodnog demokratskog fronta (FDP), uglavnom komunisti, i Ivan Mateo i njegova Partija socijalističkog jedinstva (SU). Italijanski istoričar Ventreska je napisao da je kampanja 1948. bila „najostrašćenija, najvažnija, najduža, najprljavija i najneizvesnija izborna kampanja u italijanskoj istoriji“. Pred same izbore ostali su samo demohrišćani i komunisti.

Demohrišćanska propaganda je tvrdila da „u komunističkim zemljama deca šalju roditelje u zatvore, a roditelji jedu svoju decu“, preneo je Tajm 19. aprila.

Demohrišćani su i obilato koristili crkvu za svoje izborne poruke.

Amerikanci su se te 1948. godine prvi put su se umešali u neke evropske izbore.

Italijani su u SAD podsticani da u svoj zavičaj pišu milione pisama u kojima su pozivali rođake da glasaju za demohrišćane. Prema svedočenju funkcionera CIA Marka Vajata (Wyatt), podelili su džakove para demohrišćanskim političarima. Vajat je procenjivao da su i Sovjeti davali komunistima osam do deset miliona dolara mesečno. Ipak, Amerikanci su imali više novca.

CIA je uspela da za sebe izmuze pet odsto novca od Maršalovog plana namenjenog obnovi Zapadne Evrope. Recept s kupovinom izbora i političara prvi put je isproban u Italiji, ali je korišćen i u nekoliko narednih decenija. Početkom sedamdesetih godina deo novca CIA je odlazio neofašistima. Posle neuspešnog pokušaja neofašista da izvedu državni udar 1970. godine, CIA je prestala sa ulivanjem gotovine u italijansku desnicu.

Ubrzo je CIA otišla korak dalje od ovih nenasilnih metoda. Krajem 1947. gušila je generalni štrajk u Marseju uz pomoć korzikanske mafije. U Italiji je otišla još dalje.

Tamo su počeli oružani ulični sukobi levičara i desničara. Uključila se i mafija. Na Siciliji je stvoren krug vendete posle masakra nad komunistima u mestu Portela dela Đinestra, gde su mafijaši napali prvomajsku povorku 1947. i ubili 11 ljudi. Bivši partizani su započeli osvetničkih akcija protiv mafijaša.

Italijanske bezbednosne službe su pretpostavile da je prvomajski napad predvodio mladi don Salvatore Đulijano, koji je sarađivao sa Amerikancima prilikom iskrcavanja na Siciliju 1943. godine. Do Đulijanove saradnje sa američkom vojskom, pre svega mornaricom, došlo je posredstvom glavnog bosa njujorške mafije Lakija Lučijana.

Lučijano je kao bajagi proteran u Italiju. Đulijana je ubio bivši partizanski komandant pukovnik Ugo Luka, lični prijatelj vođe komunista Luiđija Longa. A Salvatore Đulijano, zahvaljujući italijanskim filmovima, postao je  poznat u Italiji i u svetu.

Pitanje je da li je bilo koristi od ovih mračnih poslova CIA na italijanskim izborima 1948. godine. Džefri Džons tvrdi da bi demohrišćani verovatno pobedili i bez tajnih operacija. Vernici u Italiji su ionako bili antikomunisti. Drugi deo italijanske javnosti bio je namamljen šargarepom Maršalovog plana. Džon L. Gedis citira Rejmona Arona, jednog od najdovitljivijih protivnika komunizma. „Ja sam potpuno uveren“, govorio je Aron, „da za jednog antistaljinistu nema drugog pribežišta osim prihvatanja američkog vođstva.“

Sicilijanska mafija je Amerikancima uzela danak u krvi dve decenije kasnije kada je eksplodirala trgovina drogama. Ni to neće proći bez CIA.

SKORO da je bilo nemoguće prodreti iza „gvozdene zavese“. Frenk Vizner nije imao strpljenja za špijunažu i procenu obaveštajnih podataka. Njemu se činilo da je lakše potkupiti nekog lokalnog političara ili organizovati državni udar. Vizner je nagomilao vojnu opremu vrednu četvrt tadašnjih milijardi dolara, spremljenu za tajne operacije i pobunjeničke armije. Danas je to nešto više od dve milijarde. U svakoj od 47 CIA ispostava širom sveta jedan šef je radio na špijunaži, drugi na tajnim operacijama. To dvojstvo poslova vodilo je u sukobe oko moći, otimanje agenata i uzajamne prevare.

Trebalo je pronaći vođe antikomunističkih legija u zemljama sovjetskog tabora. S komunističkim režimima to nije išlo lako.

Još pre Albanije, CIA je pokušavala da ubaci naoružane grupe u SSSR, tj. Ukrajinu. Niko ne zna šta je bio cilj ove akcije. U Albaniji su se nadali da će oboriti režim Envera Hodže. Jesu li zaista bili toliko potopljeni u svoje iluzije da nisu videli da je bacanje grupa padobranaca u SSSR kao sipanje šake soli u more? U Ukrajini su našli nekog Mikolaja Lebeda, koji je u ratu vodio bataljon „Slavuj“ na nacističkoj strani. Taj Mikolaj ili Mikola je još pre rata ubio poljskog ministra unutrašnjih poslova. Američko ministarstvo pravde je Lebeda smatralo ratnim zločincem jer je ubijao Ukrajince, Poljake, a naročito Jevreje. Alan Dales, budući šef Agencije, molio je imigracione vlasti da ne proteraju Mikolaja jer je „od neprocenjive važnosti za Agenciju“. Još je gori bio nacistički general Rajnhard Gelen (Gehlen), šef Vermahtove obaveštajne službe na Istočnom frontu. On će kasnije biti dugovečni predsednik Savezne obaveštajne službe (BND) Zapadne Nemačke. Podrazumeva se da je okupio svoje ratne kamarade.

Još se ne zna koliko je fantomskih vojnika CIA stradalo u Ukrajini. U jesen 1949. posada prebeglog mađarskog civilnog aviona prevezla je u Ukrajinu prvu grupu diverzanata.

Amerikanac srpskog porekla učio ih je kako da skoče padobranom i pod punom ratnom opremom na neprijateljsku teritoriju, kao što je on to radio u ratu. Može biti da je to bio Džordž Musulin. Odmah su pohvatani. Sovjeti su ih terali da šalju lažne vesti kako je sve u redu i da traže još oružja, novca i ljudi. Posle su ih pobili. Nakon pet godina ovaj program je obustavljen.

MANIPULISANjE U IME IMPERIJE

U SVOJOJ knjizi F.S. Sonders Who Paid the Piper?  teško optužuje intelektualce sa Harvarda, Jejla, i Prinstona koji su bili angažovani u CIA: "Isti oni ljudi koji su čitali Dantea i  koji su bili naučeni građanskim vrednostima regrutovali su naciste, manipulisali rezultatima demokratskih izbora, davali LSD nesvesnim subjektima, otvarali poštu hiljadama Amerikanaca, zbacivali vlade, podržavali diktature, pravili zavere za ubistva, osmislili Zaliv svinja". U ime čega?, pitao se i kritičar Dag Henvud (Henwood). "Ne u ime građanskih vrednosti već u ime imperije", zaključuje on.

 SUTRA: CIA PRIKAZUJE NEUSPEHE KAO SVOJE VELIKE POBEDE  

Preporučujemo

Feljton

0 1

GREŠKE AMERIČKE SLUŽBE ODNELE NA HILjADE ŽIVOTA: Godinu nakon osnivanja OSS službe Amerikanci su angažovalu 42 diplomca sa Jejl univerziteta

21. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 20

BRITANSKA TAJNA SLUŽBA PRISVOJILA PUČ 27. MARTA: Agenti britanske službe MI6 nisu mogli da raskrinkaju ni špijune u sopstvenim redovima

20. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

ZAPADNA SRBIJA NAJVEĆA OSLOBOĐENA TERITORIJA: Hajnrih Himler još 1942. u Mihailoviću prepoznao najvećeg balkanskog neprijatelja sila Osovine

13. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 24

SRPSKI KVINSLIZI U DRUGOM SVETSKOM RATU: U Kraljevini Jugoslaviji osim Srba i Slovenaca, ostali narodi bili su pronemački nastrojeni

09. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije