KGB I POLITIKA STRAHA OD POPULARNE KULTURE: Osnovna delatnost tajne policije u SSSR-u prema svojim građanima bila je "preventivni rad"

SADA ćemo se okrenuti nemezisu CIA, sovjetskoj tajnoj službi.

TRADICIJA U vreme Hruščova procvetala je neformalna grana izdavaštva – samizdat, Foto Profimedija

Odmah nailazimo na najveću prepreku, tajnovitost KGB-a. Ni posle pada komunizma dokumenti o sovjetskoj tajnoj službi nisu bili tako pristupačni javnosti kao dokumenti o CIA. Zato će ovo poglavlje biti znatno kraće.

KGB je u špijunskom ratu bio prilično uspešan. Otkrivanje tajne atomske bombe, kembridžka petorka, pa i Oldrič Ejms u samrtnim časovima Sovjetskog Saveza, veliki su uspesi sovjetskih obaveštajaca. Imalo je smisla koristiti tajnu policiju u ratu, makar i hladnom.

Neću obrađivati ni strašne čistke tridesetih niti progone tokom poslednjih Staljinovih godina. Usredsrediću se na period posle šezdesetih, na vreme ublažavanja terora nad sopstvenim stanovništvom. To radim iz dva razloga. Prvi je dobra izučenost tog ranijeg vremena. Još od pedesetih godina u Srbiji i Jugoslaviji su objavljivane mnoge knjige o čistkama i gulazima. Drugi razlog je nemogućnost poređenja. Taj raniji period je bio toliko strašan da se ne može porediti sa zapadnom praksom ili sa jugoslovenskim iskustvima posle pedesetih godina. A moja ideja je da ponudim izvesni uporedni pogled na tajne policije iako prilično sužen na greške i gluposti.

Doba posle Staljina je u SSSR i satelitima bilo vreme „politike straha“, koje je smenilo doba masovne represije nad celim društvom i velikim grupama. Tada je represija postala selektivna, usmerena na one koji su se usuđivali da dignu glas protiv režima ili na one koji su kadri da se pobune čim se ukaže šansa. „Politika straha“ je bila preventivno signaliziranje. Ona je trebalo da pokaže šta može da se desi nelojalnim građanima.

Osnovna delatnost tajne policije prema svojim građanima bila je „preventivni rad“.

Dve glavne osobine razlikovale su sovjetsku i druge komunističke tajne policije od onih na Zapadu. Prva je nejasna granica između delovanja tajne i obične policije. Druga je sveprisutnost tajnih službi u životu svojih sugrađana. KGB i ostali su nadzirali i kažnjavali svoj narod zbog načina na koji zarađuje, zbog onoga što čita ili sluša. Ljudi su progonjeni zbog različitih „grehova“ ili su zastrašivani ucenjivanjem.

ČITAV spektar delatnosti u neformalnoj ekonomiji je bio problematičan. Svi ti raznoliki poslovi potpadali su pod progon skitnica. To se zvalo Brodniažestvo, skitalaštvo ili vagabundizam. Ovo je prvobitno značenje tog pojma iz vremena carske Rusije. U sovjetsko vreme se od pedesetih godina koristio za privatne poslove, takozvanu „drugu ekonomiju“. Država je pokušala da suzbije sve vrste alternativne zarade. Zakonom od 1961. godine progonila je: proneveritelje, podmitljivce, skitnice i lopove, spekulante, besposličare, crnoberzijance, iscelitelje, proroke, pornografe, čak i one koji peku rakiju. Zanatlije svih vrsta bile su sumnjičene. Izuzetno su zanimljivi oni koji su rendgenske snimke koristili za snimanje zapadne muzike ili pornografske snimke.

Nije sasvim jasno kojim se od ovih sagrešenja bavila obična milicija, a kojim tajna služba. Pouzdano znamo da je KGB procesuirao trgovce devizama. Da li se bavio i drugim crnoberzijancima ili prodavcima rendgenskih snimaka?

Hruščov je tvrdio da više nema političkih zatvorenika, a da su oni koji su protiv režima duševni bolesnici. Andropov, koji je došao na čelo KGB-a 1967. godine, posebno je pogoršao zloupotrebu psihijatrije. On je ubedio Politbiro da opasne kriminalce koji su istovremeno i bolesnici treba zatvarati u ludnice. U njih su spadali i ljudi koji su pokušavali da pobegnu iz zemlje, oni koji su delili letke ili koji su stupali u kontakt sa strancima. U njegovo vreme trećina političkih zatvorenika smeštena je u mentalne bolnice.

U skladu s „politikom straha“ Juri Andropov je razvio sistem zastrašivanja potencijalnih disidenata. Oni su upozoravani da prekinu neželjenu delatnost i da to potpišu. To se zvalo „profilaktički razgovor“.

BORBA protiv nepoćudnih tekstova i knjiga stara je tradicija carske Rusije. Još su krajem 18. veka prepisi kritičkog traktata o ruskom društvu, Putovanje od Petersburga do Moskve Aleksandra Radiščeva, kolali po Rusiji. Nekoliko Puškinovih necenzurisanih radova šireno je u vidu rukopisa. U sovjetsko vreme samizdat knjige su decenijama izrađivane na mašinama za kucanje, na pretankom papiru, pomoću indiga. Ova neformalna grana izdavaštva procvetala je u slobodnijoj atmosferi posle 1956. godine. Tada je Hruščov na 20. kongresu kritikovao zločine staljinizma.

Ipak, sovjetski režim je od sredine šezdesetih opet pojačao stisak nad neistomišljenicima. KGB je 1966. godine ubacio nove članove u Krivični zakonik koji su se odnosili na samizdat i disidente. Takvi su bili članovi 190. i 191. o „klevetanju“ sovjetskog režima. Peti direktorat KGB-a, za borbu protiv disidenata, uspostavljen je 1967. godine. To nije zaustavilo podzemno izdavaštvo. Velike knjige, kao što su Moskva–Petuški Viktora Jerofejeva i Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina Vladimira Vojnoviča rasturane su na ovaj način. Samizdat je verovatno bio jedan od razloga što je u Sovjetskom Savezu promet foto-kopir aparata bio pod velikom prismotrom. Bili su retki i skupi. Zato ih je moj teča Milovan, biznismen-gerilac, još kasnih osamdesetih krijumčario u SSSR. Kagebeovci kao da su znali one teorije umetnosti po kojima muzika najdublje ponire u srce i dušu. Zato Službu nije zanimalo samo neposlušno čitanje nego i pevanje i plesanje.

NAŠIROKO bavljenje odnosom KGB-a prema roku nije samo pričanje zanimljive anegdote.

Pažnja s kojom je sovjetska služba motrila na rok i druge grane popularne kulture samo je jedan od pokazatelja izvesne zaludnosti čitave te strašne, a izgleda ne baš učinkovite organizacije. KGB se žilavo borio sa duhovima promena i na vrhuncu „otopljavanja“ još pedesetih i šezdesetih godina. Dovitljivi preduzetnici su, zbog nedostatka ploča, još od kraja rata snimali rok pesme na starim rendgenskim snimcima. To se zvalo rendgenizdat. Država i KGB su 1958. izdale formalnu zabranu te muzičke radinosti.

Tinejdžeri su savetovani da prijave drugove koji trguju tim „kosturskim rokom“. Februara 1962. osnovano je 14. odeljenje KGB-a koje se bavilo krišnaistima, pankerima, rokerima, misticima. Ova čudnovata borba doživela je vrhunac osamdesetih godina, ali je i šezdesetih godina imala svoje herojske trenutke. U doba svetske „bitlmanije“ u SSSR su „čupavci“ hapšeni, šišani i izvođeni na sud. Sa druge strane, sovjetska država je znala da nije mogla da zaustavi ritam novog pokolenja.

Postojali su „vokalno instrumentalni ansambli“ (to tako liči na naš naziv VIS). Oni su bili pod strogom zvaničnom kontrolom, za njih su pesme pisali članovi Saveza sovjetskih kompozitora, a njihove nastupe strogo su nadzirali umetnički komiteti. Omladina je toliko bila željna novog zvuka da su gutali sve što liči na rok i pop. Ovi vokalno-instrumentalni ansambli 95 odsto nastupa su imali izvan velikih gradova u evropskom delu SSSR. Sovjetski ansambli su instrumente nabavljali u Čehoslovačkoj, DDR-u, pa i Bugarskoj ili na crnoj berzi. Ponekad su sami pravili bas-gitare od šperploče. Zato su naši pevači tako harali po Sovjetskom Savezu, ne samo zbog svojih pesama već zbog prepeva velikih zapadnih hitova. Sve je počelo još sa džezom. S vremenom će sovjetska publika zavoleti i naše izvođače i kada nisu pevali prepeve...

DISIDETI U LUDNICAMA

"BOMBARDOVANjE kineske ambasade u Beogradu bilo je za mene jedno akutno neprijatno iskustvo", izjavio je viceadmiral Tomas R. Vilson (Wilson). On će u julu 1999. postati direktor Odbrambene obaveštajne agencije (DIA). Vilson je predsedniku pokazao objekte koje treba bombardovati, između ostalih i kinesku ambasadu. CIA je tu zgradu označila kao Saveznu direkciju za promet robe posebne namene (SDPR). Ova direkcija jeste bila u istoj ulici, ali udaljena 350 metara od kineske ambasade. To je znao svaki čovek koji je prošetao Dunavskim kejom ili se provozao Bulevarom Nikole Tesle.

 SUTRA: PLAĆENICI I DOUŠNICI U SATELISKIM DRŽAVAMA 

Preporučujemo

Feljton

0 3

BERLIN PODELjEN ZIDOM EPICENTAR HLADNOG RATA: CIA je u San Francisku imala javnu kuću gde su prostitutke dovodile mušterije i davale im drogu

25. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

CIA PRIKAZUJE NEUSPEHE KAO SVOJE VELIKE POBEDE: CIA je jedine rezultate, u tajnim operacijama, imala po slabim zemljama Trećeg sveta

24. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

CIA NAMEŠTA NAJPRLjAVIJE IZBORE U ISTORIJI ITALIJE: Recept s kupovinom izbora i političara, prvi put je isproban u Italiji

23. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

KATASTROFALNE GREŠKE AMERIČKE TAJNE SLUŽBE: U napadu 11. septembra 2001. poginulo je nekoliko stotina ljudi više nego u napadu na Perl Harbur

26. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije