SRPSKI KOMUNISTI U IME SRBIJE NAPADAJU RANKOVIĆA: Kavčič i Tripalo, u klimi za sve gluposti, pišu zbrkane članke o "slomu jedne politike"

MOJE prvo istupanje na sednici CK bilo je odmah iza Titove uvodne reči.

OBRAČUN Aleksandar Leka Ranković u radnoj sobi, Foto Arhiv porodice Ranković

Pripremo sam se ranije, u Beogradu, isključivo na osnovu pokrenutih pitanja o ozvučavanju i prisluškivanju. Međutim, teme su bile proširene i smišljeno raspoređene diskutantima, izabrane su tako da posluže za političku kampanju prvenstveno protiv mene. Govorilo se tako kao da sam godinama bio problem u rukovodstvu, u Partiji, u društvu, krivac za sve što nije valjalo u zemlji, za sve naše teškoće.

U Titovom izlaganju postavljana je teza o „jednoj frakcijskoj grupaškoj borbi, borbi za vlast“, ali je pritom rečeno da se ne radi samo o pojedincima, a „...ti pojedinci ne moraju biti ni ti koji su tu uglavnom odgovorni“.

Ove reči dobile su, međutim, drugi smisao, mesto i težinu tek kad je jedan diskutant postavio mene na čelo frakcije, dokazujući postojanje neke moje političke platforme, što se, navodno, vidi iz mog prvog istupanja. Bio sam ipak iznenađen tom novom iskonstruisanom optužbom. Niko nije reagovao. Svaki Srbin ili svako drugi ko je radio i sarađivao sa mnom dobio je odrešene ruke i mogao je govoriti sve samo ako bi to „sve“ moglo ostaviti kakav-takav negativan utisak o meni i mom radu. Ideja je bila – sa Markom treba da se obračunaju srpski komunisti u ime Srbije, a ostali će podupirati i davati izjave da se slažu.

Svojim drugim, kraćim istupanjem, odlučno sam odbacio i pomisao na postojanje bilo kakve političke platforme i neke moje frakcijske delatnosti.

Posle Četvrte sednice CK sve više je postajalo jasno kuda stvari idu i na čemu će se voditi politička kampanja protiv mene. U vezi s tim činjeni su razni pokušaji da se uveri javnost kako je martovska proširena sednica IK CK SKJ, održana godine 1962, ni manje ni više, bila uperena isključivo protiv mene, te kako je mene još tada trebalo politički likvidirati samo da nije, „možda bilo prerano“ i da se „nije moralo još ići na kompromise“. Pritom se vešto prećutkivalo sa kim i po kojim se to pitanjima moralo ići u kompromise. Sa mnom svakako ne, jer ni u celini ni u pojedinostima nisam bio na dnevnom redu te sednice.

Tu zatvorenu sednicu je sazvao Tito. U našoj praksi to nije bilo prvi put. Zajedno s članovima IK i članovima CK, bilo je prisutno 46 drugova, a pozivanje na sednicu je vršeno na osnovu spiska koji je u CK došao od Tita. Posle konsultacije u CK i Titove saglasnosti mi smo dodali još po nekog druga. Nakon upućenih poziva sreo sam se s Kardeljem i na njegovu molbu nisam mogao da kažem koja će pitanja biti na sednici, niti o čemu će Tito govoriti u uvodnoj reči. Tito je otvorio sednicu i održao opširnu uvodnu reč. Bio sam sedmi po redu diskutant i u potpunosti sam podržao Titovo izlaganje.

Kad se ta sednica danas mistificirano pokreće, i to neposredno posle minulog Osmog kongresa SKJ, zašto se onda jasno ne iznese ta istina, zašto se ne objavi cela diskusija sa te sednice, ili bar neki citat iz mog izlaganja, odnosno iz diskusije nekog drugog. To bi bilo logično i demokratski. Bez toga se cilj ne može postići niti se ja mogu dotući do kraja. Uostalom, nije slučajno što se u ovoj kampanji zaboravilo da je posle te sednice izašlo i aprilsko pismo IK, a ubrzo usledio i poznati Titov govor u Splitu.

U NEKIM člancima uperenim protiv mene posle Brionskog plenuma uporno se tvrdi da sam iz određenih „svojih namera“ i nekih posebnih potreba „ozvučio“ pomenutu sednicu uz pomoć Udbe, sklopivši sa njom tajni sporazum. Kada danas čitam ove gadosti, ne mogu a da se ne zapitam kome su bile potrebne sve te velike i male laži, čemu i kome su mogle biti od koristi.     Staljinistički i kineski metodi političkog obračunavanja ostaće zabeleženi kao môra nad savestima ljudi, ali i ove naše, domaće metode neće mimoići odgovarajuće mesto.

Ako bi se samo malo i pokrenule savesti ljudi, čini se da ne bi bilo ni teško ni opasno utvrditi da istina stoji na sasvim suprotnoj strani. Naime, za sve poverljive sednice redovno su bili angažovani stenografi iz Titovog kabineta. Uoči te martovske sednice 1962, međutim, meni su odgovorni drugovi iz Organizaciono-političkog sekretarijata CK predložili da se diskusija snima, pošto je nemoguće obezbediti šest dobrih stenografa. O tom predlogu sam obavestio Tita i dobio njegov pristanak, uz napomenu da se svi materijali sačuvaju na bezbednom mestu. To sam preneo istim drugovima napomenuvši da sve tehničke stvari urede sa nadležnom službom Udbe koja jedino raspolaže takvim tehničkim mogućnostima. O tome ništa više nisam znao sve dok iz Udbe nisu došli u CK primerci gotovog zapisnika skinutog sa trake, od čega je, u nedostatku drugog zavereničkog materijala, napravljen „veliki pučistički bauk“. Predložio sam opet tim istim drugovima iz CK da se Titu pošalje njegova uvodna i završna reč radi eventualnog korigovanja, a potom da se kompletiran zapisnik čuva u arhivi CK, s tim što bi se omogućilo svakom učesniku sednice da, ukoliko ga nešto interesuje, pogleda zapisnik.

Ako su neki primerci zapisnika, zajedno sa njenim veličanstvom trakom, ostali u poverljivoj arhivi Udbe, primiću lično na sebe odgovornost za taj neiskupljivi greh pred svim bogovima. Tvrdim da se jedan ili dva primerka zapisnika nalaze u arhivi CK kojom rukovodi Žarko Bulajić. Tvrdim da su i drugi rukovodioci svoje poverljive materijale polagali u poverljivu arhivu Udbe sve dotle dok ona nije postala leprozna za njih.

PREMA rema tome, tu nema niti je moglo biti nikakve moje „zadnje i perfidne namere.“ Jer, ako bi ta sednica i diskusija bile uperene protiv mene lično, postavlja se pitanje zašto i kako bih baš te „čuvene“ materijale upotrebio „protiv drugih“ u „datom momentu“, odnosno u vreme „preuzimanja vlasti nasilnim putem, putem zavere pomoću Službe bezbednosti“. Iza svih ovih priča stoje Stane Kavčič (slovenački političar) i Mika Tripalo (sekretar Gradskog komiteta SK Zagreba).

Užasno je kada čovek danas doživljava ovakve izopačenosti ljudi sa kojima je koliko do juče blisko sarađivao na ozbiljnim zadacima. Zašto drugi ćute, kojim su moralom rukovođeni, kojom to etikom sve ove laži primaju i raspoređuju u svojoj glavi, a pravu istinu dobro znaju?

Kavčič i Tripalo, koristeći postojeću klimu i zeleno svetlo za sve gluposti, pišu zbrda-zdola sastavljene članke o „slomu jedne politike“. Njih uopšte ne zabrinjavaju političke posledice svih izmišljotina. Izgleda da danas veoma lako dobijaju šansu i dolaze do izražaja ljudi koji ne pate mnogo od kompleksa istine ili neistine.

A kad se čovek dublje zagleda u sva ta mudrijaška piskaranja, teško se može oteti utisku da se tu radi o svesnom atakovanju na našu generalnu političku liniju, na stavove koji su takoreći tek usvojeni i koji se sprovode u život. Cela ova zamešancija, kojoj se može sagledati samo početak a kraj tek nazreti, ima jedan prizvuk koji pomalo podseća na narodnu izreku: „Ćerku kara – a snahi prigovara“. Inače, ja bih mogao biti i počašćen ovim i sličnim napisima kad bih bio toliko neskroman da priznam sebe za jedinog ili glavnog stvaraoca i nosioca te politike koju tako vraški izvoleše da slome novi nadobudni političari.

Ali, bilo kako bilo, napadnuta politika je zajednički izgrađivana i sprovođena u život, ona je naša tvorevina. To je politika Saveza komunista, iza nje stoji Osmi kongres (1964), za nju se zalagao CK kroz svoje plenume i svoj konkretan rad. Do juče ona nije doživljavala nikakve slomove, pa ni odsudnije poraze... Za ovih nekoliko meseci divljanja mnogih pojedinaca posečeno je više stabala na kojima je ova zemlja čvrsto stajala nego što su ih ti pojedinci zasadili i odnegovali ...

SRČANI UDAR

IZMEĐU 16. juna, prve sednice IK, i Četvrte sednice CK, održane 1. jula na Brionima, bio sam potpuno zaobiđen i isključen iz svih aktivnosti. U to vreme intenzivno se pripremala Četvrta sednica a održani su i zatvoreni sastanci po grupama sa svim članovima CK. U toku dana pred Četvrtu sednicu niko se više, sem tri druga, nije pozdravljao sa mnom. U noći između 30. juna i 1. jula, u takvim okolnostima, dobio sam srčani udar.

SUTRA: PRISLUŠKIVANjA NIJE BILO 

Preporučujemo

Feljton

0 0

SRPSKI SOCIJALISTI NISU BILI MARKSISTI: Marksov uticaj na Ruse i na Srbe nije osećao, tekstovi iz njegovog pera sasvim su slabo čitani

17. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKI JEZIK DOMINIRA NA SEDNICAMA LEVIČARA: List "Javnost" je počela izlaziti u Kragujevcu 1873. a urednik je bio Svetozar Marković

16. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

VELIKE LAŽI PARTIJSKIH TITOVIH KLIMOGLAVACA: Svi saslušani iz Udbe nisu hteli ništa da kažu, a Svetislav Stefanović Ćeća bio je čak i drzak

20. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

OPTUŽBE ZASNOVANE NA ANONIMNOJ KOMISIJI: Tito je na sednici govorio kratko i ne baš odlučno kao što obično ume kad je u nešto uveren

19. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije