NEOSNOVANE PRIČE O „NASLEDSTVU“ TITA: Kako su se monarhističke ideje o nasledstvu prestola naselile u glave komunista

GLASNO je izrečena javna optužba pred ozbiljnim forumom o mojoj „borbi za nasledstvo“.

PRAVILO Sednice Izvršnog komiteta se nisu mogle održavati kad je Tito bio zauzet, Foto Arhiv porodice Ranković

O održivosti takve optužbe smešno je i razmišljati, a kamoli na nju reagovati. Ona spada u iste kalupe po kojima su modelirane i sve druge slične optužbe. Zato je, čini se, mnogo korisnije razmišljati o teškoj zloupotrebi ugleda i autoriteta Saveza komunista i njegovih foruma.

Kad ovo pišem, sećam se poznatih nebuloza o „nasledstvu“ i nagađanja o „drugom čoveku“ u Jugoslaviji, koja su odmah iza rata započela u inostranoj štampi i stalno se podgrevala u našoj čaršiji. To nam, međutim, godinama nije smetalo. Ali, vremenom su, izgleda, otpočela malo intenzivnija razmišljanja o toj „opasnoj“ varijanti. Što se mene tiče, takvih pretenzija nisam nikada imao, niti bi ih neko drugi mogao ostvariti u poretku kakav je naš. Pa kad je tako, postavlja se pitanje – kako su se te monarhističke ideje o nasledstvu prestola naselile u glave komunista.

Radi boljeg razumevanja trebalo bi odmah eliminisati jedan osnov za takve pretpostavke.

Naime, ja sam s Titom u srodstvu samo idejno, a kao njegov venčani kum svakako ne dolazim u obzir za nasledstvo, jer se, kao što je znano, kumstvo ne zarezuje mnogo u socijalističkom poretku. Doduše, kod ljudi koji imaju normalne međusobne drugarske odnose, kumstvo se poštuje kao čin svedočenja o jednom izvanredno važnom događaju u životu.

Gledano i sa praktične i teoretske strane, isto je tako neodrživa i tvrdnja o postojanju zavere radi preuzimanja vlasti. Pre svega, takva tvrdnja ne može da prođe dok se prethodno ne objasni – od koga, s kim i za koga bi se osvojila vlast. U razvezivanju tog čvora pokazalo se već kod prvih koraka da je jednu tezu lakše izmisliti nego je braniti i odbraniti. Sudeći po svemu, po samom toku stvari, normalno je da se nametne pitanje da li kod onih koji stoje iza ovih tvrdnji ima neke iznijansirane neverice u osnove našeg društvenog poretka. Po mom mišljenju, ako bi zavereništvo čak i postojalo, ono apsolutno ne bi imalo nikakve šanse. Takve izglede mu nisu pružale čvrste osnove našeg socijalističkog društva, perspektive njegove dalje izgradnje na principima samoupravljanja radnih ljudi. U nas je revolucija nezavršena, ona prirodno ima svoje i plime i oseke, ali niko nema pravo da joj veštački zadaje poremećaje, koji mogu usporiti njen razvoj ili je gurati unatrag.

POLAZEĆI samo od ovih nekoliko činjenica, više je nego smešno kada neki govornici na plenumima upozoravaju na opasnost od zavere i puča, kao i na moju „borbu za nasledstvo“. Svako razuman se mora pitati koje bi to društvene snage podržale takvu akciju ako bi se i našao neki manijak da je povede. Izgleda da smo došli u fazu kad počinjemo da se bojimo jedan drugog, da se bez osnova uzajamno sumnjičimo, a neki, čak, i da sami u sebe sumnjaju.

Nisam sudelovao u jagmi za funkcije, jer su mi one dolazile često i protiv moje volje i mojih mogućnosti. Uostalom, nije nepoznato da sam više puta govorio drugovima, a posebno Titu, da su me neke dužnosti prevazišle, i po obimu poslova, i po mojim mogućnostima da ih savladam. Kad god su mi dodeljivali nova zaduženja, ja sam isticao da lično najbolje znam šta mogu a šta ne mogu uspešno da radim. Najzad, iz tih razloga sam se oslobodio višegodišnje dužnosti predsednika Komisije za nuklearnu energiju, dužnosti predsednika Saveza boraca, kao i svih ranijih zaduženja u Sekretarijatu za unutrašnje poslove.

U svom drugom kratkom istupanju na Četvrtoj sednici CK pokušavao sam da objasnim neke stvari baš u tom smislu. Ali, s obzirom na vladajuću atmosferu, na svršen čin pred kojim sam se našao, to ne samo da nije uvažavano, već je i tada i kasnije krivo tumačeno i izvrtano ono što sam uspeo da kažem. U stvari, time se može objasniti i to što je moja prva napisana diskusija objavljena u veoma skraćenom obimu, dok je moje drugo istupanje sasvim proizvoljno redigovano i dato u štampu. Štaviše, moja diskusija je nelojalno korišćena za širenje priča o mojoj zbunjenosti pred činjenicama o mojim nesposobnostima, dok se, u isto vreme, upiralo prstom isključivo prema meni u traganju za glavnim i jedinim krivcem svega što nije valjalo u zemlji – na polju privrede, idejnih i društvenih pitanja, organizacije rada, međurepubličkih odnosa, rada ili nerada rukovodstava, kadrovske politike i rada u oblasti nuklearne energije, na polju rešavanja boračkih problema, kao i dopuštanja deformacija i divljanja udbovskih kadrova. I tako dalje, i tome slično.

OSTAJUĆI u celosti kod svoje prve diskusije, u svom drugom istupanju na Brionskom plenumu govorio sam o mnogo funkcija koje sam imao, o mnogo političkih i organizacionih poslova, o radu na razrađivanju naše političke linije i naših stavova i zaključaka. Samo i jedino s tog stanovišta govorio sam o nesposobnosti u smislu nedostatka slobodnog vremena za kreiranje politike i sagledavanje problema na svim sektorima za koje sam bio zadužen. U uslovima preopterećenosti mnogim i raznovrsnim poslovima nisam nikada tvrdio da je moj lični rad bio i bez nedostataka.

Uostalom, najbliži sam i neposredan svedok činjenice stare trideset godina, upravo toliko koliko je staro i moje svedočenje – da je u nas Tito kreirao politiku, da je on imao prvu i poslednju reč o svim pitanjima o kojima se diskutovalo i odlučivalo. Mi ostali smo doprinosili iznalaženju rešenja, svako prema svojim sposobnostima i zavisno od problema o kome se diskutovalo i odlučivalo.

Poznato je i van našeg kruga da se sednice IK nisu mogle održavati kad Tito nije imao slobodnog vremena. To je ponekad trajalo i po nekoliko meseci što je dovodilo do zaostajanja u radu. Sve u svemu, u naporima da se oceni situacija i pronađu bolja rešenja, ja sam otvoreno iznosio svoje mišljenje, možda u poslednje vreme, po staroj navici, isuviše glasno o nekim pitanjima. To mi nije smetalo da konačne odluke, utvrđenu liniju i stavove sprovodim u život istim elanom, iako sam u diskusijama o njima imao drugo mišljenje. No, tada je postojalo besprekorno uzajamno poverenje koje je bodrilo na savladavanje i najvećih poteškoća. Vremenom su se problemi sve više nagomilavali, a sednice IK postale redak događaj. Počela je nastajati jedna opšta dezorijentacija koja povremeno nije štedela ni mene. Takvu su dezorijentaciju još više povećavala divergentna istupanja pojedinih članova najužeg rukovodstva sa različitim stavovima, što je očigledno doprinosilo zbunjenosti i demobilizaciji komunista, organizacija i rukovodstava, u stvari cele javnosti. O tim cik-cak linijama, stavovima i javnim istupanjima postoji u CK SK Srbije konkretna analiza koja ima obim jedne oveće knjige.

U svim tim zbivanjima ja vidim samo deo svoje odgovornosti, svojih propusta i nedostataka, rada ili nerada po nekim linijama. Pa ipak sam u takvoj atmosferi delovao koliko su mi sopstvene snage dopuštale, pre svega na sprovođenju odluka Osmog kongresa.

SMIRIVNjE I PRETERIVANjE

AKO danas saopštavam nešto što pripada nedavnoj prošlosti, činim to samo zato što hoću da objasnim atmosferu koja se, nekako neopaženo i postepeno, uvlačila među nas u užem rukovodstvu. Bio sam pod udarom raznih okolišnih prigovora. Jedni su govorili o mom čestom „trčkaranju kod Tita“ da bih ga, navodno, jednostrano obaveštavao o problemima i slično. Drugi su mi prigovarali da sam pasivan prema svemu što se događa oko Tita, a što se negativno odražava u javnosti...Smirivao sam onda kad se preterivalo, u drugim slučajevima upućivao sam na redovan put...Upravo stoga što sam na nekim stvarima insistirao, sada mi se vraća drugom merom. A ostali ćute i u sebi sigurno misle: „Pa ti si, druže Marko, najodgovorniji. Jedino ti možeš da pokrećeš takva ili onakva pitanja“.

  SUTRA: AKCIJA PRIKUPLjNjA ORUŽJA NA KOSMETU 

Preporučujemo

Feljton

0 6

FABRIKOVANA PODVALA SA USTAŠKIM ATENTATOM: Navodno su ustaše obećavale veliku nagradu svakome ko uspešno izvrši atentat na Rankovića

28. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

VLAST U ARMIJI DRŽALA SU TROJICA GENERALA: Ranković je dve godine pratio akciju oko povratka Crnjanskog koju je vodilo rukovodstvo Srbije

27. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 7

POTERA ZA ZAKOPNIM DRAŽINIM ZLATOM: U toku turneje po Africi, sa "Galebom", samo je Dobrica Ćosić ostao izvan sukoba i domašaja intriga

26. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

VLAST U ARMIJI DRŽALA SU TROJICA GENERALA: Ranković je dve godine pratio akciju oko povratka Crnjanskog koju je vodilo rukovodstvo Srbije

27. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije